ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: СЛАТИНА (БОРСКА)

[Volcae]

               ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
              приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 114-118.

СЛАТИНА

              Положај села. - Село се налази на Борској или, како је још зову, Слатинској реци.¹) С леве стране реке је 204 а с десне 139 кућа. Кад надође услед
_______________
              ¹) ^{,,Слатинска река протиче кроз једну провалу у тим кршевима примивши мало пре утоку Буковичку реку и Белу реку." (,,Пут...", стр. 79)}

- 114 -

бујици, река плави поједине куће и односи ограду. Наноси штете и сеоском имању јер је њена вода, због испирања руде у Бору, пуна пирита, који шкоди растињу. Особито су се воћњаци поред реке почели нагло сушити.
              У селу дувају: горњак са запада, кошава са истока и југ са југа.
              Пије се махом бунарска вода, мање са извора. Бунара има око 200, а извора три: код Журкоња, код Уроша Јанковића и код Шћубеја.
              Земље за обрађивање има у местима: Ђалу маре, Ваља маре, Огашу Барулуј, Думбрава, Рукијавица, Огашу маре, Кулма, Стари виногради, Тилве, Грчава, Ђалу Кусакулуј, Кумја, Ваља Сатулуј, Малазија, Флам'нда, Суваја, Краку Перњек, Кровање, Кусак, Калиник, Тапија, К'нту Вилијор, Дупа Кулме, Краку србеску, Краку Николчи, Краку Бусијок, Копита, К'нту Барулуј, Чока попи, Трша, Краку Калињешће и Село.
              Шума има највише на местима: Тилве, Рукијавица, Ваља маре, Малазија, К'нту Вилијор, Топоље, Флам'нда, Тапија, Суваја, Кулме, Думбрава, Огашу маре, Асаново брдо, Грчава, Кусак, Стари виногради, Ђалу Кусакулуј, Ваља Сатулуј, Краку Калињешће, Чока попи, Краку србеску, Краку Николчи, К'нту Барулуј, Краку горуњешће, Огашу Барулуј и Кучајна.
              У атару Слатине, по потоцима и у Борској реци, могу се наћи зрнца злата. Код лицејаца налазимо записано:
              ,,Злато се испира на Тимоку од утока црне реке у њ па до Дунава ал ту се слабо плаћа посао. Више се пе-

- 115 -

ре у црној реци код слатине и у јасиковој реци која извире из три извора који су сви златоносни." (,,Пут...", стр. 86)
              Милићевић о томе бележи следеће:
              ,,У рекама: у Црном Тимоку, у реци оштрељској, у слатинској (више села), у потоцима: рукавичком, дадушничком, сувом и кокошињем (који сви утичу у слатинску реку) има злата у трахит-туфу;..." (,,Кнежевина Србија", стр. 877)

              Тип села. - Слатина је село збијеног типа. Не дели се на махале. Куће су груписане и чине целину.
              Лицејци су записали:
              ,,За једно два сата путовања дођемо у село Слатину, велико и доста угледно село. По башчама беше доста воћака и поврћа што не виђасмо до сад у влашким селима... У овом селу видесмо и лепу нову цркву са звонаром, то нам се допало; али нам се нису допале на уласку у село велике дубодолине с обе стране пута које је вода изрила..." (,,Пут...", стр. 78)
              Поједини мештани имају појате ван села и то у местима званим: Грчава 21, Думбрава 12, Копита 8, Суваја 8, Флам'нде 12, Кусак 10, Тилве 11 (у јужном делу атара), Стари виногради 4, Чока попи 2, Ваља Сатулуј 18 (у југоисточном делу) и Ђалу маре 13 (у северном делу атара). Уз појате су обично штале и торови од слабог материјала и служе за затварање стоке. Преко зиме појате већином остају празне јер се народ са стоком повлачи у село.

              Име села. - О имену села лицејци су записали ово:
              ,,Имена ,,Слатина" има на више места у Србији, у географском речнику из Србије (од г. Гаврила 1846 г.) има осим ове још осам. По њиховом имену многи су мислили, а врло је и вероватно да значе слане баре или

- 116 -

места где има соли. Хердер кад је путовао по Србији у свакој би Слатини испитивао све до најмање ситнице не би ли соли нашао што је покојни кнез Милош особито желео. Тако је било и за ово село. После Хердера долазио у ову Слатину и хемик Брант-Хаупт с том истом намером да тражи со, ал се није овајдио колико ни Хердер. - Може бити да је Хердер на свом путу и нашао трагове од соли али у његовом путопису много којешта није изјаснио почем је мислио то у особитом већем делу издати; али те књиге он није никад издао." (,,Пут...", стр. 79)

              Постанак села и порекло становништва. - Најстарије породице у Слатини су, по причању, Богдановићи и Николићи. Богдановићи су са Косова, а Николићи из Румуније. Они су најпре били насељени на месту зв. Грчава (близу потеса Тилве и Копита), где је, по казивању старих људи, некада давно било језеро, после чијег је повлачења остала мочвара која је касније исушена. На Грчави нису могли опстати јер је око ње била велика шума у којој су се крили хајдуци који су их стално пљачкали.
              Пре 50 година доселили су се у Слатину из села Луке (срез крајински): Јовановић Андреја, Петровић Милан и Предић Станоје, а из Дубочана (срез крајински): Пауновић Станоје, Јовановић Димитрије, Јовановић П. Димитрије, Јовановић П. Станоје и Јоновић Преда.

              Број кућа у селу по славама износи 324, и то: св. Параскеву славе 62 куће, св. Митровдан 92, св. Ђурђиц 37, св. Арханђела 48, св. Алимпија 4, св. Николу 39, св. Васиљевдан 2, св. Јована Крститеља 27, Благовести 9, Ђурђевдан 3 и Велику Госпојину 1 кућа. Сеоска је слава Вазнесење Господње. Раније се славила код општине (пре 40 год.), а сада је сваки домаћин слави код своје куће. Заветина је Велика Госпојина. Она се раније одр-

- 117 -

жавала у црквеној порти, а данас се народ скупља у општинском дворишту.
              Гробље је на северозападној страни села.
              Из Слатине је било људи који су на неколико година пре 1833. били у дослуху са црноречким оборкнезом Симом Николајевићем (који је био ,,первѣйши Черне Рѣке") и спремали се за ослобођење Црне Реке од Турака. Тако на једном месту у својим ,,Меморима" Стојан (Цока) Симић, најмлађи син Симе Николајевића, помиње ово:
              ,,У један празнични (дан) дође нашој кући један човек из Слатине - звао се Радован - и донесе за мога оца једно писмо."¹)
              Погинулих или умрлих ратника из Слатине у ратовима од 1912-1919. год. има 109. Споменик им још није подигнут.²)
_______________
              ¹) ^{Симићеве ,,Мемоаре" објавио је Маринко Станојевић у ,,Зборнику прилога за познавање Тимочке Крајине", књ. II, Бгд, 1930., стр. 30-58.
              2}) ^{Цео текст је на основу података из описа села бр. 3080 од 31. децембра 1935. год. који је по наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године сачинио и послао начелнику среза зајечарског деловођа општине слатинске Стојан Петровић, а потписао га и председник општинске управе Калин Јанковић.}

- 118 -