ЦРНА РЕКА : Антропогеографска грађа из заоставштине Маринка Станојевића
приредио Љубиша Рајковић Кожељац, Зајечар, 1975, стр. 28-30.
БУЧЈЕ
Сређено 26/XII 940. (Б)
Положај села. - Налази се испод кршевите планине Стола, у равници званој
Ђалу Бучје.
Вода се пије у селу са многих мањих извора. Има 70 бунара у Бучја, а 35 у
Топли, али се из њих вода не пије, већ се употребљава за прање веша и појење стоке. Куће су груписане махом око извора.
У Бучју је хладније но у осталим околним селима. Највише дува источни ветар - кошава, а најхладнији је северни ветар или горњак. (?) Кишу доноси најчешће јужни ветар.
Село нема добре земље за обраду. Сва му је земља кршевита и погоднија за сточарство, за неговање оваца и коза. Пашњаци и утрине су у непосредној близини села и има их довољно.
- Зиратне земље има у местима:
Дупа Тилва, Ђалу Бучји, Пађин, Ваља Станкулуј, Ваља Бучји, Стари виногради, Бањица, Везурињ, Штубеј, Пађина Ларга, Приод, Балта, Крау Паку, Јастребовац, Облеж, Дос, Поље, Бордељ, Вртеш, итд. (ДИГ)
- Пашњака има највише у местима:
Дупа Тилва, Ђалу Бучји, Ваља Станкулуј, Атор, Пађин, Корњету Маре, Коса под Крш, Пађина Андреј, Стол, Штубеј, Локури, Балта, Крш, Дос, Облеж, Бранишће, Бањица итд. (ДИГ)
- 28 -
- Шума има у местима званим: Стари виногради,
Ваља Станкулуј, Пађин, Везурињ, Стол, Пе кеја, Тилва, Дос, Облеж, Јастребовац, Под Стол итд. (ДИГ)
- Сеоске шуме има у месту званом
Черет. Заједничких испаша и утрина нема. (П)
Тип села. - Бучје се дели у поједине крајеве који се зову:
Ваља Станкул, Виногради, Бањица и
Приод. Између крајева одстојање је око 2 км. Поједини су крајеви густо насељени, а најгушће су насељени Ваља Станкул и Виногради. - Заселак пак Топла дели се у два краја:
Черет и
Ваља Маре. Одстојање је 1,5 км међу њима. Најгушће је насељен
Черет.
Село има своје појате и салаше. Има кућа које су се одселиле сасвим на своја имања, на појате или салаше.
У Бучју има 223 кућа, а у Топли 68 кућа (1935.).
Постанак села и порекло становништва. - Старији људи причају да је раније село било испод садашњег места званог
Ваља Бучје. Доказ је место на коме је било старо гробље.
Бучје је млађе насеље, вероватно вероватно с краја XVIII века. За њега је познато да су се 1817. год. преселиле шест породице у Влаоле, да је ово село имало 1837. год. 54 к., 1844. год. 74 куће.
1) - Данас има школу и чини са Топлом политичку општину.
У Глоговици има досељен један род из Топле, зван
Топљани (2 к., св. Никола).
2) Јовановић бележи 2 рода досељеника из Топле у Неготинској Крајини.
3) Село
Топлу погрешно бележи Јовановић да припада дунавском Поречу. док оно припада области Црне Реке.
4)
_______________
1) Милан Цветинчанин: Споменица стогодишњице Тимочке Епархије, 1834-1934., с. 99-100.
2) Коста Јовановић: Неготинска Крајина и Кључ, с. 183, Насеља, књ. 29.
3) Ibidem, с. 79
4) Ibidem, с. 377.
- 29 -
Село се увек звало тако, а име му је дошло, по свој прилици, од
букве,
бучине, букове шуме.
Становници су Власи, Румуни, пореклом „Турци“. Многе се породице зову и данас „Турцима“. Мисли се да су то заостали потомци оних Турака који су се, по ослобођењу овог краја одселили.
Сеоске славе (су): Спасов дан, Духови (у Бучју), а у Топли Петров дан и св. Илија.
У селу се слави већином Петковица.
Бучје има своје гробље, а Топла такође своје. Старих гробља нема.
Подаци: Жив. Здравковић, упр. шк. у Бучју, № 122, од 17. VI 1931.
Ивештај опш. суда: № 1965, од 31. XII 1935.
Потеси, утрине и шуме по пописној књизи пореске Зајечарске управе (Б)
Питати Милана за попис од 1937. год.
Има ли попис за Црну Реку у истој години? -
Од куда зна да су се 6 пород. иселиле у Влаоле 1817. год.? (Б)- 30 -
