Непрестано треба отварати очи на све могуће начине заслепљеним "влашкењорцима", "љимбистима", "радачиништима" и осталој шарлатанској братији која се убуљава актуелној српској власти негирајући сваку сличност Влаха и Румуна, а сличност не само да постоји, него је реч о потпуно истом народу, са свим оним елементима различитости, разноликости и шароликости које налазимо код свих народа на свету, ма колико они компактни били, посебно у случају када су поједини његов делови вишевековно раздвојени. Дајем упоредо један влашки запис с терена о Мошу Крачуну, објављеног у облику кратке легенде у Ворбару, и њему придодајем фрагаменте из једног научног рада Б. Сикимић и А. Sorescu-Маринковић да би се уочила не сличност између Влаха и Румуна, него предност компаративне методе научне анализе, која се може применити једино ако се не следи слепачки "влашкењорски" пут о некаквој "самобитности", "аутохтоности" и сличним украсима из шарлатанског убуљаторског речника, који треба да покаже како Власи немају ни с ким никакве везе, да су ваљда настали "патриотском партеногенезом" итд. Без компаративне анализе, влашки запис о Мошу Крачуну, остао би мали, тајанствени биљур који би усамљено висио у безваздушном културном простору, таман и нејасан, и "влашкењорски" усмерени "наичници" (вероватно у оквиру "Матице влашаске") би се узалуд трудили да му нађу објешњење.
(500) Muoşu Kraśun /Муошу Краśун/ (rom. Moş Crăciun) Старац Крачун
Muoşu Kraśun [akc. Muoşu Kraśun] (i. m.) — (mitol.) Starac Kračun („Božić”), mitološko biće iz božićnog ciklusa običaja i verovanja [Por.] ♦ up. Kraśun
(leg.) Muoşu Kraśun avut babă, kare a fuost muaşa satuluĭ. În ḑîua lu Kraśun s-a naskut vrun kopil mik, şi baba a fuost akolo. Kînd s-a-ntuors la koļibă, Muoşu Kraśun a-nflomînḑît şî kată s-ăĭ pună đi prînḑ. Ĭa spuńe k-a skaldat kopilo-la, şî s-a ruagă đi ĭel s-o aşćaće pănă s-a spală pi mîń. Muoşu kînd auđe, traźe sakurĭa ş-îĭ taĭe mîńiļi đin kuot sî nu-ĭ spurśe prînḑu. Baba ĭuta ku mîńiļi taĭaće înapuoĭ la muĭarĭa-ĭa, şî ļî spală în apa-ĭa în kare a skaldat kopilu, şî mîńiļi s-a prind la luoku luor, şî s-a vinđikă ĭuta, ka kind ńiś n-a măĭ fuost taĭaće. Kă kopilo-la a fuost Dumńeḑîu, da mumîsa – Sînta Maĭka Mariĭe!
—
Mošu Kračun je imao ženu koja je bila babica u selu. Na dan Božića rodilo se neko dete, i ona je bila tamo. Kada se vratila u kolibu, Mošu Kračun je bio gladan i zatražio je od nje da mu postavi ručak. Ona mu je rekla da je okupala novorođenče i zamolila ga je da se strpi dok opere ruke. Kada je Mošu to čuo, dograbio je sekiru i odsekao joj je ruke iz lakata. Baba je pokupila odsečene ruke i brzo otrčala nazad kod one žene, i oprala ih u vodi u kojoj je kupala dete, i ruke su se primile na svoje mesto i brzo zarasle, kao da nikad nisu bile odsečene. Jer je ono dete bilo Bog, a njegova majka – Sveta Majka Marija! (Kazivač Paun Rucić, zapis: Durlić, Rudna Glava, 2000)
Grupa reči: Mitologija i demonizam
Reč zapisao: Durlić Mesto: Rudna Glava Opština: Majdanpek
Područje: 05 Munćani (Porečani)
IZ RUMUNSKIH REČNIKA:
www.dexonline.ro I DRUGE NAUČNE LITERATURE
________________________________________
CRĂCIÚN, crăciunuri, s. n. Sărbătoare creştină care celebrează, la 25 decembrie, naşterea lui Cristos. ♦ Moş Crăciun = personaj legendar despre care copiii mici cred că aduce daruri pentru pomul de iarnă. – Probabil lat. creatio, -onis „naştere”. Sursa: DEX98
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/celarec.php?action=upd&id=500
Биљана Сикимић, Annemarie Sorescu-Маринковић
Нови теренски записи мотива о прогоњеној девојци: влашке варијанте "Српско усмено стваралаштво", Зборник, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2008, 431-467
[...]
У прилогу је примењена квалитативна анализа одломака из транскрипата разговора са три саговорнице из Уровице вођених на локалном влашком говору, у преводу самих истраживача. Транскрипција је потпуна, дијалектолошка, са изузетком бележења места акцента. Одабрани наративи показују тенденцију кумулативног низања варијаната, и данас на терену Балкана веома фреквентног фолклорног сижеа о прогоњеној девојци.
Кумулативни текстови
Транскрибовани текстови из Уровице кумулишу мотив о прогоњеној девојци са формално-жанровским карактеристикама демонолошког предања, бајке и легенде у следећим асоцијативним механизмима нараторки (у првом и другом разговору кумулативни низ ипак је резултат делимичне ко-конструкције са истраживачем):
1) сиже AaTh 480, („пасторка и кћерка у воденици“, са елементима демонолошког предања о тодорцима) > легенда (о Крачуну, „златне руке“) > сиже AaTh 4803 („купање змија“); [Стр. 432]
2) легенда (о Баба Марти) > сиже AaTh 480( („пасторка и кћерка у воденици“, са елементима демонолошког предања о тодорцима);
3) сиже AaTh 4803 („купање змија“) > легенда (о Баба Марги). [Стр. 433]
[...]
Мотив „Златне руке "
Према типологији румунских народних религиозних легенди (Brill 2006) основна структура мотива 13996 („Рођење Исуса и појава сунца и звезда“, легенда потврђена у Молдавији, Мунтенији и Трансилванији, варијанта 1. „Крачун, Крачуњаса и њене ћерке“) је следећа:
a У почетку је на небу био само месец (а људи су радили ноћу по његовој светлости);
b Богородица, која треба да се породи, стиже у Крачунову кућу (он не дозвољава кћеркама и супрузи да спавају ноћу, гера их да раде. Обогаљи нх ударцима, зато је једна ћерка хрома, друга саката, а трећа слепа, супруга има само модрице на телу);
c Крачун оде у воденицу (жена пусти кћерке да спавају);
d Жена прими Богородицу у шталу (мада се плаиш Крачуна);
e Жена помаже Богородици да се породи;
f Чим се Богородица породи на небу се појављују Вечерњача и друге звезде;
g Богородица нзлечи девојке (сакатој да златне руке, хромој златну ногу, слепој врати вид);
h Крачун по повратку кући види учињена чуда;
i Крачун поверује у божанску моћ (прими у кућу Богородицу са дететом и укаже јој поштовање). [...] [Стр. 435]
Основна структура мотива 14000 В „Руке бабица“ (мотив је забележен у Мунтенији и Молдавији у пет варијанта), варијанта „Од када бабице имају златне руке“:
a Богородица бежи од куће (кад јој дође време да се породи);
b Тражн смештај у Крачуновим кућама (поштени људи);
c Укућани не желе да је приме (да на укаља кућу дететом рођеним у греху);
d Богородица лежи у штали са кравама;
e Крачунова жена јој помаже (јер ју је чула како запомаже);
f Крачун својој женн одсеца руке (а затим, уплашен, бежи);
g Богородица враћа женн руке (упути је да их опере у водм у којој је окупан Исус);
h Зато се каже да бабнце ммају златне руке.
Дакле, румунска божићна легенда о чуду Богородице везује се за суровог Крачуна (рум. Crăciun), који својој жени (рум. Crăciuna, Crăciuneasá) забрањује да помогне Богородици која се порађа у њиховој штали (уп. посебну студију о овом могиву: Marian 2003, одсечене руке постану златне, нпр. у: Fochi 1976:204, Niculiţă-Voronca 1998:54-55). У неким варијантама (нпр. Olinescu 2003:134-136, Niculiţă-Voronca 1998:54) Крачунова жена има три кћерке које Богородици одлазе на бабине: првој, која је без руке, Богородица да златне руке, ћопавој да златне ноге, а слепој поврати вид. Затим Крачун за казну исече својој жени руке, а Богородица јој их врати.
Румунска легенда о Крачуну и његовој жени само типолошки се може поредити са мотивом 706 IV „краљева кћерка са одсеченим рукама" (чудесно исцељење: Богородица враћа жени одсечене руке), који је бележен и данас у околини Пирота (Златковић 2005:54-55), јер се овде исцељење не везује за чин рођења Исуса. [Анализу овог мотива в., између осталог, у Поповић 1905 и МилошевићЋорђевнћ 1971:321-330.]
Уровичка варијанта, међутим, није конструисана на мотиву непослушности Крачунове жене, већ на актерском троуглу [стр. 436] маћеха, пасторка и кћерка. Тиме се по кумулативној логици уклапа у варијанте мотива AaTli 480. Конструкција односа у овом систему актера подразумева кажњавање маћехине кћерке и индиректно саме маћехе: за помоћ око везивања пупка детету Богородица пасторку награди рукама које сијају (злато се не помиње експлицитно), а маћехиној кћерки њена завидна мајка сама одсеца руке које се не могу излечити, јер се (божије) дете рађа само једном. [Стр. 437]
ПС. Предност коришћења научне поставке о етничкој сродности Влаха и Румуна и у оквиру ње примене компаративне анализе, може се видети и на примеру рада:
Паун Ес Дурлић
ЕЛЕМЕНТИ ТИТАНОМАХИЈЕ У ВЛАШКИМ МИТОЛОШКИМ ПЕСМАМА
"Развитак", година XLVI, број 223-224, Зајечар, 2006. год, стр. 105-115.
http://www.paundurlic.com/radovi/titanomahija.htm 
