Наводни прегаоци на пољу очувања традиције, идентитета и опстанка Влаха као етничке групе, коначно су показали своје право лице, односно можда су открили своје дугорочне планове: да своје наводне циљеве и рад на опстанку влашке етичке групе остваре пребацивањем влашке теме у музејске витрине. Какве би користи Власи имали од тога? Колико њих би било у прилици да оду у музеј? Или би то била популарна атракција за туристе који сличне поставке о изумрлим народима гледају у музејима широм света.
Невладин сектор уз асистенцију Националног Савета Влаха организовао је музеолошки семинар на Борском језеру од 5. до 8.септембра 2013.г. Тема и циљ скупа је да се у Зајечарском музеју отвори „Влашки кутак“. Врло ефектно, према ономе колико је учињено и што се чини за опстанак Влаха види се да је довољан само један кутак.
Према старом обичају који се догађа Власима, вероватни циљ теме је да прође време, да се нечињењем настави процес асимилације Влаха. При томе се успут утроше ионако скромна новчана средства која пристижу за афирмацију влашке етничке групе, јер тродневни хотелски конфор а и хонорари нешто коштају, мада то није први пут да се огромни део новца троши на банкете, хонораре и организационе трошкове што нема никаквог едукативног ефекта за влашког појединца.
Они који себе рекламирају као перјаницу прегалаштва за очување влашког ентитета мало и недовољно чине на очувању језика, музике и народног стваралаштва, али увек су спремни на академске расправе које годинама трају. Да ли је то случајно или такав приступ има осмишљени карактер?
На данима Брестовачке бање одржаних августа месеца било је зачуђујће да фолклорне групе, којима је ваљда циљ да очувају и презентирају народну традицију, извођачи певају влашку песму на српску мелодију или група извођача уз влашку мелодију певају српске речи, односно, влашка кола играју на шопски и бугарски начин. Могу ли се такви „уметнички“ излети сматрати случајним ако је у сваком КУД-у била по једна таква изведба? Није ли то смишљена политика чији се конци вуку из позадине? На такве асимилаторске поступке који се не дешавају само сада, поставља се питање где су реакције НВО које се наводно баве очувањем културе и традиције Влаха? Где је глас протеста и конкретних одлука против тога од стране Националног Савета Влаха? Зар против тога немају ништа ни културне установе из Београда а оправдано и из Букурешта? Нема одјека на таква проигравања са Власима.
Постоји бренд „босански лонац“ а ево сада стварају и „влашку папазјанију“ у музици. Зар то може бити случајно ако папазјанију већ имамо у влашком језику који се као такав презентира на телевизији?
