25.10.2012.
INFORMACIJA O KONSULTACIJAMA PREDSTAVNIKA VLADE SRBIJE I RUMUNIJE U HOLANDIJI
Dragan Balašević
I N F O R M A C I J A
o konsultacijama predstavnika vlada Republike Srbije i Rumunije o pravima pripadnika nacionalnih manjina u istočnoj Srbiji, održanim pod pokroviteljstvom ambasadora Knuta Volebeka, visokog komesara za nacionalne manjine OEBS-a 22. i 23. oktobra 2012. godine, Holandija
Visoki komesar za nacionalne manjine OEBS (VKNM) ambasador Knut Volebek je inicirao neformalne konsultacije predstavnika vlada Republike Srbije i Rumunije o pravima pripadnika nacionalnih manjina u istočnoj Srbiji, a na osnovu mandata koji mu je Evropska komisija poverila nakon potpisivanja Zapisnika sa Druge sednice Međuvladine mešovite komisije Republike Srbije i Rumunije za nacionalne manjine (MMK) u Briselu 1. marta 2012. godine.
Cilj neformalnih konsultacija bila je razmena mišljenja i pokušaj pronalaženja mogućih rešenja u vezi sa tri konkretna pitanja – informisanje na jeziku manjine tj. pristup elektonskim medijima, obrazovanje i ostvarivanje verskih sloboda pripadnika rumunske nacionalne manjine u istočnoj Srbiji.
Razgovori su vođeni na osnovu procene sprovođenja Zapisnika sa Druge sednice MMK-a, niza poseta ambasadora Volebeka Srbiji i Rumuniji, kao i na osnovu Bolcano preporuka VKNM OEBS o nacionalnim manjinama u odnosima među državama.
DNEVNI RED
Imajući u vidu navedene tri oblasti u kojima je potrebno učiniti napredak i preduzeti konkretne mere, VKNM je predložio sledeći dnevni red:
1. MEDIJI - pregled postojećeg stanja u pogledu emitovanja programa na rumunskom jeziku u istočnoj Srbiji; tehničke mogućnosti da se obezbedi reemitovanje programa na rumunskom jeziku RTV Vojvodine u istočnoj Srbiji; mogućnost prekogranične saradnje i razmene programa emitera iz Srbije i Rumunije.
2. OBRAZOVANJE - pregled aktuelne situacije u pogledu pristupa obrazovanju na/o rumunskom jeziku u istočnoj Srbiji; mogućnosti koje pruža zakonodavstvo Srbije da se u istočnoj Srbiji uvede kurs/predmet Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture.
3. PRISTUP RELIGIJSKOJ SLUŽBI - informacije o trenutnoj situaciji; pregled zakonodavnog okvira Srbije u vezi sa registracijom crkava i verskih zajednica i mogućnošću izgradnje crkava; mogućnosti u pogledu obezbeđivanja verske službe na rumunskom jeziku u istočnoj Srbiji.
Učesnici konsultacija
Pored ambasadora Volebeka u konsultacijama su učestvovali viši savetnici VKNM Aleksandar Hag i Bob Din. Delegaciju Republike Srbije predvodila je ambasador Slađana Prica, pomoćnik ministra spoljnih poslova za multilateralnu saradnju, a u sastavu delegacije bili su Dragan Balašević, predstavnik Kabineta predsednika Republike Srbije, potpredsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine i Gordana Govedarica, kosekretar Međuvladine mešovite komisije Republike Srbije i Rumunije za nacionalne manjine. Delegaciju Rumunije predvodio je Bogdan Auresku, državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova, a u sastavu delegacije bile su Oana Rogoveanu, direktor Direkcije za ljudska prava, zaštitu manjina i Savet Evrope u Ministarstvu inostranih poslova i Mihaela Batariu iz Kancelarije Vlade Rumunije za Rumune izvan Rumunije.
Tok i sadržaj konsultacija
Nakon što je zahvalio delegacijama na spremnosti da učestvuju u konsultacijama, ambasador Volebek je podsetio da je nakon dobijanja mandata od strane Evropske komisije EU posetio i Srbiju i Rumuniju i identifikovao tri najvažnije oblasti u kojima treba odmah konkretno delovati: pristup elektronskim medijima, obrazovanje i ostvarivanje verskih sloboda pripadnika rumunske nacionalne manjine u istočnoj Srbiji što je, između ostalog, proporučeno i u Zapisniku sa Druge sednice MMK-a Republike Srbije i Rumunije za nacionalne manjine. Istakao je kako podržava rad Međuvladine mešovite komisije koja je ključni bilateralni mehanizam za praćenje položaja manjina i rešavanje otvorenih pitanja, a neformalne konsultacije treba da posluže kao osnov za pronalaženje nekih praktičnih i pragmatičnih rešenja čija će se implementacija dalje razmatrati na sednicama MMK-a.
Obe strane su, uz veliko uvažavanje, pozitivno ocenile napore ambasadora Volebeka i izrazile spremnost da i ubuduće u direktnim konsultacijama sa njim, a pre svega na osnovama Bolcano preporuka o nacionalnim manjinama u odnosima među državama, doprinose otklanjanju eventualnih problema u sprovođenju dogovorenog.
Šef srpske delegacije, ambasador Slađana Prica istakla je da Srbija visoko ceni instituciju Visokog komesara za nacionalne manjine i da je, upravo zbog toga, Srbija više puta bila u prilici da traži njegovo mišljenje i stav o određenim pitanjima. Srbija takođe ceni ulogu i doprinos VKNM u održavanju neformalnih konsultacija dveju strana, ali za Srbiju prioritet predstavlja rešavanje otvorenih pitanja kroz postojeće bilateralne mehanizme. Srbija je spremna da u dobroj veri i u duhu postojećih dobrosusedskih odnosa pristupa rešavanju svih otvorenih pitanja u vezi sa ostvarivanjem prava pripadnika rumunske nacionalne manjine u celoj Srbiji o čemu, između ostalog, svedoči i davanje saglasnosti za otvaranje Konzulata Rumunije u Zaječaru. Takođe, Srbija smatra da razmatranje ostvarivanja propruka sa Druge sednice MMK-a treba da se odvija na redovnim sednicama MMK-a, te izražava spremnost da se naredna sednica održi što je pre moguće. Imajući u vidu da je nakon nedavnih parlamentarnih izbora u Srbiji formirana nova vlada, rumunska strana može očekivati da uskoro bude obaveštena o imenu viskog državnog zvaničnika koji će biti imenovan za novog kopredsenika MMK-a. Srbija insistira da se dijalogu o pitanjima koja su na dnevnom redu neformalnih konsulatacija pristupi sa stanovišta poštovanja prava svakog pojedinca na slobodnu samoidentifikaciju utvrđenog u Okvirnoj konvenciji za zaštitu prava nacionalnih manjina, kao i u Ustavu RS i drugim zakonima, što Srbiju obavezuje da štiti pravo pripadnika kako rumunske tako i vlaške manjine na vlastiti nacionalni i jezički identitet.
Šef rumunske delegacije Bogdan Auresku pozdravio je održavanje neformalnih konsultacija, istakavši da rumunska strana želi da se fokusira na predgled informacija o sprovođenju preporuka MMK-a jer smatra da srpska strana nije učinila napredak u njihovom sprovođenju, te je zbog toga i ubuduće potrebno održavati neformalne konsultacije dveju strana koje treba da nastavi da vodi visoki komesar za nacionalne manjine. Rumunija je spremna da otvorena pitanja rešava na bilateralnom planu, ali i uz posredovanje Evropske komisije i Visokog komesara za nacionalne manjine jer je Srbija obavezna da poštuje evropske standarde u oblasti zaštite manjina kako bi ispunila političke kriterijume za priključenje Evropskoj uniji.
Značajno je istaći da su se već na početku razgovora, zahvaljujući preporuci ambasadora Volebeka, obe strane obavezale na nemešanje, odnosno na uzdržavanje od svake vrste pritisaka u odnosu na garantovano pravo na slobodno samoizjašnjavanje, odnosno samoidentifikaciju pripadnika manjina. Drugim rečima, odbijeno je uporno nastojanje rumunske strane da negira samobitnost i uopšte postojanje Vlaha, a u poslednje vreme i pojačano negiranje postojanja vlaškog jezika kao posebnog, tvrdnjama da se radi o istom tj. rumunskom narodu i jeziku. S druge strane to je bila i krajnje umerena i odmerena reakcija i sugestija ambasadora Volebeka na kritike da postoje tendencije, pa i incidentne situacije, koje potvrđuju da se „vlaško pitanje“ politički, pa i kroz uticaje pojedinih partija u Srbiji, zloupotrebljava.
Ambasador Volebek je ukazao da je tokom boravka u istočnoj Srbiji razgovarao sa velikim brojem relevantnih sagovornika (zvaničnika, predstavnika manjina, verskih zajednica i civilnog društva) u pokušaju da adekvatno sagleda aktuelnu situaciju i ukaže na praktične mere koje je moguće preduzeti kako bi se stepen uživanja garantovanih manjinskih prava pripadnika rumunske nacionalne manjine koji žive u istočnoj Srbiji poboljšao. Iz razgovora koje je obavio sa pripadnicima rumunske nacionalne manjine, zaključio je da postoji potreba za omogućavanjem, odnosno poboljšanjem pristupa elektonskim medijima, obrazovanju i ostvarivanju verskih sloboda. U razgovoru sa direktorom regionalne televizije TV Bor informisan je da ne postoje tehničke prepreke za preuzimanje, odnosno reemitovanje dela programa RTV Vojvodine na rumunskom jeziku. Ambasador Volebek je preneo i da ima saznanja da postoji izvestan broj zahteva da se u nekim školama u istočnoj Srbiji omogući izučavanje predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture i da je razgovarajući sa direktorima nekih od osnovnih škola zaključio da su direktori dve osnovne škole zaintersovani za uvođenje ovog opcionog nastavnog predmeta. Ambasador Volebek je podvukao da je svestan činjenice da je u pravoslavnim zemljama jurisdikcija pravoslavnih crkava regulisana kanonskim pravom, kojim je regulisano i obavljanje verske službe i građenje verskih objekata i da su u tom smislu pitanja jezika bogosluženja i pitanje građenja verskih objekata pitanja autonomne regulative crkava, ali i da je uveren da se i tu mogu iznaći rešenja posebno u dijalogu srpske i rumunske pravoslavne crkve.
Na osnovu njegove ocene situacije i iznetih viđenja dve delegacije o navedenim pitanjima, ambasador Volebek je izneo nekoliko konkretnih predloga o mogućim koracima koje je što pre potrebno preduzeti. Istakao je da, iako se ne radi o mnogobrojnim zahtevima, pitanje užavanja manjinskih prava u praksi ne bi trebalo da bude ograničeno brojem zahteva ili lica koje iskazuju želju da određeno pravo uživaju, sa čime su se obe delegacije saglasile.
Potrebno je istaći da je rumunska strana u fazi pripreme, kao i tokom sastanka nastojala da iznese krajnje negativnu ocenu sprovođenja obostrano prihvaćenih konkretnih preporuka iz Zapisnika sa Druge sednice MMK-a od strane Srbije, pogotovo kada su u pitanju preporuke koje se odnose na položaj i prava pripadnika rumunske manjine u istočnoj Srbiji („dolini Timoka“), za razliku od Vojvodine. Time su argumentovali potrebu da međunarodni predstavnik, u formi posebnog vida monitoringa, izvrši dodatni pritisak i obezbedi poštovanje i uživanje konkretnih prava koja je Srbija prihvatila pristupanjem različitim međunarodnim ugovorima i koja su sadržana u preporukama iz brojnih izveštaja tela nadležnih za monitoring sprovođenja tih ugovora, kao i izveštajima međunarodnih organizacija poput Saveta Evrope, Evropske komisije i slično. Na osnovu takvih tvrdnji rumunska strana je insistirala i na navodnoj diskriminaciji Rumuna iz istočne Srbije u odnosu na Rumune u Vojvodini.
Naša delegacija ovakve tvrdnje je argumentovano osporavala i naglašavala potrebu konstruktivnog i otvorenog dijaloga i rešavanja uočenih problema na bilateralnom nivou, održavanjem redovnih sednica MMK-a i pojačavanjem mandata MMK-a, za šta se srpska strana uporno zalaže, a bez obaveznog uključivanja treće strane i bez političkih pokušaja proizvođenja novih problema, a pogotovo bez pokušaja rumunske strane da nametne dodatne mehanizme monitoringa Srbiji za koje ne postoji utemeljenje ni u nalazima Ekspertke misije Evropske komisije koja je posetila Srbiju u julu 2012. godine, niti u poslednjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije za 2012. godinu.
Delegacija Srbije iznela je i izvestan broj primedbi na rumunski izveštaj o učinjenom u pogledu položaja i prava Srba u Rumuniji, na osnovu izveštaja koji su dostavljeni iz naših diplomatsko-konzularnih predstavništava u Bukureštu i Temišvaru, uz napomenu da rumunska strana, nažalost, u njemu uglavnom konstatuje stanje ili najavljuje neke namere, što srpska strana ceni ali ocenjuje kao nedovoljno, pogotovo imajući u vidu da u Rumuniji ipak, još uvek, ne postoji formalno pravni okvir u vidu konkretnog zakona o statusu i pravima pripadnika nacionalnih manjina.
Naša delegacija informisala je sagovornike da je prema nezvaničnim rezultatima popisa stanovništva sprovedenog 2011. godine u Srbiji broj pripadnika rumunske, kao i broj pripadnika vlaške nacionalne manjine u opadanju, ocenivši da je to generalni trend u pogledu mnogih manjinskih zajednica, ali da to ni do sada nije uticalo, niti će ubuduće uticati na obim i nivo uživanja garantovanih prava.
Srpska strana je dodatno istakla da planira da, odgovarajući na takođe izražen interes, preduzme dodatne mere i u pogledu ostvarivanja prava pripadnika vlaške nacionalne manjine bez obzira što vlaški jezik nije standardizovan, uz napomenu da je Nacionalni savet vlaške nacionalne manjine ključni nosilac i realizator inicijative.
U dobroj meri uvažavajući stavove srpske strane, ambasador Volebek nije prihvatio insistiranje rumunske strane da se u vidu zaključka sa ovih konsultacija uvede obavezno i redovno održavanje sastanaka u istom formatu i u unapred određenim vremenskim intervalima kako bi se pratilo, kontrolisalo i ocenjivalo ispunjavanje preporuka MMK-a.
Naša strana veoma pozitivno ocenjuje pristup ambasadora Volebeka i ocene koje su rezultat ne samo razumevanja, već i uvažavanja naših stavova, i izuzetno dobrog poznavanja stvarnih uzroka problema, kao i pokušaja rumunske strane da ovo pitanje politizuje i da se aktivno, pa i agresivno postavi u cilju „rumunizacije Vlaha“. Posete ambasadora Volebeka Srbiji i Rumuniji doprinele su objektivnim ocenama i konstruktivnim predlozima, a njegov ukupni pristup bio je u funkciji vraćanja rešavanja problema u postojeće, uobičajene politički neopterećene bilateralne okvire, odnosno u postojeće mehanizme.
Ambasador Volebek je veoma pozitivno ocenio činjenicu da je u našoj delegaciji bio i predstavnik Kabineta predsednika Republike Srbije, koji je ujedno i potpredsednik Nacionalnog saveta vlaške nacionalne manjine, i koji je, poznajući veoma dobro sva otvorena pitanja i konkretnu situaciju na terenu, bio veoma aktivno i konstruktivno uključen u razgovore i doprinosio traženju prihvatljivih rešenja.
ZAKLJUČCI
Imajući u vidu da, na osnovu odredaba Ustava i zakona Republike Srbije, odredaba Sporazuma između Savezne vlade Savezne Republike Jugoslavije i Vlade Rumunije o saradnji u oblasti zaštite nacionalnih manjina, kao i odredaba međunarodnih ugovora kojima je Srbija pristupila, nacionalne manjine imaju pravo na školovanje na manjinskom jeziku, odnosno na učenje manjinskog jezika na svim nivoima obrazovanja, da imaju pravo na blagovremeno i nepristrasno informisanje na manjinskom jeziku, kao i da pripadnicima manjina ne sme da bude uskraćeno pravo da ispoljavaju i upražnjavaju svoju sopstvenu veru ili da se služe svojim jezikom, a u vezi sa razmatranim pitanjima, delegacije vlada Republike Srbije i Rumunije, na osnovu konkretnih predloga VKNM, saglasile su se o sledećem:
1. Srpska strana tj. nadležne državne institucije će omogućiti da se deo programa RTV Vojvodine koji se emituje na rumunskom jeziku reemituje na RTV Bor, s obzirom da ta to ne postoje tehničke, pravne ili druge prepreke. Reemitovanje bi obuvatalo informativni program ili emisije iz oblasti kulture u trajanju od deset minuta dnevno.
2. Srpska strana bi trebalo da krajem ove i od početka naredne školske godine pokrene pilot projekat učenja izbornog predmeta Rumunski jezik sa elementima nacionalne kulture u bar dve škole u istočnoj Srbiji. Pre toga bi trebalo najaviti početak ovog projekta i ustanoviti kolika je stvarna zainteresovanost učenika, a zatim obezbediti i sve neophodne tehničke uslove za učenje navedenog izbornog predmeta. Ukoliko drugačije nije moguće, ovaj predmet bi se mogao izučavati i tokom vikenda, tako što bi se nastava organizovala na jednom mestu za učenike različitih godišta ili za učenike koji pohađaju nastavu u različitim školama.
3. S obzirom na to da je konstatovano da je za rešavanje problema koji postoje između Srpske pravoslavne crkve i Rumunske pravoslavne crkve potrebno nastaviti sa dijalogom dveju crkava i da je u interesu obe države da se sva otvorena pitanja rešavaju dijalogom, ambasador Volebek je izrazio spremnost da, poštujući punu autonomiju obeju crkava, nastavi već započete direktne razgovore i pokuša da konstruktivno posreduje u iniciranju nastavka dijaloga između dve crkve.
IZJAVA GOSPODINA DRAGANA BALAŠEVIĆA
Kao predstavnik kabineta predsednika Republike Srbije mogu da izjavim, da je sastanak prošao u dobrom korektnom razgovoru i obostranom razumevanju.
su došle do novih saznanja i rešenja, na obostrano zadovoljstvo, kao i sa odobravanjem visokog komesara za ljudska i manjinska prava OEBS-a, gospodina Volebeka, koji je dobro upućen u ovu problematiku.
Zahvalio sam se gospodinu Volebeku i njegovim asistentima za potpuno razumevanje srpsko-vlaškog i rumunskog pitanja u Timočkoj dolini.
Rezime je bio, da se ubuduće sagleda i vodi računa o opštem interesu obeju suverenih država, da se po strani ostave nečiji lični interesi, koji ne čine dobra ni Srbiji ni Rumuniji, a kamoli Vlaškoj nacionalnoj manjini u Timočkoj dolini.
Strane su se dogovorile da se ponovo sretnu i da Međuvladine komisije za nacionalne manjine razmotre moguće modalitete saradnje i daljeg napredka u interesu dobrosusedstva i poštovanja integriteta obeju suverenih država.
Autor: Dragan Balašević
