Zakon o nacionalnim savetima: stari neustavan, nacrt izmena manjkav

[Paun]

I - KOJE SU ODREDBE VAŽEĆEG ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA NEUSTAVNE?

Pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nisu u saglasnosti sa Ustavom

* Preuzeto sa sajta Ustnavnog suda
http://www.ustavni.sud.rs/page/view/sr-Latn-CS/88-101942/pojedine-odredbe-zakona-o-nacionalnim-savetima-nacionalnih-manjina-nisu-u-saglasnosti-sa-ustavom

Ustavni sud je, na sednici Suda održanoj 16. januara 2014. godine, u predmetu IUz-882/2010 doneo odluku kojom je utvrdio da sledeće odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina (,,Službeni glasnik RS", broj 72/09) nisu u saglasnosti sa Ustavom:

- odredba člana 10. tačka 6) u delu koji glasi: ,,i drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalne manjine", odredba člana 10. tačka 12) u delu koji glasi: ,,Ustavnim sudom,", odredba člana 10. tačka 15) u delu koji glasi: ,,aktom autonomne pokrajine ili jedinice lokalne samouprave",
- odredba člana 12. stav 1. tačka 2), u delu koji glasi: ,,ili za koje je utvrđeno da su od posebnog značaja za nacionalnu manjinu", odredba člana 12. stav 1. tačka 5), odredba člana 12. stav 3. i odredba člana 12. stav 4. u delu koji glasi: ,,autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave,",
- odredba člana 15. tačka 7),
- odredba člana 19. stav 2,
- odredbe člana 20. tač. 1) do 4),
- odredbe člana 23,
- odredbe člana 24,
- odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: ,,Narodnoj skupštini, Vladi i drugim" i odredba člana 25. stav 3, dok se u preostalom delu odredbe člana 25. imaju primenjivati pod uslovima i ograničenjima datim u delu VI tačka 16. obrazloženja ove Odluke,
- odredbe člana 26. st. 2. do 4, i
- odredba člana 27. stav 1. u delu koji glasi: ,,državnim organima,", dok se u preostalom delu ova odredba ima tumačiti i primenjivati pod uslovima i ograničenjima datim u delu VI tačka 18. obrazloženja ove Odluke.
Sud je odbio zahtev za utvrđivanje neustavnosti sledećih odredaba navedenog Zakona:
- odredba člana 2. stav 2, pod uslovima i ograničenjima datim u delu VI tačka 2. obrazloženja ove Odluke,
- odredbe člana 10. tač. 10), 11) i 13), pod uslovima i ograničenjima datim u delu VI tač. 4. i 5. obrazloženja ove Odluke,
- odredba člana 11. stav 3, pod uslovima i ograničenjima datim u delu VI tačka 7. obrazloženja ove Odluke,
- odredba člana 13. tačka 3), pod uslovima i ograničenjima datim u delu VI tačka 9. obrazloženja ove Odluke,
- odredbe člana 14.
Između ostalog Sud je, polazeći od toga da su Ustavom tačno određene četiri oblasti, u kojima pripadnici nacionalnih manjina preko svojih izabranih nacionalnih saveta radi očuvanja svog identiteta ostvaruju dodatna, kolektivna prava (obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma), utvrdio da nije u saglasnosti sa Ustavom odredba Zakona kojom se predviđa ovlašćenje nacionalnog saveta i u drugim oblastima od značaja za očuvanje identiteta nacionalnih manjina. (član 10. tačka 6))

Takođe, pošto ovaj Zakon, niti bilo koji zakon koji uređuje oblasti u kojima ovlašćenja može imati nacionalni savet, ne sadrži kriterijume na osnovu kojih se pojedine ustanove obrazovanja ili kulture, a čiji je osnivač Republika, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, mogu proglasiti za ustanove od posebnog značaja za nacionalnu manjinu, Ustavni sud je ocenio da zakonska odredba kojom se propisuju ovlašćenja nacionalnih saveta u odnosu na tzv. ustanove od posebnog značaja za nacionalne manjinu ne ispunjava osnovne standarde određenosti i predvidivosti, a što je ključni element ostvarivanja načela vladavine prava. (član 12. stav 1. tačka 2))

Kada je reč o ovlašćenjima nacionalnog saveta u oblasti informisanja Ustavni sud je, polazeći od svoje ranije donete odluke da Republika i autonomna pokrajina ne mogu biti osnivači elektronskih medija kao i odredaba novog Zakona o javnim preduzećima prema kome ni Republika, ni autonomna pokrajina ni jedinica lokalne samouprave, ne mogu biti osnivači javnih glasila, utvrdio da ustavnopravno nije moguće ovim Zakonom predvideti ni prenos osnivačkih prava na javnim glasilima na nacionalni savet. (član 19. stav 2) Međutim, Sud je posebno naglasio da se utvrđivanjem neustavnosti navedene zakonske odredbe ne dovodi u pitanje do sada izvršen prenos osnivačkih prava na pojedinim javnim glasilima.

Polazeći od specifičnog, zakonom uređenog položaja javnog radiodifuznog servisa, prakse Evropskog suda za ljudska prava i međunarodnih standarda u oblasti ostvarivanja slobode medija, Ustavni sud je utvrdio da Zakonom propisana ovlašćenja nacionalnog saveta vezana za učešće u odlučivanju o izboru organa republičke i pokrajinske ustanove javnog radiodifuznog servisa, nisu u skladu sa Ustavom. (član 20. tač. 1) do 4)) 

Za razliku od zakonskog rešenja kojim je predviđena mogućnost da se na nacionalni savet delimično ili u celini prenesu osnivačka prava nad određenim ustanovama u oblasti obrazovanja, kulture i javnog informisanja, za koje je Ustavni sud ocenio da su ne samo saglasna sa Ustavom, već i delotvorna sa stanovišta ostvarivanja garantovanih prava, Sud je utvrdio da nema ustavnopravnog osnova da se zakonom propiše obaveza Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave da nad ovim ustanovama izvrše prenos osnivačkih prava samo na zahtev nacionalnog saveta, s obzirom na to da prenos osnivačkih prava mora biti izraz saglasnosti volja zainteresovanih strana, te se osnivaču ne može nametati automatizam i potpuna zavisnost od volje druge zainteresovane strane. Ovo stoga što je osnova odnosa organa javne vlasti, kao osnivača ustanove, i nacionalnog saveta njihovo zajedničko, sporazumno delovanje usmereno ka istom cilju – zaštiti i unapređenju ostvarivanja prava nacionalnih manjina.

Iako su se povodom određenog broja zakonskih odredaba u odnosu na koje je pokrenut postupak za ocenu ustavnosti pred Ustavni sud postavila sporna ustavnopravna pitanja Sud je, imajući u vidu potrebu da se u što širem obimu obezbedi ostvarivanje kolektivnih prava nacionalnih manjina, utvrdio da ove odredbe nisu nesaglasne sa Ustavom ukoliko se tumače i primenjuju pod uslovima i ograničanjima sadržanim u Odluci Ustavnog suda.   

II - ŠTA JE MANJKAVO U NACRTU IZMENE ZAKONA O NACIONALNIM SAVETIMA
Primedbe Agencije za borbu protiv korupcije

Rizici korupcije u predlogu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

*  Preuzeto sa sajta Agnecije za borbu protiv korupcije
http://www.acas.rs/sr_lat/component/content/article/1023-rizici-korupcije-u-predlogu-zakona-o-nacionalnim-savetima-nacionalnih-manjina.html

Agencija za borbu protiv korupcije mišljenja je da predložene izmene i dopune Zakona sadrže rizike korupcije koji se odnose na upotrebu nedovoljno preciznih formulacija, postojanje pravnih praznina, neusaglašenost pojedinih odredaba i prepuštanje ministru da podzakonskim aktima uredi određena pitanja koja bi trebalo urediti zakonom.

Pored toga, Agencija smatra da bi trebalo propisati da će se povrede pojedinih predloženih odredaba smatrati prekršajima. Otklanjanje ovih rizika korupcije i nedostataka bi doprinelo punom ostvarivanju svrhe predloženih izmena i dopuna.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, održana je u periodu od 25. novembra do 17. decembra 2013. godine. Agencija za borbu protiv korupcije dostavila je svoje mišljenje Ministarstvu pravde i državne uprave. Dan nakon okončanja javne rasprave, 18. decembra 2013. godine, Vlada je usvojila predlog izmena i dopuna ovog zakona, koji se samo neznatno razlikuje od teksta Nacrta zakona, i uputila ga Narodnoj skupštini.
Mišljenje o proceni rizika korupcije u odredbama Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina

[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/Misljenje_o_Nacrtu_o_izmenama_i_dopunama_zakona_o_nacionalnim_savetima.pdf[/pdf]
http://www.paundurlic.com/pdf/Misljenje_o_Nacrtu_o_izmenama_i_dopunama_zakona_o_nacionalnim_savetima.pdf

[Paun]

Završena rasprava o savetu manjina
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=05&dd=21&nav_category=11&nav_id=851184

Beograd -- Skupština Srbije završila raspravu o amandmanima na izmene Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
(Tanjug)

Izmene predviđaju da Republička izborna komisija bude vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za savete nacionalnih manjina.
Poslanici će sednicu nastaviti sutra u 10 sati raspravom o amandmanima na predloge zakona o izvršenju krivičnih sankcija i o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, kao i o amandmnaima na izmene Zakonika o krivičnom postupku.
U današnjoj raspravi poslanici opozicije kritikovali su predložena rešenja u izmenama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koja se odnose na brisanje nacionalnih saveta iz registra.

Oni su naveli da je predvidjeno da nacionalna manjina čiji je nacionalni savet izbrisan iz registra, mora da čeka redovne izbore koji se održavaju na četiri godine da bi ponovo mogla da ga formira.

Poslanica Demokratske stranke Gordana Čomić je kazala da će se pokazati da je ta odredba nepotrebna i najavila da će, po usvajanju tog vladinog predloga, tražiti ocenu ustavnosti te odredbe.

Nova demokratska stranka predložila je da se nacionalnim manjinama omogući pravo da biraju svoj savet u roku od 90 dana od dana brisanja iz registra.

Zamenik šefa poslaničke grupe NDS Janko Veselinović rekao je da se predloženim rešenjima uvode sankcije i kažnjavaju nacionalni saveti i umanjuju njihova prava jer je, kako je naveo, ozbiljno ugroženo njihovo pravo pravo da imaju svoj nacionalni savet.

Poslanica Lige socijaldemokrata Vojvodine Olena Papuga ocenila je da su nejasna merila za brisanje saveta nacionalnih manjina.

Poslanik Stranke demokratske akcije Sandžaka Enis Imamović zatražio je da se precizno definiše status saveta nacionalnih manjina koji su
često, naveo je, bili doživljavani kao udruženja gradjana i nevladinih organizacija kako bi se povećao stepen njihove nezavisnosti i kako bi bili oslobodjeni političkih pritisaka i pretnji.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu Kori Udovički kazala je da se menja procedura izbora saveta nacionalnih manjina, a da sadržaj, prava, finansija nacionalnih manjina, njihove uloge i uredjenje ostaju teme za nove izmene zakona ili nov zakon.

Poslanici Riza Halimi i Šaip Kamberi upozorili su da se u slučaju da se broj članova nacionalnog saveta Albanaca smanji sa 29 na 15 članova zadire u dostignuti nivo nacionalnih manjina, odnosno u Ustav Srbije.

Oni su tražili da se izbori za nacionalni savet Albanaca ne sprovode na osnovu podataka iz popisa 2011. jer je ogroman broj Albanaca u Srbiji bojkotovao taj popis, nego na osnovu prethodnog popisa na osnovu kojeg nacionalni savet Albanaca ima 29 članova.