ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 101-105.
ПРЛИТА
Положај села. - Прлита је на обема обалама истоимене реке и
Бујковог потока, који утиче у
Прлитску реку у средини села. Село је издужено у правцу исток-запад. Река, особито поток, при великим кишама плаве село. Поток нарочито засипа баште.
Близу села налази се, испод
Вршке Чуке, јак извор звани
Језеро (недалеко од царинарнице на бугарској граници). Осим њега, постоје јачи извори
Дудој и
Барабароша (испод
Кремениша). Пије се углавном изворска вода. Село је опкољено са свију страна брдима, те је овде топлије него у околини.
Најјачи и најхладнији ветар јесте источни ветар -
кошава, а дува и западни ветар -
горњак, који доноси олују и град.
Обрадиве земље има у потесима:
Село, Пентру чучи, Дрењак, Периш, Мала чука, Гробље, Копривар, Испод Мале чуке, Граница, Испод Велике чуке, Над Кремениш, Под Кремениш, Тимок и
Петриш. Земља је средње родности.
Пашњака има мало и углавном су на местима:
Мала чука, Између чуке, Граница, Периш, Село, Пресек и
Кремениш.
- 101 -
Шуме се налазе на местима званим:
Копривар, Пресек, Мала бука, Вршка Чука, Гробље, Периш, Велика чука, Граница, Мала чука и
Кремениш. То нису велике шуме већ више шумарице, зване „
туфри“. Раније је било добрих шума, али су их исекли Бугари за време окупације у првом светском рату.
Тип села. Село је збијеног типа и не дели се на махале, а куће су груписане поред Прлитске реке у дужини од неких 800 метара. Године 1899. село је имало 80 кућа. Доцније су се поједине породице селиле на своја имања, тако да је 1931. године Прлита имала у селу око 35 кућа и неколико група кућа ван села, и то у местима:
Испод Велике чуке (око 20 кућа),
Испод Мале чуке, према
Брезми дуж косе (око 20 к.) и у
Тимоку (око 35 к.).
1) Године 1935. на левој страни Прлитске реке било је 90 а на десној 45 кућа.
2) Горњи крај села најгушће је насељен.
Име села. - Прича се да је у старо време, пре 100 до 150 година, кад је место засељено, село више пута од Турака било
прљено, тј. паљено (јер је ту, у густој шуми крај пута видинског, било хајдучко гнездо), те су се одатле морали селити у
Влашки дол, ½ часа западно. Ни ту нису могли опстати јер су били изложени још јачим нападима Турака, а нису ни воде довољно имали. Напусте и то место и врате се на првобитно, где
_______________
1)
Према подацима из описа села бр. 220 од 11. новембра 1931. год. који је на основу акта среског начелства бр. 33793 од 14. октобра исте год. урадио и послао начелнику среза зајечарског управитељ основне школе прлитке Ст. Петровић. 2)
На основу података из извештаја бр. 2099 од 24. децембра 1935. год. који је према наређењу среског начелства бр. 34585 од 6. децембра исте године сачинио и послао начелнику среза зајечарског деловођа општине прлитске Јов. П. Макуловић, а потписао га и председник општинске управе Ј. Костадић.- 102 -
су били
прљени. Отуд им, веле, и име селу дошло -
Прлита (код мештана, Влаха, чује се и
Прљита).
1)
О имену и постанку села прлитски учитељ Ст. Петровић записао је 1931. године, између осталог, следеће:
„Отприлике пре 200 година, вероватно услед турског насиља, 15-20 породица из два-три села (од којих се једно звало
Буковец)
2) с бугарске стране, близу Дунава, доселило се у подножје Вршке Чуке. Непознато из којих разлога, они су се спустили према Грљану. Али, пошто су ту наишли на нетрпељивост од стране Турака, преселили су се у Лубничку реку. Затим - преко Тимока близу Вел. Извора, па им је потом дато место од стране Турака у самом селу.
Приликом неке „седељке“ убијен је један изворски момак. Сумња је пала да су убиство извршили досељеници - Власи - па су настале и претње. Поплашени, Власи побегоше у правцу Вршке Чуке и склонише се у густе шуме у подножју њеном. Изворци сазнадоше да су Власи побегли и населили се код „прлене воденице“. Отуда и -
Прлита“.
Постанак села и порекло становништва. - У вези са постанком села стари људи причају да су се најпре доселили
Чокојци, негде из Румуније, али се не зна тачно када. Њихове су куће и данас на најбољем месту у средини села. У старе се породице убрајају још:
Алмаџанци, Баловражиновци, Кесеровци и
Буковци. Они су дошли уједанпут.
Алмаџанци су из Ердеља,
Баловражиновци су Цигани, коритари, и за њих се не зна одакле су,
Кесеровци су из Бугарске (из околине Софије), а
Буковци су пореклом Срби из Валакоња, у бољевачком срезу. Вели се да су сви они са турског насиља оставили своја стара селишта и овде
_______________
1)
Вук је забележио Прлиш м. Прлита („Даница“, 1828.; в. и код М. Ђ. М.: „Кнежевина Србија“, стр. 918). 2)
Од њих је данашња породица Буковићи.- 103 -
засновали село. Од њих је село расло умножавањем, а касније и досељавањем. Тако су се
Аловјани доселили из Халова (које је раније припадало Бугарској), а
Станчуловци из Грљана.
У језику, ношњи и обичајима међу становницима Прлите нема никакве разлике. Сви говоре влапки и носе влашко одело.
Мештани се претежно баве земљорадњом и сточарством. У руднику каменог угља „Вршка Чука“ ради само 10 људи из Прлите за надницу од 5 до 8 гроша, и то о својој храни. Занатлија у селу нема. Поједини сиромашни сељаци иду у печалбу у Румунију; полазе месеца марта а враћају се крајем октобра. Тамо имају плату од 15 до 30 дин. месечно, са храном.
1)
Куће у селу су брвнаре, обично са једном собом, кујном и подрумом. Покривене су ћерамидом, ређе сеном или шашом. Већина кућа има доксат. На кућама су по једна врата. Прозори су стаклени, а под је земљан. По неки зими у подруму затвара стоку. Свака кућа има окућницу од баште и воћњака.
Двор је ограђен летвама, прућем или трњем. У двору су:
кош, свињац, кошара и
кокошарник.
Ако сељак има на једном месту мало више земље, он ту подигне појату, кошару за крупну стоку, а у летње доба и трљак за овце. У појати пребива у свако доба године по један члан задруге који стоку чува и храни. Појате су од брвана и у свему налик на куће, а удаљене су највише до 2 сата хода од села. Лети скоро сви сељани станују на појатама.
Чокоји, Баловражиновци и
Аловјани славе св. Арханђела (око 70 кућа),
Алмаџанци Митровдан (6 к.),
Кесеровци и
Буковци св. Николу (30 к.), а
Станчуловци св.
_______________
1)
Овај пасус је, као и добар део текста, према подацима из описа села бр. 234 од 1. фебруара 1899. год. који је израдио и послао Географском заводу Велике школе у Београду свештеник великоизворски и прлитски Данило С. Станојевић.- 104 -
Параскеву (око 15 к.).
1) Сеоска је слава летњи св. Никола (22. маја). Село има заветине: Духови (на месту зв.
Језеро) и св. Прокопије (на месту зв.
Стари виноград).
Гробље је изнад села, на висоравни.
У ратовима од 1912-1919. године погинуло је или умрло 40 ратника. Њима је у селу подигнут споменик.
Старине. - На
Вршкој Чуки, југоисточно од села за ½ часа, налазе се трагови од градића из римског доба, а такође и у
Влашком долу, северозападно од села за ¾ часа.
Код лицејаца налазимо:
„Вршка Чука је покривена кречним каменом.
О
Кули се мисли да је кула Југа Богдана, где је седео са својом сестром Видом, која је зидала
Видин.
Причају да је на врх Вршке Чуке било некакво село; ми не могосмо приметити никаквих знакова од зидина, тек толико видесмо на два места баш при врху Чуке набацано камење око целог врха као некаква ограда. После кише налази се овде сребрних и златних новаца, има и других ствари, каквих смо више видели у наших званичника на В. Чуки.“ („Пут...“, стр. 97)
Старо гробиште налази се у самом селу, у долини
Прлитске реке.
_______________
1)
Према подацима Ст. Петровића из 1931. год., а према подацима Јов. П. Макуловића из 1935. год. од укупно 135 кућа, колико је село тада имало, св. Арханђела слави 108 кућа, св. Николу 20 и св. Митровдан 7.- 105 -
