ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 90-94.
МЕТОВНИЦА
Положај села. - Метовница лежи у уској долини
Брестовачке реке, на подножју коса које се протежу дуж реке, с обеју страна, те чине утисак клисуре. Налази се на друму Зајечар-Брестовачка Бања. Косе на чијем се подножју налази село, зову се:
Сеоско брдо, Попово брдо, Спинет и др.
- 90 -
По правилу река село не плави. Али се дешава, као што је било 1915. године, да га и поплави, само то бива врло ретко, - у сто година можда једном.
У селу има неколико извора - кладенаца, али нису довољно јаки. Са њих се пије вода. Сем тога, у селу има довољан број бунара, који су ископани последњих година, те се и из њих пије вода. Речна се вода не употребљава за пиће.
Село је заклоњено од јаких ветрова. Најјачи су ветрови горњак (с. - зап.), кошава (и.) и северац. Кишу доноси редовно кошава. Горњак ведри.
Село има довољно земље за обрађивање. Налази се на потесима, званим
Тимок, Кот, Божуров поток, Џаново поље, Лунка, Сува река и др. - Најудаљенија је Сува река (5-8 км.). - Обрадиве земље има још у местима:
Бајин поток, Кулма, Радулов поток, Јованова кулма, Самар, Попово брдо, Брчилово брдо, Србинов поток, Думбрава, Кумбурово брдо, Стрмина, Бугарово поље, Морарево поље, Спинет, Бутуров поток, Буђин поток, Белчино поље, Кожукарско поље, Копита, Запођин, Соја, Марков поток, Станчулов крак, Милошев поток, Пчелино поље, Куратури, Џулумово поље, Поткумбурје, Кота, Драгина чука, Козарник, Рошково поље, Буданова чука, Мачкин поток, Ерски поток, Кремен, Тафлин поток, Гугулово брдо, Проданово поље, Пирчин поток и
Село. (ДИГ)
Село има пашњака - утрина. Налази се у
Џановом пољу, Спинету и
Рошковом пољу. Спинет је уза само село, док су Рошково поље и Џаново поље удаљени 5-7 км. од села.
Сеоске шуме има у
Рошковом пољу (7 км.). Земља је доста плодна, особито у
Тимоку. Тип села. - Село је збијеног типа, али су куће без икаква реда растурене. - Већина кућа је одсељена на појате. Од 370 кућа тек око 40-50 породица живи стално у селу.
- 91 -
Име села. - Нико у селу не уме да каже откуда ово име селу. Име је словенског порекла несумњиво. Постоји верзија да су ранији становници села (Срби) дали име селу
Метовница по речи мед - бакар, кога је у околини села било много, што се види по рударским остацима. Од речи, дакле, мед -
Медовница - Метовница. Према томе име је насељу врло старо.
На посебном папирићу налазимо Маринковом руком писано:
Име. - О имену села код данашњих његових становника ништа се не зна. У имену Метовнице чува се, по свој прилици, у неколико бар прошлост Метовнице. Два су јака, посредна доказа којим се утврђује постанак имена села.
У околини, у атару метовничком, налазе се врло многи трагови старог рударства. Нађене су читаве топионице
бакра (па и сам бакар, истопљен). И дан-данас је Метовница врло примамљива тачка за рударске истраживаче. У старом срп. језику било је речи мѣдь, ʈɑλκόϛ, cuprum. У сверно тимочком дијалекту речи
мед, -и (cuprum) данас нема, али да је ње раније било у народном језику, види се из речи
меденица (бакарно звонце), која се и данас врло добро чује. Према томе, врло је вероватно да име селу долази од мѣдь. Што се данас не чује име
Медовница већ
Метовница, свакако се може приписати новијим насељеницима - Румунима, који су многа српска старија имена изопачили. Овај би нам доказ посредно доказивао: 1. да је раније становништво било српско, 2. да је у том времену ово место било знатно рударско место за ископавање и топљење бакарне руде (мѣдь), и 3. да је раније становништво у доцније доба замењено румунским.
Други један доказ, врло јак, био би овај. На карти Србије из прве половине 18. века (Carte von dem Königreich Servien), која иде уз чланак: Serbien unter der Kai-
- 92 -
serlichen Regierung 1717-1738,
1) нема села Метовнице, можда зато што га у то доба уистини није било (било можда
селиште), или га познати картограф (
O. F. von Obschelwiz Ing.
Hauptmann) случајно или из незнања изоставио. Али ако није село обележено, забележена је
Метовничка р. - Medownitsch Bach. Можда се доиста у то време чула
Медовничка р., па се, доласком и насељењем Румуна, дотична реч извргла у Метовничка р., Метовница. А можда је нова реч, образована из
мет од
мед (мѣдь), где
д (по звучности) на крају речи врло често, особито у неким дијалектима, даје
т, па се из таквог облика (кад је већ изумрло значење пом. речи)
- мет. образовала нова реч:
Метовница! Јасно је, дакле, да име
Метовница несумњиво долази од
мед (мѣдь, cuprum).
(Испод овог Станојевићевог текста је, колико може да се разазна, цртеж Зањевачке цркве, рађен оловком - прим. Љ. Р. К.) Порекло становништва и постанак села. - Од старих људи не може се ништа поуздано сазнати о пореклу првих досељеника. Памти се само да је пре 100 година у селу било свега седам кућа, од којих воде порекло
Крпетићи, Крачуновићи и становници у потесу Џулумово поље.
Досељеници су од пре 100 и више година дошли из горњих, планинских крајева као што су
Горњаковићи (угледна, вредна, богата и многобројна породица),
Загуље - Јовановићи су досељени пре 120 година из Горњана, у Крајини. Породица
Србуловићи је старином из Д. Б. Реке. Предак је дошао из Д. Б. Реке као домазет: оженио се Влахињом, изродио децу, од којих су постали Србуловићи (Срб-ул-). Овакви су случајеви порумуњи-
_______________
1)
Mittheilungen der K. K. Kriegs - Archivs, III B. (p. 155-247)- 93 -
вања Срба чести. Мештани суревњиво чувају свој језик, особито женскиње.
1)
Досељеници се тешко разликују од старинаца. Укрштањем се све изједначило, утолико пре што су им и језик, и ношња и обичаји једнаки. Ипак се старинци унеколико разликују: средњег су раста, више плави, очију живих, говора спорог, вилица развијених. Жене су ниског раста, црномањасте, пуне, са широким куковима.
Село је пре, отприлике, 120 година било јужније, на 1½ - 2 км., на утоку Брестовачке у Црну Реку. Село се иселило овде, у шуму, да би било безбедније од Турака.
У потесу
Албина (Пчелино поље) има остатака од неке грађевине за коју се прича да је била црква.
Трагова старих гробља има свуда по атару. Мештани тврде да су то гробља појединих породица које су живеле на својим салашима, па се ту и сахрањивале.
Сеоске су славе - заветиве
св. Илија и
Петров дан.
Сељаци славе разне славе. Тако
Горњаковићи славе Митров дан;
Сурдуловићи - св. Алимпију; св. Аранђела:
Жигерановићи, Околовићи и
Брзановићи, итд. Поред тога, свака кућа слави онолико слава колико има у кући женске чељади, жена и снаха, које су принеле тој кући имање као мираз. Маколико да је ово од велике привредне штете, оно је јако укорењено као обичај.
Подаци: Миодрад Т. Петровић, управ. школе у Метовници, Бр. 70 од 16. VII 1931._______________
1)
По причању г. Свет. Ивковића, учитеља у пензији, Слатина (у Зајеч. срезу) била је српско село, са свега једном махалом Влаха. Женидбом са Влахињама успело се да се цело село повлаши. Можда је тако нешто било и са Метовницом.- 94 -
