Marinko Stanojević, Antropogeografske prilike Timočke Krajine

[Paun]

Маринко СТАНОЈЕВИЋ
АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ                                 
"Зборник прилога за познавање Тимочке Крајине", књига IV
Штампарија М. Деспотовића, Зајечар, 1937, p. 43-64

[pdf]http://www.paundurlic.com/pdf/Antropogeografske prilike Timocke Krajine.pdf[/pdf]
http://www.paundurlic.com/pdf/Antropogeografske prilike Timocke Krajine.pdf

[Paun]

          Маринко СТАНОЈЕВИЋ
          АНТРОПОГЕОГРАФСКИ ПРЕГЛЕД ТИМОЧКЕ КРАЈИНЕ                                 
          "Зборник прилога за познавање Тимочке Крајине", књига IV
          Штампарија М. Деспотовића, Зајечар, 1937, стр. 63-64         

          7. Власи или Румуни

          Румунско становништво Тимочке Крајине се дели на Унгурјане и Царане. Унгурјани су досељеници из Ердеља, Царани из Румуније. Гранична је линија међу њима линија која иде од Мироча на Дели-Јован и Сто. Али су се они, разним миграцијама с истока на запад, јако измешали.
Између Унгурјана и Царана има разлике у језику, ношњи, па и у физичкој развијености. Унгурјани, на пр., јако умекшавају зубне сугласнике (d, t, z и s) испред меких вокала (е, i).
          Према својим осматрањима и проучавањима румунских насеља, закључујем да међу нашим Румунима — Власима — нема ни мало старинског становништва. Све су то досељеници. Пада у очи јака покретљивост румунског становништва. За њега Дунав није никаква сметња у комуницирању између Влашке и Крајине. На својим лаким чамцима и лађицама, т. зв. ораницама, па и простим пливањем, врло су често прелазили с једне стране на другу.
          Одмах по коначном ослобођењу Тимочке Крајине, настало је знатно комешање становништва на граници [стр. 63] српско-румунској, на Дунаву. Свакодневно пребегавање становништва преко Дунава из Румуније у Крајину, и обратно, била је најобичнија појава. Кнез Милош је, преко својих пограничних власти, енергично настојавао да се бегунци из Румуније што лепшпе прихватају и њима насељава ова запустела покрајина. У врло великој већини било је пребегавања из Румуније у Крајину; док је пребегавање из Крајине у Румунију било слабије. О томе има доста лепих података у архивској грађи, коју је публиковао Д-р Тихомир Ђорђевић у Насељима, књ. 22, Српске краљевске академије. Кнез Милош је давао све могуће олакшице и повластице, само да се овога становништва што више привуче у Крајину из Румуније. Напомињем само случај са образовањем села Михаиловца од становништва из Великог Острва (с. 120 —156). Напротив, са румунске стране чињене су све могуће тешкоће овом пребегавању румунског становништва у Крајину.<sup>1)

          1)</sup> Пре нешто више од пола века, румунска пропанганда чинила је покушаје на исељавању Румуна из Крајине: даване су им све могуће повластице, на пр. бесплатно земљиште, али се тако тамо насељено румунско становништво враћало своме завичају — у Крајину.
          О Румунима је врло занимљива и документована студија г. Д-р Тих. Ђорђевића у књизи: Из Србије Кнеза Милоша, II, стр. 90— 113. [Стр. 64]