ВЛАСИ ИЛИ РУМУНИ: ГЛЕДИШТЕ ОЦА СРПСКЕ СТАТИСТИКЕ, ВЛАДИМИРА ЈАКШИЋА, 1872.

[Paun]

               В. Якшич, О племеномъ составѣ населения въ Княжествѣ сербском, Типография Майкова, С. Петербургъ, 1872.

               ИЗВОРНИ ТЕКСТ:

               Но кроме народа чисто Славянскаго племени, есть въ Сербiи и представители другихъ, не-славянскихъ народностей, изъ которыхъ наиболее многочисленны Валахи и Цыгане. Валахи тянутъ къ своимъ единоплеменникамъ, живущимъ въ Валахiи и Банате, а потому и населяютъ преимущественно те части княжества, которыя прилегаютъ къ этимъ землямъ; Цыгане же разсеяны но всей стране и ведутъ жизнь частью оседлую, частью кочевую. Оба эти народа подвластны Сербамъ и имеютъ совершенно однаковыя съ Сербами политическiя и гражданскiя права; впрочемъ, въ княжестве живутъ и подданные другихъ государствъ, которые по большей части суть иноплеменники и иноверцы. Больше всего въ этомъ числе Немцевъ, а за ними следуютъ Мадьяры, [стр. 8] такъ какъ оба эти народа сосeдятъ съ Сербами; большинство иностранныхъ подданныхъ, живущихъ въ Сербiи, суть католики.
               При общей девятой народной переписи, произведенной въ 1866 году, введена была въ таблицы народонаселетя особая графа для не-сербскихъ народностей. Въ переписныхъ книгахъ значутся особо Валахи, Цыгане, Немцы и пр., не смотря на то, что иногда и не употребляютъ своего языка и по нужде говорятъ языкомъ большинства. Такъ, папрпмеръ, Цыгане говорятъ обыкновенно своимъ язы¬комъ, но кроме того, между Тимокомъ и Колубаромъ знаютъ и по ва¬лашски; многiе изъ нихъ знаютъ и по сербски, а между Колуба¬ромъ и Дриномъ они постоянно говорятъ по сербски и изредка лишь по турецки. То же самое следуетъ сказать и о другихъ нноплеменникахъ; только Сербы говорятъ везде по сербски, и лишь находясь вне Сербiи, употребляютъ иностранные языки.
               Валахи или Румыны, какъ уже сказано выше, паселяютъ се¬веро-восточный уголъ Сербiи, и то лишь собственно четыре округа: Краинскiй, Чернорйчскiй, Пожаревацiй и Чупрiйскiй. Въ перепись 1846 г. показано было лишь количество жителей, а въ 1866 году удалось узнать и количество душъ, и количество домовъ. На основанiи данныхъ 1846 и 1806 годовъ, въ следующей таблице помещены все города и села северо-восточной Сербiи, въ которыхъ живутъ Валахи, и кроме того, показано въ нихъ число жите¬лей Сербовъ; Цыгане же и остальные народы, тутъ же живуице, показаны общимъ числомъ ниже, въ главной сводной таблице. [Стр. 9]

              ПРЕВОД П. Ес Дурлића:

               Поред народа чисто словенскe припадности, има у Србији и припадника других, несловенских народности, међу којима су најмногобројнији Власи и Цигани. Власи су повезани са својим једноплеменицима, који живе у Влашкој и Банату и због тога насељавају углавном оне делови кнежевине који су окренути ка тим земљама; Цигани су расути на све стране и воде живот делом седелачки, делом номадски.  Оба та народа су под српском влашћу, али имају са Србима потпуно једнака политичка и грађанска права; поред тога, у Кнежевини живе и поданици других држава, који су добрим делом и иноплеменици и иноверци. Међу таквима највише је Немаца, а за њима следе Мађари, [стр. 8] будући да и ова два народа живе у суседству са Србима; већина страних поданика који живе у Србији су католици.
               На деветом општем попису становништва, извршеном 1866. године, у табеле је уведена посебна рубрика за несрпске народности. У пописним књигама посебно су означавани Власи, Цигани, Немци и др., без обзира на то што понегде и не користе свој језик, већ према прилици говоре језиком већине. Тако, на пример, Цигани обично говоре својим језиком, али поред тога, између Тимока и Колубаре, знају и влашки; многи од њих знају и српски, а између Колубаре и Дрине они стално говоре српски, а изузетно само турски. То се исто може рећи и за друге народности; само Срби говоре увек српски, једино они који живе ван Србије користе стране језике.
               Власи или Румуни, како је већ горе речено, насељавају североисточни део Србије, и то посебно четири округа: Крајински, Црноречки, Пожаревачки и Ћупријски. Попис из 1846. показао је само број становника, а из пописа од 1866. било је могуће сазнати и број душа, и број домова.  На основу података из 1846 и 1866, у следећој табели наведени су сви градови и села североисточне Србије у којима живе Власи, а поред тога наведен је и број српских житеља у њима; Цигани, као и остали народи који такође ту живе, представљени су у укупним сумама у табелама са главним резимеима. [Стр. 9]

Из грађе за монографију ,,Власи карпатске Србије, порекло и бројно стање"
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1866.msg8428;topicseen#msg8428

Напомена: брошура је штампана за европски конгрес статистичара, који се у то време одржавао у Петрограду. У прилогу је дата карта источне Србије, на којој су означена подручја насељена Власима.

Карта има легенду из које се види да ју је цртао Рус Л. Н. Мајков,
на подлози Шедове карте из Војног министарства ондашње Русије,
а да су етнографски подаци о Власима из рукописа В. Јакшића.
Књижица, као што се може видети из њених референци,
објављена је управо у типографији Л. Н. Мајкова.

(Јакшићева брошура је са руског преведена на румунски,
и снимак који се ниже може видети, из румунских је извора.
Брошуре, иначе, нема нигде у библиотекама Србије, оригинал се
данас може наћи једино у Петрогрдаској библиотеци,
одакле сам копије добаво захваљујући посредовању Емила Сагинтајева из Казахстана,
коме се на овоме месту од срца захваљујем!)

ЕТНОГРАФИЧЕСКАЯ КАРТА
восточной части
КНЯЖЕВСТВА СЕРБСКАГО
составлена
Л.Н.МАЙКОВЫМЪ
по картамъ военно топографическаго отдела
Военнаго Министертства, г. Шеда и г. Вл. Якшича
(рукописной)
С. ПЕТЕРБУРГЪ
1873.