Imajuci u vidu da ime Vlah potice od srpskog Boga Velesa, da li je to onda jedan od dokaza da su Vlasi deo srpskog naroda, odnosno Srbi?
Поштовани,
најпре освежите познавање ове материје чињеницом да Велес није био српски бог, и у те сврхе Вам дајем линк на извод из једног класичног дела у коме се овај теоним разматра:
http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=1571.msg7709;topicseen#msg7709 Друго, од мале је помоћи егзоним (име које странци дају једноме народу), за осветљавање сложеног питања етногенезе тога народа. Запитајте се, на пример, шта би германски народи могли да сазнају о себи пошавши од српскога назива за њих: "Немац"? Сем да су их словенски народи погрдно називали "немцима" јер говоре "нем(ушт)им, мутавим" језиком којо они (Словени) нису разумели, и ништа друго! Етнологија је давно утврдила да се ретко у случају античких народа из којих су настали савремени европски народи, поклапа егзоним и ендоним, тј. име које на њиховом језику користе суседи када те називају, од имена које ти сам користиш за себе на своме језику. Етимолошка анализа те етнонимије показала је још једну законитост: свуда су егзоними погрдни, а ендоними афирмативни!
Треће, утврђивање (или разјашњење) проблеме етногенезе Влаха источне Србије ни у сну се не може решити преко оваквих лапидарних тврдњи попут ваше, из хиљаду и једног разлoга, од којих ћу вам навести три, који иначе чине основне етногенетске законитости:
Закон први: клица етноса (народносне групе) никада није у ЈЕДНОМ, него у МНОШТВУ (у те сврхе треба обновити етнолошко градиво у вези са појмовима брак, породица, род, племе, братство, народ, нација); из тога следи да је
неистинита свака теза која има облик "Власу су ... ххх" па ово "ххх" можете заменити са било којим античким народом који вам се из некога разлога свиди; то може у укрштеним речима, и лошој "етногенетској" литератури, у стварности тако не бива! А озбиљна наука открива стварност и из ње извлачи одређене закључке, са циљем да открије законитости које је
условљавају да као таква настане,
обликују је да као таква изгледа и
усмеравају је у неком очекиваном (или понекад неочекиваном) правцу.
Закон други: етногнеза се НИКАДА у (историјском) времену не одвија у равној и чистој линији, него се одвија кроз НЕПРЕСТАНЕ (етничке) мешавине, (анализом тврдње, рецимо да су Власи Келти, дошло би се до закључка да је од келтскога наслеђа свега неколико фолклорних орнамената у култу бесмртности код Влаха, у процентима око 1-2% целокупне влашке етничке "супстанце", па је питање одакле је онај "некелтски" проценат од 98%, или, на пример теза да су Власи Пелазги, које озбиљна наука сматра полумитским народом, о коме се јако мало зна?!), и
Закон трећи: етногенетски процеси нису СТАТИЧНИ, то јест НИКАДА НЕ СТОЈЕ У ЈЕДНОМЕ МЕСТУ, нарочито не у месту где су (наводно) настали, већ су изразито динамични, јер народносне групе кроз историју непрестано мигрирају, целе или у деловима, и то из читавог склопа разних разлога, у којима најчешће доминирају економски ... Та етногенетска црта зове се у науци
метанастазија, и она је ЈЕДАН ОД ОСНОВИХ облика етничке динамике, дакле, ИМАНЕНТНА особина етногенезе! Причати о етногнези, а губити из вида закон метанастазије, јесте обично лаичко трућање на које се не треба освртати, сем кад она добије државну потпору, што се несрећним Власима источне Србије већ десило, у виду подршке са самога врха државе! (Иначе, тим горе по тај државни врх кад пукне брука, јер председник државе није председник неке недотупаве НВО која може да лупета све шта јој налаже политика убуљавања!)
На крају, повезивање
етнонима (имена народносне групе) са
теонимом (именом божанства), у склопу са етногенезом (настанком и развојем те народносне групе), била је мода у раном средњем веку, па се моло одужила и нешто касније; данас то не би могло да буде убедљиво градиво ни за цртане филмове у дечјим вртићима, јер би се сваки оштроумнији клинац томе смејао, и ауторитет васпитачице довео у питање!
ПС. Прави пут до етногезе Влаха почиње са ендонимом "рум'н (rumîn, rumân)", тј. имена који они вековима користе у своме језику као назив за себе; следећи корак у етногенези јесте уочавање чињенице да исти ендоним кориси још око десетак и више милиона румунских сељака на подручју данашње Румуније. То другим речима значи да ако етноним указује на етногенезу, онда су
Власи сељаци из источне Србије и
Румуни сељаци диљем земље Румуније
иста етногенетска супстанца, само раздвојена више од три столећа! Што је, признаћете, много мање него ваши Срби од вашег "српског" бога Велеса! Да бисте то схватили, треба урадити две ствари:
1.
отарасити се погубног романтичарског заношења о митолошким бићима као "патронима" народа, и
2.
научити језик народносне групе чије вас порекло интересује ДО САВРШЕНСТВА, јер у свакој речи коју та група изговори сачувана је
стварна етногенетска клица, а у свакој реченици у којој се та реч користи, сачуван је
прави мали есеј о пореклу ...
Уосталом, све то можете видети пажљивим читањем НЕ ЛОШЕ ЛИТЕРАТУРЕ, него ...
http://www.paundurlic.com/vlaski.recnik/index.php где се све то први пут у историји може
на делу проверити! Од речи до речи, а има их већ 2000!
Тамо ћете, узгред, наћи и врло документован одговор на питања:
1) јесу ли "влашки" језик и "румунски" језик два различита језика,
2) јесу ли то два "иста" језика,
3) или је можда један језик "књижевни", а други његов "народни" идиом ...
Аргумената за разрешење ове трилеме имате уз сваку од 2000 речи, и то оне врсте аргумената до којих су дошле генерације врсних лингвиста, а не чопор шарлатана чији је највећи научни "успон" пријем у чланство невладине организације, којом приликом нису имали чак ни тест из "малиганије", тј. нико их није проверио колико је малигана унео у себе када је у њу ступио!
