IZ TAJNIH KOMUNISTIČKIH ARHIVA: PROBLEM RADA SA VLASIMA

[Paun]

PROBLEM RADA SA VLASIMA
               
I

               
               Od 294.000 stanovnika u Timočkoj oblasti ima oko 145.000 Vlaha ili oko 49%. Takođe se računa da u Beogradskoj oblasti živi oko 80.000 Vlaha i ima ih nešto i u Kragujevačkoj oblasti (Resavski srez i još neki). Već sam broj Vlaha u NRS, iziskuje jedno šire razmatranje ovog problema i određivanje izvesnih specifičnih zadataka Partije u vezi rada u vlaškim selima.
               
               

Nešto o nacionalnim osećajima kod Vlaha

               
               U vezi sa nacionalnim osećajima kod Vlaha mogu se podvući kao osnovne dve stvari: prvo, da se Vlasi u nacionalnom pogledu osećaju Srbima i drugo, da Vlasi nemaju nikakvih težnji da se vezuju za Rumune u bilo kom pogledu, što je usko vezano sa ovim prvim.
               Da se Vlasi u nacionalnom pogledu osećaju Srbima i tako deklarišu može se navesti više činjenica. Interesantno je podvući samo neke. Ako se bilo koji Vlah upita šta je, redovan je odgovor Srbin, a ne Rumun. Kada su se popunjavala partijska dokumenta posle oslobođenja bilo je ozbiljnih teškoća da članovi  Partije unesu u rubriku nacionalnost: Vlah, mada se to od komiteta postavljalo sasvim ozbiljno. I pored toga je bilo članova Partije koji su u dokumentima pisali da su Srbi. Ista je situacija bila i kod popisa stanovnika. I ako se nastojalo od strane popisnih organa da se dođe do tačnih podataka o Vlasima većina se nije htela da iskaže Vlasima tako da popis uopšte ne predstavlja vernu sliku brojnog sastava stanovništva Vlaha i Srba. Do gornjih cifara se došlo utvrđivanjem broja stanovnika u vlaškim selima, jer se znaju koji su, a popis uopšte nije uzet u obzir. U iskazu generalija pred tužilačkim i sudskim organima Vlasi se redovno u nacionalnom pogledu iskazuju Srbima i td.
               Da se Vlasi ni po koju cenu i ni u kom pogledu (nacionalnom, kulturnom i dr.) neće da vezuju za Rumune, takođe ima dosta činjenica. Važno je opet podvući samo neke. Čak i u srezovima koji su neposrednoj granici sa Rumunijom (Kladovo, Negotin, Milanovac) ne može se naći ni jedan promil ljudi koji bi želeli da se bilo čime vezuju sa Rumunima. U tom pogledu se odmah kod svakog čoveka nailazi na elementaran otpor. O drugim srezovima (Boljevački, Zaječarski, Borski, Homoljski, Zviški i dr.) ne treba ni govoriti u ovom smislu. Za njih izgleda još čudnije postavljanje takvog pitanja.
               Najzad, najbolji dokaz na navedenu tvrdnju jeste i pokušaj popa Suvejke da pridobije Vlahe u severno-istočnoj Srbiji za prisjedinjenje Rumuniji za vreme okupacije. Taj pokušaj je katastrofalno propao. Za popa Suvejku se u ovoj akciji vezalo nekoliko agenata rumunske obaveštajne službe i par švercera i špekulanata koji su na račun toga švercovali so, gas, gvožđe i drugu robu iz Rumunije. Sem ovih retkih izuzetaka kod Vlaha se nije moglo naići ni na kakvu podršku u smislu vezivanja za Rumuniju i ako su za to bačena prilična materijalna sredstva (rasturane su knjige, brošure, bukvari i dr. na rumunskom jeziku) a takođe je veliki broj Vlaha pušten iz zarobljeništva , što je takođe bilo sračunato sa njihovim pridobijanjem za prisajedinjenje Rumuniji, na liniji već poznate politike rasparčavanja naše zemlje od strane fašističkih okupatora.
               Činjenica da se Vlasi u nacionalnom pogledu osećaju Srbima i da ispoljavaju apsolutan otpor prema bilo kom pokušaju rumuniziranja svakako ima i svog istorijskog opravdanja u poreklu Vlaha, njihovom zajedničkom životu i borbi sa srpskim narodom od kada žive u Srbiji. Ova pitanja zahtevaju posebnu naučnu obradu koja se u ovakvoj jednoj analizi ne može dati. Ali, radi opšte slike mogle bi se istaći samo neke stvari koje bi samo potvrdile navedene tvrdnje o nacionalnim osećanjima Vlaha.
               Doseljavanje Vlaha u severno-istočnu Srbiju iz Ugarske, Erdelja, Rumunije pada krajem XVII veka pa kroz čitav XVIII vek i nešto izuzetno u XIX veku. Poznato je da su se u borbi sa Turcima, Austro-Ugarskom i drugim osvajačima nalazili zajedno Srbi i Vlasi. Vlasi su u toj borbi zajedno sa Srbima raskinuli feudalne okove i dobili zemlju (doseljavanje Vlaha iz Rumunije je došlo u prvom redu zbog teškog feudalnog sistema koji nisu mogli izdržati). Osim toga u XIX veku pada i period formiranja Srpske nacije u koji se takođe uključuju i Vlasi.
               Razume se da je jedan takav istorijski razvitak morao imati odraza na nacionalna osećanja kod Vlaha, na formiranje njihove nacionalne svesti. U vezi sa tim je interesantan još jedan momenat. U 8 vlaških sela Timočke oblasti koji su do I svetskog rata bila u Bugarskoj već se zapaža izvesna bezbojnost u nacionalnom pogledu iz sasvim razumljivih razloga, jer su oni u istorijskom smislu malo imali zajedničkog života i borba sa srpskim narodom. Gotovo je slična situacija i sa nekim srpskim selima koja su ranije pripadala Bugarskoj.
               Očigledno je da je u nacionalnom pogledu već odavno počeo proces asimilacije Vlaha koji se sporo razvija jedino u pogledu jezika koji se još održao. Razume se da nema nikakvog smisla ići protiv ovakvog istorijskog razvitka jer bi svaki pokušaj rumunizacije bio korak nazad koji ni sami Vlasi neće da prihvate čak ni u pogledu jezika, jer je za njih rumunski književni jezik težak i nerazumljiv i daleko bi ga teže učili nego srpski jezik.
               Neposredno posle oslobođenja bilo je izvesnog lutanja da li Vlasi predstavljaju neki manjinski problem ili narodnosnu grupu. Ali je ubrzo postalo jasno da bi takvo postavljanje pitanja bilo samo veštačko koje bi se nužno sukobljavalo sa stvarnošću. Izvesne diskusije i lutanja u prvo vreme bile su jedino u Partiji i to u rukovodstvima u nekim okružnim i sreskim komitetima, au masama se to pitanje uopšte nije postavljalo.
               Iz napred izloženog izlazi da kod Vlaha ne stoji neka specifičnost u smislu nacionalnog i manjinskog pitanja. Specifičnost kod Vlaha odnosno u vlaškim selima jesu pre svega u raznovrsnim oblicima zaostalosti, od kojih se neke javljaju kao i u drugim našim krajevima, a neke i u specifičnoj formi.
               

Oblici zaostalosti kod Vlaha i zadaci partijskih
organizacija u vezi sa tim

               
               Može se reći da su do sada postignuti znatni rezultati u borbi za izdizanje vlaških sela iz zaostalosti i napredak koji je u tom pogledu učinjen od oslobođenja je nesumnjiv. Pre svega sada nema onog nipodoštavanja Vlaha kakvog je bilo pre rata. Sada u svim vlaškim selima rade partijske organizacije. Preko organa vlasti i drugih masovnih organizacija dolazi do izražaja njihovo učešće u javnom i društvenom  životu. U većem broju vlaških sela su izrađeni zadružni domovi , uvedeno električno svetlo i sl. Veliki broj je opismenjenih posle oslobođenja. Otvoren je veći broj osmogodišnjih škola u većim vlaškim selima (u Timočkoj oblasti od 30 osmogodišnjih škola 20 je u većim vlaškim selima). Znatni su napori uloženi na polju zdravstvenog podizanja vlaških sela naročito u akciji utvrđivanja i lečenja endemičnog sifilisa itd.
               Međutim, mi još uvek imamo teških pojava privitivizma počev od opšte-kulturne pa preko načina života do ozbiljne zdravstvene zaostalosti, što je sve skupa jedno sa drugim usko vezano.
               

O opšte-kulturnoj zaostalosti i o formama kulturno
-prosvetnog rada sa Vlasima

               Poznato je da su raznovrsni oblici sujeverja i spiritualizma daleko više razvijeni kod Vlaha mada se toga može naći i na drugim mestima. Prilično je rasprostranjeno verovanje u vampire, veštice, prizivanje duhova itd. U vezi sa tim se obavljaju razne kao naprimer: prikivanje mrtvaca za sanduk da se ne bi povampirio; zasecanje krsta za vrat bolesnika koji je na samrti iz istih razloga; padanje u trans pojedinih žena i ljudi pri čemu prizivaju duhove, vode razgovore sa mrtvima i sl; davanje ,,pomana" mrtvima zašto se utroši ogromna svota dohotka domaćinstva i neka posle toga ozbiljno osiromaše itd. Treba podvući da i jedan deo članova Partije nije do kraja raščistio sa ovakvim verovanjima.
               Poseban je problem borba protiv nepismenosti kod Vlaha. U Timočkoj oblasti od oslobođenja je opismenjeno 17.399 Vlaha, od toga 12.507 žena. Ostalo je za opismenjavanje oko 1.200 (preko 45 godina su oslobođeni, a takođe i neke žene koje uopšte ne znaju srpski). Ovde je važno podvući da se ovo pitanje mora vezati  i sa učenjem jezika kao i izvesnim daljim redovnijim čitanjem, inače se već naučeno prilično brzo zaboravlja. Može se reći da je veći deo zaboravio da čita i piše od svih koji su opismenjeni. U tom smislu za vlaška sela stoji ne samo zadatak opismenjavanja preostalih analfabeta već i borba da opismenjeni kao i drugi organizovanije čitaju štampu i druge stvari i ujedno da na taj način uče i jezik.
               U vezi sa školstvom treba istaći još dva problema: rad sa prvim razredima i podizanje inteligencije iz redova Vlaha.
               Vlaška deca moraju poći jednu godinu ranije u osnovnu školu u pripremni razred gde uče najpre jezik. Međutim, pripremni razredi  uopšte nisu priznati kao odeljenje od strane Saveta za prosvetu i kulturu NRS. Tako da sa njima rade učitelji uzgred pored nastave u ostalim razredima. To ima za rezultat slabu pažnju učenju jezika u pripremnim razredima, što se posle štetno odražava na nastavu u sledećim godinama jer se teško prima sa slabom osnovom u jeziku. Zbog toga bi mnogo značilo kada bi se pripravni razredi priznali kao odeljenja i zato dodelili učitelji koji bi imali više mogućnosti da se bave učenjem jezika kod vlaške dece. U tom bi slučaju možda negde moglo da se priđe organizovanju i dečijih zabavišta u većim vlaškim selima gde bi ovi učitelji pored rada sa pripremnim razredom učili jeziku i decu u zabavištu. Pored toga je nužno da se vrše razmene iskustva prosvetnih radnika koji rade u vlaškim selima, što se nedovoljno čini na terenu, a bilo bi vrlo korisno za kvalitet rada i nastave u školama ovakve vrste.
               U vezi sa podizanjem inteligencije iz vlaških sredina može se reći da to stanje još uvek nije zadovoljavajuće mada se ono posle oslobođenja stalno popravlja (pre rata je bilo oko 140 intelektualaca računajući tu i one sa nepotpunom srednjom školom, a posle rata se ta cifra već popela na oko 350).
              Ovaj problem može se videti iz sledećeg pregleda:
               

Srez	Godina	Završ.	Na stu-	Završ.	Završ.	Završ.	Nepotp.	Ukupno
		fakul.	dijama	sr. šk.	uč. šk.	dr. str. šk.	sr. škola
Boljevač.	1945	3	2			1		6
	1951	2	2	1	1	7		13
Borski	1945	1				5		6
	1951	2	6		2	10		20
Zaječar	1945	4		9	10	2	13	38
	1951	5	9	1	11	4	30	60
Ključki	1945	7		3	7		3	20
	1951	7	5	5	11	11	9	48
Krajin.	1945	10		7	21	9	19	60
	1951	11	22	12	64	43	45	197
Porečki	1945	4						4
	1951	5	2		3	2		12
Ukupno	1945	29	2	19	38	17	35	140
	1951	32	46	19	92	77	84	350

               Iz gornjih cifara se može videti da najslabije stoje Porečki, Boljevački i Borski srez kako u odnosu na predratno stanje (to pokazuje rubrika 1945) tako i danas (što pokazuje rubrika 1951). Statistika takođe pokazuje spor porast fakultetski obrazovanih ljudi, a znatno brži porast učitelja Vlaha (54) i sa drugim stručnim školama (60).
               Sadašnje stanje studenata i đaka Vlaha je sledeće:
               

Srez	Na studijama	Učiteljska škola	Druge str. škole	Gimnazija	Viši razredi osmoljetke	Ukupno
Boljevač.	2	7	-	14	86	109
Borski	7	5	7	40	152	211
Zaječar	9	6	7	16	105	143
Ključki	7	13	19	9	355	403
Krajin.	22	56	3	38	193	312
Porečki	2	7	5	4	118	136
Ukupno	49	94	41	121	1009	1314

               Iz ovog pregleda se vidi perspektiva daljeg poboljšanja sastava inteligencije iz redova Vlaha. Ali takođe i ovde pada u oči znatno manji priliv u pojedine škole u nekim srezovima. Za podizanje vlaških sela iz teške zaostalosti, o kojoj će još biti reči, neobično je važno da se baci težište na slanje Vlaha u prvom redu u učiteljske škole , trgovačke akademije, srednje poljoprivredne , srednje medicinske (nema ni jedne Vlahinje u Zaječaru), srednje veterinarske, na veterinarski i agronomski fakultet, jer bi ovakvi kadrovi imali mesta da dođu neposredno dole u ta sela i da se bore za njihovo kulturno i materijalno podizanje.
               U rešavanju ovog pitanja je važna uloga komiteta, partijskih i masovnih organizacija, kao i organa vlasti.
               Osim toga ozbiljan značaj ima i borba za podizanje kvalifikovanih radnika iz redova Vlaha i uopšte uključivanje većeg broja ljudi iz vlaških sela u našu industriju. Još uvek je u Boru i na ugljenim rudnicima mali broj kvalifikovanih radnika-metalaca i drugih, sem rudara, kojih ima dosta.
               U vezi drugih formi kulturno-prosvetnog rada u vlaškim selima može se istaći još sledeće:
               1) treba više koristiti agitaciju na vlaškom jeziku, jer se obično obezbeđuje veći interes a i razumevanje od strane žena, koje ne znaju srpski.
               2) preko radio-stanice u Zaječaru se može razviti veća aktivnost i u kulturnom i zdravstvenom prosvećivanju, čime bi se razvio brži interes za slušanje radija.
               3) takođe se pokazalo dobro i unošenje izvesnih stvari u kulturno-zabavni život, što bi posebno razvilo interes kod Vlaha za ovim pitanjima, kao što su: vlaški folklor i davanje izvesnih jednočinki na vlaškom jeziku (duže i teže stvari se ne mogu sprovesti).
               4) List na vlaškom jeziku nema potrebe izdavati, jer je to pre svega vezano sa velikim tehničkim poteškoćama, a osim toga, u vlaškom jeziku postoje dva dijalekta, koji se prilično razlikuju (ungurjaski i caranski). Najbolje je da se što više štampe unese na srpskom jeziku.
               5) Paralelno sa navedenim formama, nužno je da se ide sa organizovanjem knjižnica, čitaonica i drugih institucija sa knjigama, listovima, časopisima i drugim materijalima na srpskom jeziku, jer je to jedini put za unošenje i usvajanje jedne šire kulture, koja se na vlaškom jeziku ne može dati.
               

O načinu života i zdravstvenoj zaostalosti kod Vlaha

               
               Pored kulturne zaostalosti, ima dosta teških stvari i u načinu života, ishrani i zdravstvenom stanju u vlaškim selima
               U većini kuća u vlaškim selima nema patosa. Gotovo je redovna pojava da svi ukućani spavaju u istoj sobi i ako najčešće ima i dobro sređenih ,,gostinskih" soba, kako ih nazivaju, a koje koriste samo za praznike. Ima dosta sela i kuća gde nema kreveta, niti slamarica, već se spava na daskama pokrivenim ponjavama ili asurama. Ishrana je naročito preko leta slaba, kada se najviše radi i to u prvom redu zato što se ne zna da pripremi a ne zbog oskudice. Redovna je pojava da se deci još od malena daje alkohol, što se štetno odražava na dečije zdravlje itd. Na ovakve stvari se može da naiđe i u ekonomski jačim selima, što pokazuje da uzroci tome leže u prvom redu u ukorenjenim navikama kojih se teško oslobađaju, a ne u materijalnim prilikama, mada i to ima svog uticaja.
               Isto tako se najčešće ne može govoriti o nekim najelementarnijim zahtevima lične i druge higijene. Upotreba sapuna za umivanje je često prava retkost. Kupanje se obavlja vrlo retko, obično samo preko leta i onda to žene ne čine. Kupanje se obično obavlja po hladnim štalama, što ostavlja često štetne posledice po zdravlje. Krečenje kuća se vrši samo za praznike. Klozeti su najčešće prava retkost. U nekim planinskim selima ima i pojava vašljivosti (Porečki srez). Češljanje se ne obavlja u neke dane preko nedelje iz sujevernih pobuda (zbog groma, zmija, vukova i slično).
               Nadrilekarstvo i razna sujeverja u pogledu lečenja pojedinih bolesti su vrlo rasprostranjeni u vlaškim selima. Najčešće razne babe i vračare javno obavljaju lečenje i bajanje, nekad uz ozbiljno ugrožavanje zdravlja i života obolelih ljudi. Može se naići na vrlo teške stvari kao što su: puštanje krvi na rog, kod slepoočnice i ispod jezika zatravljivanje sa kukurekom, lečenje luesa pijenjem rastvorenih buba s jasenovog lišća i drugih korenja u rakiji, porađanje na slami ili van kuće, sečenje pupka kod dece sekirom, srpom, makazama i slično, zatim razna druga čudna lečenja pojedinih bolesti: tuberkuloze i prišta, besnila, uroka, polne impotencije, koje nemaju nikakve veze sa najelementarnijim medicinskim istinama, a najčešće razarajuće deluju na ljudski organizam.
               Očigledno je, da jedno široko zdravstveno prosvećivanje predstavlja veoma krupan zadatak partijskih i masovnih organizacija.
               Borba protiv endemičnog sifilisa svakako stoji i dalje kao važna zdravstvena akcija. Od ukupnog broja pregledanih utvrđeno je u Timočkoj oblasti oko 8.000 obolelih od luesa. Ova se akcija nastavlja dalje i u vezi sa tim bi bilo neophodno da se u Negotinu otvori jedna antiluistična ustanova, koja bi vodila akciju u severnim srezovima (Negotin, Kladovo, Milanovac). Drugi centar za dovršenje ove akcije već se nalazi u Boru i on će zahvatiti i ostale srezove (Boljevac, Zaječar, Knjaževac).
               Takođe treba istaći, da je problem obolenja od tuberkuloze znatno više izražen u vlaškim selima zbog već navedenih higijenskih i drugih uslova života. Samo na pr. U selu Dušanovcu (Negotinski srez) za godinu dana je umrlo deset ljudi od tuberkuloze. U vezi sa uspešnom borbom protiv tuberkuloze, nužno je podizanje jednog grudnog odeljenja u Negotinu, koje bi služilo za ove severne srezove.
               Da bi se uspešno razvila zdravstvena politika u Timočkoj oblasti nije dovoljno imati samo zdravstveni centar u Zaječaru, već će se nužno morati da ide i na stvaranju i jačanju jednog zdravstvenog centra u Negotinu za Krajinski, Ključki i Porečki srez.
               Partijske organizacije će morati da razviju veću aktivnost za slanje Vlaha u srednju medicinsku školu, što do sada nije bio slučaj ni u Zaječaru ni u Požarevcu. Pored toga, postepeno otvaranje zdravstvenih stanica i ambulanti u većim vlaškim selima imaće ozbiljnog uticaja na zdravstveno uzdizanje ovih mesta.
               Najzad, treba istaći još dva problema, koji ozbiljno stoje u vlaškim selima, a to su: prerani brakovi i denatalitet u većem broju sela.
               Redova je pojava da se u vlaškim selima žene i udaju od 14 – 15 godina. To ima za rezultat fizičko – kržljanje i degeneraciju. U Negotinskom srezu se oko 100 mladića vratilo iz Armije kao privremeno ili stalno nesposobni. U Ključkom srezu samo iz jednog sela vratilo se 17 kao fizički nesposobni za Armiju. Do sada je utvrđeno da u Krajinskom srezu ima preko 800 preranih brakova. U Ključkom preko 200 itd. I ako su izvesni slučajevi kažnjavani, taj problem još uvek nije ozbiljno shvaćen kod osnovnih partijskih organizacija i opštinskih odbora i protiv toga nema odlučne borbe u selima ni administrativne ni političke.
               Takođe je ozbiljan problem velike smrtnosti, a slabog nataliteta u većem broju vlaških sela. U Negotinskom, Boljevačkom, Borskom srezu u po tri sela je veća smrtnost od nataliteta. Osim toga u većem broju sela natalitet je vrlo malo iznad mortaliteta, što isto tako predstavlja opasnost u perspektivi za priraštaj stanovnika. Kada se radi o smrtnosti treba istaći, da je veoma velika kod dece naročito do jedne godine. U Ključkom srezu 17% umrlih pada na decu, što prevazilazi i neke najzaostalije zemlje. Inače za natalitet ozbiljno smeta težnja za jednim detetom da se ne bi delilo imanje, kao i obolenja kod žena zbog lečenja kod raznih baba i vračara. Tako, na pr: u jednom velikom vlaškom selu Zlotu od 364 braka sklopljenih posle oslobođenja 143 je bez dece, 164 sa jednim detetom, 47 sa 2 deteta, 8 sa 3 deteta i 2 sa 4 i više dece. Takav je slučaj i kod većeg broja drugih sela.
               Treba podvući da se veći deo članova Partije ne razlikuje u načinu života, u odnosu prema nadrilekarstvu, sujevernim lečenjima, u odnosu prema preranim brakovima, natalitetu itd. U zadnje vreme su ova pitanja više zaoštrena, ali još uvek nema mnogo praktičnih rezultata sem izvesnih izuzetaka.
               Razume se da je sa jednim sistematskim i upornim kulturnim i zdravstvenim prosvećivanjem moguće u mnogome izmeniti navedeno stanje u vlaškim selima ako se na taj zadatak angažuju sve snage partijskih i masovnih organizacija kao i organi vlasti.
               Međutim, ne treba gubiti iz vida i ekonomski momenat tj. Da bez privrednog jačanja i uzdizanja ovih sela i srezova ne može biti reči o svestranom i širem uspehu u borbi protiv zaostalosti i privitivizma. Tu se svakako mora poći od unapređenja pojedinih grana poljoprivredne proizvodnje kroz zemljoradničko zadrugarstvo koje bi donelo ozbiljnih mogućnosti u povećanju dohodaka ovih sela, a što bi moralo da se odrazi i na poboljšanje uslova života. Ali ima i niz drugih momenata koji mogu da odigraju značajnu ulogu u istrzanju ovih sela iz zaostalosti. Tako na pr. u planu elektrifikacije srezova treba više da se vodi računa o obuhvatanju što većeg broja vlaških sela (u Timočkoj oblasti do sada je elektrificirano daleko više srpskih sela nego vlaških – svakako i zbog toga što je kod prvih bilo više inicijative). Pored toga može se više da učini na terenu u razvijanju hotelijerstva, turizma, planinarstva kako bi u ove krajeve došlo više ljudi i na taj način i kroz neposredni kontakt delovali na ovu sredinu. Pri tome su svakako važne i veze (putevi i ostalo) koje bi ukoliko bi bile bolje u mnogome uticale na dolazak ljudi u ove krajeve. Tako na pr. put Beograd – Bor bi mnogo značio za povezivanje Homoljskog sreza i Timočke oblasti sa unutrašnjošću naše Republike. Ako bi se tome dodalo i podizanje izvesnih manjih objekata prerađivačke industrije onda bi sve to skupa brže uticalo na podizanje ovih srezova i sela iz zaostalosti.
               

II

               
               U vezi sa navedenim stanjem kulturne i zdravstvene i druge zaostalosti u vlaškim selima ima dosta mogućnosti i snaga da se u srezovima razvije uspešna borba za njegovu izmenu. Razume se da na tome pomoć gradova treba u punoj meri da dođe do izražaja. Pored toga što se iz navedenog materijala neki zaključci nameću sami za sebe mogli bi se još na kraju podvući neki zadaci koji stoje pred partijskim organizacijama u srezovima i selima o kojima je reč.
               1. Nužno je da komiteti u sprovođenju zadataka ne priđu na isti način svim selima u srezu, već da u svom metodu rada posebno prilaze vlaškim selima obzirom na stanje zaostalosti koje u njima stoji.
               2. Svakako je neophodno više pažnje posvećivati srazmernom porastu partijske organizacije kao i uzdizanju partijskih i drugih kadrova iz redova Vlaha (u Timočkoj oblasti je oko 35% članova KP-e Vlaha što nije zadovoljavajuće u odnosu na broj stanovnika, a takođe je još uvek mali broj Vlaha u biroima SK-a dok je sastav plenuma zadovoljavajući).
               3. Za pomenute srezove i sela je nužno preći na sačinjavanje najkonkretnijih programa borbe protiv zaostalosti u kojima bi se utvrdili zadaci partijskih i masovnih organizacija kao i organa vlasti.
               a) Partijske i masovne organizacije moraju baciti težište na opšte – kulturno i zdravstveno prosvećivanje, na održavanje niza predavanja kao i na konkretnu izmenu stanja o kome je bilo reći pre svega kod članova KP-e i aktivista masovnih organizacija. Na ovim pitanjima se moraju u punoj meri angažovati učitelji ne samo u predavačkom radu već i u neposrednoj agitaciji u pojedinim kućama da se stanje izmeni.
               b) Kad se radi o masovnim organizacijama pored narodnog fronta koji mora u svoj program rada uneti ove zadatke borbe protiv zaostalosti, mora se posebna briga da posveti radu sa omladinom i ženama. Pred omladinsku organizaciju se moraju određenije da postave politički zadaci u vezi borbe protiv alkoholizma, preranih brakova, nemorala itd. Kao i za izmenu života u kući gde živi omladinac jer ipak omladina najbrže prihvata nove progresivne stvari.
               U vezi sa ženama je nužno baciti težište da se one kroz prigodne domaćičke tečajeve (kojih je i do sada bilo ali nedovoljno) izdignu i oslobode raznih bolesti privitivizma i nauče da urede život u kući (higijena, ishrana, nega dece itd).
               v) Nužno je da se na nešto drugačiji način priđe i ideološko – vaspitnom radu sa partijskim članstvom u ovim selima tj. Da se pođe od njihovog kulturnog nivoa i zaostalosti koja i njih karakteriše.
               g) Organi vlasti (SNO-i, ONO-i, tužilaštva, sudovi) moraju u borbi protiv zaostalosti izvući određene zadatke za sebe. Tako na pr. Narodni odbori mogu izdati niz propisa administrativne prirode: o uređenju puteva, česama, bunara, zabrani ,,strnđanja", zabrani davanje alkohola deci, o podizanju stočnih grobalja, klozeta itd. na osnovu Zakona o Narodnim odborima.   
               Kada se radi o proganjanju nadrilekarstva, preranih brakova Narodni odbori, tužilaštva i sudovi moraju efikasnije da se izbore za očuvanje zakona od onih koji ih krše. Razume se da ove mogućnosti organa vlasti treba u punoj meri politički da iskoriste partijske i masovne organizacije.
               4. Za početak ove školske godine potrebna je veća pažnja za slanje u pojedine škole o kojima je bilo reči i đaka iz vlaških sela. Takođe od velikog značaja i dobro kadrovsko rešenje pitanja učitelja za neka sela koja se posebno ističu svojom zaostalošću.
               Pored snaga koje se mogu u punoj meri sistematski da iskoriste u srezovima i gradovima potrebna je i izvesna pomoć od CK-a i drugih organa da bi se ovi problemi uspešnije rešili. Ta bi pomoć mogla da bude na pr. u slanju izvesnih ekipa (lekara, žena babica i dr). Za ove srezove kao na Kosmetu kako bi u nekim selima pomogle najneposrednije u izmeni načina života, u rešavanju pitanja učitelja za pripravne razrede, u slanju izvesnih srednjih i drugih kadrova (ekonomista, pravnika) iz Beograda naročito u najzaostalije srezove kao što su Donji Milanovac, Kladovo, Boljevac, Žagubica i dr.u pomoć oko jačanja izvesnih zdravstvenih centara kao na pr. u Negotinu i sl.
               
              -----------------------
              NAPOMENA: Dokumenat je nastao početkom pedesetih godina XX veka u Zaječaru. Čuva se u Istorijskom arhivu u ovom gradu. Ovde se prvi put objavljuje. Priredio: P. Durlić

[virgil]

Zanimljivo.

Pitam se šta bi se moglo naći u arhivama današnjih tajnih služba.  :D

[St.Rudnoglavski]

Da li se može dokučiti ko su autori ovog dokumenta? Ili će to ostati tajna, iako je dokumenat obelodanjen? Kako bi etno-stručnjaci ocenili vrednost sadržaja ovog dokumenta? Moj odgovor su samo pitanja, ali i to se važi, zar ne?

[gheorghitazbaganu]

Ja razumem srpski samo po polovinka. Se poate traduce documentul în româneşte?

[Volcae]

Власи Р 45, сакупио Страхиња
Поповић


Рад Светозара Пејановића ОЗН-а 1948 - 1949.
Рад Пауна Шербановића секретара СК - СКС-а Неготин 1951 - 1952.
Стенографске белешке 1952 - 1953.

http://www.kvadratic.com/bibli/pdf/texts/191/VlasiR45pdf.pdf

Место: Бор
Сигнатура: Р 45
Инвентарни број: Р 45
Народна библиотека Бор