НАЗИВ ПРОЈЕКТА:- Влашки обредни хлеб и помане (Panificium Vlachorum)
Аутор пројекта:Носилаца пројекта:Локалитети пројекта:- Североисточна Србија (види карту)
Карактер пројекта:ПОЗАДИНА ПРОЈЕКТАУ оквиру наглог развоја приватног сектора последњих година, развија се и приватно пекарство, и то како у градовима тако и у селима. Поред израде хлеба за свакодневну исхрану, ове пекаре све више преузимају и израду обредног хлеба. Вишеструке су последице преласка обредног хлеба из кућног окриља у занатску радњу, али на културном плану два момента су посебно важна:
- услед оваквих промена губе се многобројни типови и варијетети хлебова, јер се пекарски модели обично заснивају на искуству неког од пекарских радника, услед чега се израђује исти хлеб за цело село, па чак и за више села у ближој или даљој околини, без обзира што су та села – или поједини њихови делови – различите етнографске традиције, или чак другачијег етничког састава;
- губе се, такође, и ритуални обрасци који прате хлебове, јер пекари, по природи посла, не могу да воде рачуна о посебним начинима израде, посебним прописима при примени хлебова у обреду, не прикупљају и не чувају све њихове локалне називе, не тумаче њихова специфична значења, не подучавају корисника о правилима распореда хлебова на трпези, не преносе молитве које се изговарају приликом жртвовања и слично, јер је пекар превасходно занатлија а не агенс културне традиције.
У оваквим околностима посебан губитак јесте нестајање културног комплекса везаног за хлеб у обредима Влаха, и то из следећих разлога:
- обредни хлебови Влаха сачувани су до наших дана у изузетном обиму, броју и свежини, као ретко где на другим странама света;
- њихова старина, развијеност и сложеност превазилази уске етничке границе, и представља у правом смислу део заједничке културне баштине Србије, Балкана и Европе;
- губитак је ненадокнадив јер обредни хлеб влашке културе није довољно истражен, нити у довољној мери публикован; штавише, може се са жаљењем признати да је права и пуна истина о овом хлебу нашој - а нарочито светској науци - готово непозната!
У културама без писма и без материјалних споменика, обредни хлебови имају посебан значај јер представљају вид колективног памћења, стога су важан чинилац етничког идентитета, чије је очување у мултиетничким и мултикултуралним заједницама загарантовано као једно од основних људских права.
ЦИЉ ПРОЈЕКТАГлавни циљ пројекта јесте прикупљање етнографске, лингвистичке, историјске, фолклорне и сличне грађе о влашким обредним хлебовима, ради стварања
јединствене базе података као трајне и поуздане основе за свестрану научну интерпретацију, како од стране данашњих тако и будућих генерација истраживача, уз истовремено обогаћење музејских фондова експонатима са хлебном тематиком, али и са темама из влашке културе уопште.
ДОСАДАШЊИ РЕЗУЛТАТИ Етнолог Музеја у Мајданпеку ради на систематском истраживању овог проблема од 1984. године. Прикупљена је етнографска грађа непроцењиве вредности са подручја Пореча, Горњег и Средњег Пека, Стига, Хомоља, Звижда, Браничева, Млаве, Ресаве, Црне Реке и Кључа. Почетком 2003. године понуђено је осталим сродним установама из источне Србије да се укључе у подухват, али је сарадња изостала, па је мајданпечки Музеј принуђен силом прилика да пројекат доврши сам, како га је и почео. Основна кочница за бржу реализуацију овога посла јесте у његовом карактеру: пројекат је
екстериторијалан, а носи га установа која је локална, општинска, и која се из својих редовних извора финансира само за пројекте на својој, локалној територији. Због тога је Музеј у Мајданпеку принуђен да за рад на терену изван мајднапечке општине тражи средства из других извора.
ЗАДАЦИ У 2007. ГОДИНИ - У 2007. години треба да се заврши теренски део пројекта, истраживањима на одабраним локалитетима Црне Реке, Поморавља, Ресаве, Млаве, Браничева, Стига, Неготинске и Тимочке крајине (види карту).
- Прикупљена грађа треба да се обради и систематизује и на основу ње напише репрезентативна и богато илустрована етнолошка монографија под радним насловом "Хлебови бесмртних"; уз монографију ће се издати CD а истовремено ће се поставити посебан сајт на интернету, посвећен само овој тематици.
- Покренуће се комерцијални програм "Мистика Хомоља" који предвиђа израду сувенира са обредним хлебовима као мотивима.
- Приступиће се изради елабората о оправданости оснивања Музеја влашког хлеба са седиштем у Горњем Поречу!
ПЛАНИРАНА МЕСТА У 2007. ГОДИНИ ПО ВРСТИ ИСТРАЖИВАЊАП О М А Н Е
| 1. | Бигреница |
| 2. | Дупљане |
| 3. | Манастирица |
| 4. | Миријево |
| 5. | Шипиково |
У П И Т Н И К
| 1. | Вуковић |
| 2. | Дупљане |
| 3. | Кобиље |
| 4. | Крепољин |
| 5. | Малајница |
| 6. | Манастирица |
| 7. | Мелница |
| 8. | Мокрање |
| 9. | Шипиково |
Х Л Е Б О В И
| 1. | Батинац |
| 2. | Боговина |
| 3. | Вељково (Бљувановац) |
| 4. | Ђураково |
| 5. | Исаково |
| 6. | Луково |
| 7. | Манастирица |
| 8. | Милановац (Магудица) |
| 9. | Мироч |
| 10. | Подгорац |
| 11. | Рам |
| 12. | Ресавица (село) |
| 13. | Суботица |
| 14. | Тропоње |
О П Ш Т Е И Н Ф О Р М А Ц И Ј Е (ХЛЕБОВИ И ДРУГО)
| 1. | Александровац (Злокуће) |
| 2. | Бошњак |
| 3. | Брежане |
| 4. | Бучје |
| 5. | Велико Лаоле |
| 6. | Влашки До |
| 7. | Добра |
| 8. | Ковилово |
| 9. | Костол |
| 10. | Лебина |
| 11. | Липе |
| 12. | МАЛО ЦРНИЋЕ |
| 13. | Петка |
| 14. | Пољана |
| 15. | Радинац |
| 16. | Стрижило |
Colacu raĭuluĭ, Оснић (Црна Река), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку
Colacu raĭuluĭ, Лазница (Хомоље), етнографска збирка Музеја у Мајданпеку
Цртеж Анице Радовановић, кустоса Музеја
Види детаљ теренског начина рада, на примеру помане у Осаници (Хомоље)
http://www.paundurlic.com/etnologija/osanica.htm
