ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 48-50.
ГАМЗИГРАД
Положај села. - Лежи на десној обали Кривовирског Тимока или Црне Реке. Куће су на узаној равници, кроз коју протиче један безимени поток.
Тимок село не плави, па ни поменути поток. - У селу се пије бунарска вода, док у околини са извора, од којих су најпознатији:
Баба Јонин поток, Страхин Поток, Поток итд. Ове године (1931) село је добило три чесме са извора
Страхин Поток.
Село је заклоњено од ветрова, те је клима једнолика, врло пријатна. Кишу доноси кошава.
Село нема довољно земље за обрађивање. На 2175/02 хектара настањено је 243 куће. Земља за обраду растурена је по разним потесима и измешана шумом и пашњацима. Потеси су ови:
Тимок, Џулумово (Џуново) Поље, Било, Теиш, Петроње (Петроњи камен), Бељевина, Потоци, Селиште, Гњилак, Пландиште и
Велико Поље. - Нешто зиратне земље има и у местима:
Микулов Сават, Дудица, Мустафа, Кракање, Баба Јона, Бањски Кривуљ, Краварник, Коста Маре и
Будањи. (ДИГ)
Пашњаци су у
Теишу (зап. од села) и
Пландишту (југо-источно од села), - као и на месту званом
Комора. (ДИГ)
Има мало шуме, за огрев, у
Теишу, Баба Јони, Петроњу и
Бељевини.
Заједничка је утрина
Пландиште.
Тип села. - Гамзиград је збијеног типа, без нарочитих имена за поједине крајеве. Око 500 породица живе на својим појатама - салашима у
Тимоку, Баба Јони, Теишу, Петроњу и
Селишту.
Куће су ушорене поред главног пута, али без нарочитог плана, произвољно. Подједнако су густо начињене, а на салашима размак зависи од имања појединаца.
У раније доба, у доба засељавања, породице су биле груписане и носиле називе:
Вељковци, Илинци, Беже-
- 48 -
нарци, Јоновци, Митрановци, Драгуловци, Матићи, Радићи и
Бекићи. Ова је груписаност доцније унеколико поремећена из разних узрока, особито женидбама и удајама.
Засеока нема, а појаташи живе на своме груписаном имању.
Приче и тумачења о имену села. - Село је добило име по оближњем граду
Гамзиграду, који се налази у непосредној близини села. - По Б. Јакшићу град је добило име по властелину
Гамзи („Син седога Гамзе“). Постоји и ова прича о Гамзиграду:
Властелин овога краја имао је две кћери:
Виду и
Гамзу, по којима је прозвао градове
Видин и
Гамзиград. По очевој смрти Вида и Гамза наследе земљу очеву и договоре се да земљу између Гамзиграда и Видина поделе на тај начин, што ће и једна и друга истовремено протерати гуске из својих градова, па где се састану, ту да им буде међа. Гамза превари Виду, натоваривши гуске на кола, те на тај начин заузме више земље. Због тога Вида прокуне своју сестру Гамзу и тако јој град опусте.
Гамзиград је несумљиво римског порекла, о чему сведоче многобројни подаци и ископине.
Порекло становништва и постанак села. - О постанку села, као и о пореклу становништва, у народу се не прича ништа.
Село се није померало.
Трагова старих гробишта има, по свој прилици из старијег доба.
Има трагова старога пута, који је водио од развалина градских на север ка цркви, која се налазила на левој обали Тимока (В.
Зањевачка црква у Летопису Епархије Тимочке за 1925. год.). - Јужно од села налази се и данас т. зв.
Московски пут, који је, веле, радила руска војска за време првога српског устанка, кад је долазила у помоћ.
- 49 -
Сеоске су славе свети Никола и Петковица.
Подаци: Најдан Тошић, управ. школе у Гамзиграду, Бр. 109 од 19 јуна 1931.- 50 -
