Jezik dali, pa nestali

[Volcae]

Jezik dali, pa nestali
^{Milan IVETIĆ | 17. februar 2007. 19:21 | Komentara: 0}

Stanko Vojvodić iz Kikinde napisao kod nas prvi rečnik slavizama u rumunskom jeziku. Za četiri i po godine studioznog rada prikupio čak 9.000 slovenskih odredica

STANKO Vojvodić pod stare dane latio se ozbiljnog i odgovornog posla. Ovaj krepki osamdesetdvogodišnjak, inače profesor istorije u penziji i jedan od najomiljenijih predavača u čuvenoj kikindskoj Gimnaziji, četiri i po godine listao je staru literaturu, požutela dokumenta u arhivama, izanđale knjige u bibliotekama. I napisao kod nas prvu, jedinstvenu, knjigu - „Rečnik slavizama u rumunskom jeziku”.
Vredno delo u susednoj zemlji naišlo je među lingvistima na veliku pažnju i - odobravanje. Uz odabrane reči pohvale Vojvodićevom spisateljskom prvencu, rumunski kritičari „zameraju” što još više nije koristio njihove novije rečnike i odgovarajuću literaturu.

VELIKO NASLEĐE
RUMUNI, inače, priznaju tačno 8.259 slovenskih reči u svom jeziku, a ja sam ih našao tačno 9.000 - objašnjava profesor Vojvodić, uz napomenu da je neizmerno zahvalan biblioteci u svom gradu što mu je objavila ovu knjigu u skromnih 200 primeraka. - Rumuni priznaju da je u njihovom jeziku ukupno 16 odsto reči koje se oslanjaju na staroslovenski, ruski, ukrajinski, srpski, poljski i bugarski jezik.

Sloveni su krajem šestog veka u velikom broju naselili područje sadašnje Rumunije. Ostavili su veliko nasleđe u jeziku, toponimima, onomastici.
- Od toponima, kada su reke u pitanju, izdvojio bih nazive Belareka, nekoliko Bistrica, Brzava, Glavačok, Jalomica - bila Jalovnica, Krasna, Putna, Trnava, Černa. Evo i naziva gradova u Rumuniji: Bistrica, Zlatna, Lipova, Slatina, Trgovište, Černavoda, zatim sela Bistra, Verbica, Vukova, Dragenešt, Livada, Radna, Toplica. Jasno je i poreklo naziva oblasti u Rumuniji - Dolž, Gorž, Vranča, Prahova, Trnava. Kod Rumuna su česta imena Bogdan, Vlad, Vladislav, Dan, Dobromir, Dragoš, Miloš, Mirča, Tihomir. Jedan od vlaških vojvoda iz 15. veka bio je Radu Praznoglava. Služeći se pre svega „Rečnikom modernog rumunskog jezika” i etimološkim odredicama u njemu, nastojao sam da sačinim rečnik slavizama u rumunskom jeziku -
objašnjava Vojvodić, dodajući da se slovenski uticaj u Rumuniji nije ograničio samo na jezičko polje.
Rumunska istoriografija i lingvistika, naime, smatraju da je njihov narod u potpunosti konstituisan tek posle mešanja sa Slovenima. Rumuni su, znači, kao narod u potpunosti izgradili sopstvenu posebnu civilizaciju i kulturu tek kada je osnovnom đačko-romanskom elementu pridodat slovenski element. Sloveni su u najvećoj meri prešli teritoriju sadašnje Rumunije i nastanili se južno od Dunava.

OSTALE SU REČI
ONI koji su zastali u seobi mešaju se s romanizovanim potomcima Dečana i bivaju, od zatečenog mnogobrojnijeg stanovništva, do kraja desetog veka, potpuno asimilovani. Sloveni su, dakle, nestali na tom prostoru. Ostale su reči kao dragocen beleg jednog davnog i burnog istorijskog perioda, koje je u svoju vrednu riznicu s koricama smestio vredni Kikinđanin Stanko Vojvodić.
Rumunskoj istoriografiji poznato je da je, posle slovenskog pokoravanja autohtonog stanovništva, pre i u doba nastanka prvih rumunskih država Vlaške i Moldavije, reč „Rumun” nije označavala samo etničku, nego i socijalnu pripadnost - nekoga potčinjenog, zavisnog seljaka. O tome svedoče brojna dokumenta.
Prema pisanim tragovima iz 15. i 16. veka zavisni seljak se naziva i - Vlahom. Profesor Vojvodić ukazuje na još jednu zanimljivost: posle pokrštavanja Srba i Bugara i uvođenja slovenskog jezika u crkvu, isti jezik je prihvatila i crkva na teritoriji današnje Rumunije - zahvaljujući vladajućem sloju koji je bio slovenski.
Iz crkve su slovenski jezik i pismo preneti u dvorske kancelarije Vlaške i Moldavije. Slovenski je bio zvanični jezik u rumunskim zemljama sve do 17. veka, dok je ćirilica sve do 1860. godine bila zvanično pismo samo u Rumuniji. Prve štampane knjige u Rumuniji nastale su početkom 16. veka. Štampao ih je u Vlaškoj, na slovenskom jeziku i ćirilicom, monah i majstor Makarije iz obodske štamparije Crnojevića.

SUDBINA

STANKO Vojvodić imao je 24 godine, kada je proglašen informbirovcem. U strahu od hapšenja, iz Kikinde je pobegao u Rumuniju. Šest godina se, priča, zadržao u susednoj zemlji. Bio je radnik. Sve vreme marljivo je učio rumunski jezik. Kada se vratio u domovinu skinuta ku je ideološka anatema državnog neprijatelja. Stekavši fakultetsku diplomu, opredelio se za prosvetu.

izvor:
http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:194286-Jezik-dali-pa-nestali