VLAŠKI OBREDNI HLEB I POMANE (1)

[Paun]

НАЗИВ ПРОЈЕКТА:

• Влашки обредни хлеб и помане (Panificium Vlachorum)

Аутор пројекта:

• Паун Ес Дурлић, дипл. етнолог
• http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm

Носилаца пројекта:

• МУЗЕЈ У МАЈДАНПЕКУ

Локалитети пројекта:

• Североисточна Србија (види карту)

Карактер пројекта:

• Дугорочни, систематски

ПОЗАДИНА ПРОЈЕКТА

У оквиру наглог развоја приватног сектора последњих година, развија се и приватно пекарство, и то како у градовима тако и у селима. Поред израде хлеба за свакодневну исхрану, ове пекаре све више преузимају и израду обредног хлеба. Вишеструке су последице преласка обредног хлеба из кућног окриља у занатску радњу, али на културном плану два момента су посебно важна:

• услед оваквих промена губе се многобројни типови и варијетети хлебова, јер се пекарски модели обично заснивају на искуству неког од пекарских радника, услед чега се израђује исти хлеб за цело село, па чак и за више села у ближој или даљој околини, без обзира што су та села – или поједини њихови делови – различите етнографске традиције, или чак другачијег етничког састава;
• губе се, такође, и ритуални обрасци који прате хлебове, јер пекари, по природи посла, не могу да воде рачуна о посебним начинима израде, посебним прописима при примени хлебова у обреду, не прикупљају и не чувају све њихове локалне називе, не тумаче њихова специфична значења, не подучавају корисника о правилима распореда хлебова на трпези, не преносе молитве које се изговарају приликом жртвовања и слично, јер је пекар превасходно занатлија а не агенс културне традиције.

У оваквим околностима посебан губитак јесте нестајање културног комплекса везаног за хлеб у обредима Влаха, и то из следећих разлога:

• обредни хлебови Влаха сачувани су до наших дана у изузетном обиму, броју и свежини, као ретко где на другим странама света;
• њихова старина, развијеност и сложеност превазилази уске етничке границе, и представља у правом смислу део заједничке културне баштине Србије, Балкана и Европе;
• губитак је ненадокнадив јер обредни хлеб влашке културе није довољно истражен, нити у довољној мери публикован; штавише, може се са жаљењем признати да је права и пуна истина о овом хлебу нашој - а нарочито светској науци - готово непозната!

У културама без писма и без материјалних споменика, обредни хлебови имају посебан значај јер представљају вид колективног памћења, стога су важан чинилац етничког идентитета, чије је очување у мултиетничким и мултикултуралним заједницама загарантовано као једно од основних људских права.

ЦИЉ ПРОЈЕКТА

Главни циљ пројекта јесте прикупљање етнографске, лингвистичке, историјске, фолклорне и сличне грађе о влашким обредним хлебовима, ради стварања јединствене базе података као трајне и поуздане основе за свестрану научну интерпретацију, како од стране данашњих тако и будућих генерација истраживача, уз истовремено обогаћење музејских фондова експонатима са хлебном тематиком, али и са темама из влашке културе уопште.

ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ

Етнолог Музеја у Мајданпеку ради на систематском истраживању овог проблема од 1984. године. Прикупљена је етнографска грађа непроцењиве вредности са подручја Пореча, Горњег и Средњег Пека, Стига, Хомоља, Звижда, Браничева, Млаве, Ресаве, Црне Реке и Кључа. Почетком 2003. године понуђено је осталим сродним установама из источне Србије да се укључе у подухват, али је сарадња изостала, па је мајданпечки Музеј принуђен силом прилика да пројекат доврши сам, како га је и почео. Основна кочница за бржу реализуацију овога посла јесте у његовом карактеру: пројекат је екстериторијалан, а носи га установа која је локална, општинска, и која се из својих редовних извора финансира само за пројекте на својој, локалној територији. Због тога је Музеј у Мајданпеку принуђен да за рад на терену изван мајднапечке општине тражи средства из других извора.

ЗАДАЦИ У 2007. ГОДИНИ

• У 2007. години треба да се заврши теренски део пројекта, истраживањима на одабраним локалитетима Црне Реке, Поморавља, Ресаве, Млаве, Браничева, Стига, Неготинске и Тимочке крајине (види карту).
• Прикупљена грађа треба да се обради и систематизује и на основу ње напише репрезентативна и богато илустрована етнолошка монографија под радним насловом "Хлебови бесмртних"; уз монографију ће се издати CD а истовремено ће се поставити посебан сајт на интернету, посвећен само овој тематици.
• Покренуће се комерцијални програм "Мистика Хомоља" који предвиђа израду сувенира са обредним хлебовима као мотивима.
• Приступиће се изради елабората о оправданости оснивања Музеја влашког хлеба са седиштем у Горњем Поречу!

ПЛАНИРАНА МЕСТА У 2007. ГОДИНИ ПО ВРСТИ ИСТРАЖИВАЊА

П О М А Н Е

1.	Бигреница
2.	Дупљане
3.	Манастирица
4.	Миријево
5.	Шипиково

У П И Т Н И К

1.	Вуковић
2.	Дупљане
3.	Кобиље
4.	Крепољин
5.	Малајница
6.	Манастирица
7.	Мелница
8.	Мокрање
9.	Шипиково

Х Л Е Б О В И

1.	Батинац
2.	Боговина
3.	Вељково (Бљувановац)
4.	Ђураково
5.	Исаково
6.	Луково
7.	Манастирица
8.	Милановац (Магудица)
9.	Мироч
10.	Подгорац
11.	Рам
12.	Ресавица (село)
13.	Суботица
14.	Тропоње

О П Ш Т Е  И Н Ф О Р М А Ц И Ј Е  (ХЛЕБОВИ И ДРУГО)

1.	Александровац (Злокуће)
2.	Бошњак
3.	Брежане
4.	Бучје
5.	Велико Лаоле
6.	Влашки До
7.	Добра
8.	Ковилово
9.	Костол
10.	Лебина
11.	Липе
12.	МАЛО ЦРНИЋЕ
13.	Петка
14.	Пољана
15.	Радинац
16.	Стрижило

Colacu raĭuluĭ, Оснић (Црна Река), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку


Colacu raĭuluĭ, Лазница (Хомоље), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку
Цртеж Анице Радовановић, кустоса Музеја

Види детаљ теренског начина рада, на примеру помане у Осаници (Хомоље)
http://www.paundurlic.com/etnologija/osanica.htm

[Paun]

Помана Cumînd (dă viĭaţă), породица Глишић, Житковица (Браничево), 2003
Фото: П. Дурлић

[Paun]

Из документације пројекта:
начин бележења обредних хлебова који се израђују на једној конкретној помани

[Paun]

Из документације пројекта:
начин скицирања композиције помане, са распоредом обредних хлебова
приказаних на претходној табли.

[Paun]

Capu la pomană, Јасиково (Горњи Пек), 2007, фото П. Дурлић


Главни обредни хлеб, cap, сачувао је све до данас јасан соларни облик и карактер!
На слици аутор пројекта, П. Дурлић, Јасиково (Горњи Пек), 2007, фото Оливера Петковић

[Paun]

Штапови којима покојник чува своју поману.


Штапови се дају деци, која са њима, у пратњи старије особе,
иду ,,по покојника" који живи у другом селу.


Група деце са штаповима са помане.


На штаповима Горњег Пека још се чува прастара представа о троделном свету,
у којој су горњи и доњи свет окренути један према другом као у огледалу.


Детаљ са штапа: представа Великог дрвета као Осе света (axis mundi),
која има своје исходиште у неолитској земљорадњи. Цртежи на штапу
направљени су техником conđeĭa, једним од најстаријих начина сликања
које је човечанство баштини још из неолита.

Јасиково (Горњи Пек), 2007, Фото П. Дурлић
НАПОМЕНА: Ни једна фотографија не може се публиковати без дозволе аутора!

[Paun]

Популарно "Винчанско писмо" (VI-IV миленијум старе ере) које је системазовала Марија Гимбутас,
једно од највећих имена светске археологије друге половине XX века.



Сви симболи обојени жутом бојом и издвојени испод уоквирене табеле, откривени су на обредним хлебовима Влаха источне Србије у оквиру пројекта "Влашки обредни хлеб и помане".