„Према томе“, каже амбасадор Б. Бранковић, прво лице државе Србије у држави Румунији,
„што се тиче те ствари, не видим никакав проблем. Погледаћемо на шта се жале“. (Подвлачење моје) Па подајмо онда гос'н Амбасадору
наочаре, јер док он и њему слични високи државни чиновници НЕ ВИДЕ ПРОБЛЕМ, он ће постојати, и неће престати да боде очи свима осталима који нису толико заслепљени традиционалним српским
невиделом.
Сетимо се како је почело то са „не-виђењем“.
Историјска документа сведоче да су у Титово време највиши румунски државници, са којима се он сретао путујући по свету и околини, покушавали Тита да приволе на разговор о Власима источне Србије, али да им је он увек давао исти одговор:
„То ви
видите са друговима из Србије!“
Тако се историјска судбина Влаха источне Србији, препуштених канцеру асимилације, свела на
офтамолошки ниво. А тај српски државни далтонизам, као што ВИДИМО, траје до данас.
Докле ће? - питате.
Не знамо! - кажемо.
Живи били, па видели!П(р)
огледаћемо ваљда једном!
