Legende o nastanku Jasikove * Legende despre întemeierea Iasicovei

[Ljubu]

     Legende o nastanku Vlaskih sela!

     Postoje u našim narodima priče o nastanku naših sela koje se prenose vekovima sa kolena na koleno. Neke od njih su možda vredne pažnje, pa treba ih sačuvati od zaborava.
     Ovo je legenda o nastanku sela JASIKOVA, a verovatno i o nastanku sela Gornjane i sela Leskova.
     Pre petnaestak godina Prota Živadin Ilić, koji je tada služio u crkvi sv. Petar i Pavle u selu Vlaolu, zamolio me da na video kaseti snimim najstarijeg žitelja sela Jasikova i okoline. Inače Prota je bio veoma aktivan u to vreme, tako da sam za njega bio snimao prve litije u Jasikovu, Vlaolu i Leskovu, i par ekskurzija i poseta nekim manastirima. Od svega toga ja nemam ni jednu kopiju, sve je to ostalo kod njega. Prota je danas negde u opštini Petrovac na Mlavi.
     U to vreme Mihajlo-Njikeile Petković bio je najstariji meštanin sela Jasikova (imao je oko 95 g.). Mošu Njikeile znao je dosta priča iz davnina o našem kraju i o našem narodu. Bio je Solunac. Zatekli smo ga kako sedi na stolici i čita Bibliju. On nam je onda ispričao priču o nastanku Jasikova i dolasku Vlaha na ove prostore. Priču je kaže čuo od svojih predaka.
     Davno, veća grupa meštana koja je živela tada na prostorima današnje Rumunije, bila se sukobila sa vlašću tih prostora. Bila je organizovana hajka protiv njih u nameri da ih uhvate. Onda su oni pokupili svoje porodice i uspeli da pređu Dunav i pobegnu preko. Od straha da ih potera i dalje ne juri stigli su do visoravni današnjeg sela Gornjane. Otuda su imali dobar pogled u slučaju da ih dalje potera traži. Tu su bili zaseli kratko vreme pa je većina verovatno zbog straha od potere htela da ide dalje. Mlađe generacije nisu bile voljne toga tako da je par porodica ostalo na toj lokaciji. Ostala grupa verovatno preko Malog Krša stigla do prostora gde današnja reka Lipa i reka Jagnjilo čine reku Pek. Tu su se zaustavili i osnivali naselje. Kasnije, najverovatnije za vreme vladavine rane Srpske dinastije komisija sa prevodiocem vlaškog jezika vrši popis stanovništva i naselja ovih predela. Nailaze na malo stočarsko naselje pore reke Pek. Kada su bili upitani kako se naselje zove nisu imali odgovora. Taj predeo obiluje i danas svetlo zelenim stablima Jasike. Po tome je i naselje dobilo ime JASIKOVO. Kada su bili upitani šta ima uzvodno levom pritokom reke Pek, prevodilac je objasnio da oni tamo drže svoja jagnjad, pa je reka nazvana Jagnjilo. Kasnije, zgog neslaganja među porodicama jedan manji deo seli se nizvodno na prostoru današnjeg sela Leskova. Smatra se da i ovo selo ime dobija po drvetu leske.
     Iz nepoznatih razloga selo Jasikovo se preselilo uzvodno par kilometra uz reku Jagnjilo. Na staroj lokaciji postojali su izvesni dokazi o postanku groblja na tom mestu.
     Deda Mihajlo Petković je onda govorio da je on potomak tih prvih Jasikovčana, što je sasvim moguće. Danas njegov sin Nikola Petković je, mislim najstariji zitelj Jasikova i mislim da se on seća ove priče koju je njegov otac tada ispričao nama.
     Na sajtu  http://www.jasikovo.com u galeriji stare slike postoji snimak Śikă-Źuź Petković sa suprugom Stanom (Ilić), sinovima i familijom. Źuź je otac Mihajla Petkovića.
     Ova priča ne mora biti u potpunosti tačna, ali sigurno da može dati izvesna razjašnjenja u vezi nastanka sela Jasikova.
     Verujem da svako selo ima svoju priču koju treba sačcuvati od zaborava. Zabeležite i Vi na ovim prostorima priču o svom selu.

     Pozdrav svima!

     Прилог: Слика старих Петковића са сајта http://www.jasikovo.com
     

[virgil]

Tu su se zaustavili i osnivaju naselje.Kasnije,najverovatnije za vreme vladavine rane Srpske dinastije komisija sa prevodiocem Vlaskog jezika vrsi popis stanovnistva i nasenlja ovih predela.Nailaze na malo stocarsko naselje pore reke Pek.Kada su bili upitani kako se naselje zove nisu imali odgovora.Taj predeo obiluje i danas svetlo zelenim stablima Jasike.Po tome je i nasenje dobilo ime JASIKOVO.Kada su bili upitani sta ima uzvodno levom pritokom reke Pek,prevodilac je objasnio da oni tamo drze svoja jagnjad, pa je reka nazvana Jagnjilo.Kasnije,zgog neslaganja medju porodicama jedan manji deo seli se nizvodno na prostoru danasnjeg sela Leskova.Smatra se da i ovo selo ime dobija po drvetu Leske.

    Tesko mi dodje da prihvatim da ova vlaska naselja nisu imala svoje nazive pre posete drzavne komisije. Mozda nisu imala nazive koji bi bili prihvatljivi drzavnoj komisiji. Sumnjam da je komisija dala (to jest zabelezila) srpske nazive iz ociglednih kulturno-asimilacionih razloga. To bi bilo saglasno sa opstom politikom davanja srpskih licnih imena kao sto je istorijski potvrdjeno.

     Jugoslovenske vlasti su menjale nazive nekih sela u Banatu cak i posle Drugog Svetskog Rata: Žamu Mik (Jamu Mic) je postao Barice, a Simijaj (Simiai, Sân Mihai) se sada zove Lokve. (Da ne spominjem ucestalo menjanje naziva ulica svuda po Srbiji iz politickih razloga).

     Menjanje ojkonimije u skladu sa potrebama drzavne politike se desilo i u drugim balkanskim zemljama (ako ne u svim) posle oslobodjenja od Osmanlijskog Carstva. Grcka je to sprovedala na veliko u prvom delu dvadesetog veka, kad su nazivi sela, gradova, reka i planina promenjena iz slovenskih, albanskih, vlaskih i turskih oblika u grckim.

http://www.mymacedonia.net/aegean/hellenization.htm

[novica]

     Jugoslovenske vlasti su menjale nazive nekih sela u Banatu cak i posle Drugog Svetskog Rata: Jamu Mic (Žamu Mik) je postao Barice, a Simijaj (Simiai, Sân Mihai) se sada zove Lokve. (Da ne spominjem ucestalo menjanje naziva ulica svuda po Srbiji iz politickih razloga).

http://www.mymacedonia.net/aegean/hellenization.htm

Znam za Lokve bio sam tamo,zacudilo me je sto je neko dopisao taj naziv ispod zvanicnog,sad mi je jasno zasto.
Inace kad sam usao u naselje onda sam video da je nase ,Rumunsko,100%.

[Vlad]

     Ova prica nemora biti u potpunosti tacna, ali sigurno da moze dati izvesna razmisljanja i dokaze o nastanku sela Jasikova.

Ova priča može itekako biti tačna. Evo i zašto tako mislim:
U odgovoru na istup Dr Atanasija Popovića - Furnike, Tihomir R. Đorđević (The Truth - The Rumanes in Serbia - Paris 1919.) između ostalog piše sledeće:

       [...]После закона донетог 5. августа 1746, који је требало да побољша судбину сељака, на хиљаде њих напустило је своје домове и избегло у шуме, тражећи спас у хајдуковању и узимајући на силу оно чега су на силу и били лишени. После декрета из 1775, којим је такође требало да се поправи положај сељака, 10.000 њих отишло је у хајдуке и побунило се vi  et armis против неправде чије су жртве били.
             Очајничко стање румунских сељака било је разлог што су напуштали своја станишта и бежали у свим правцима - у Трансилванију, Банат, Србију и Бугарску. Простор ми не дозвољава да овде набројим све румунске емиграције, па ћу се ограничити да споменем неколико. То ће бити довољно, јер су оне типични примери оних које су уследиле касније. После закона донетог 3. августа 1746, велики број румунских сељака пребегао је из Влашке и Молдавије. Попис који је начињен кратко после тих наводних реформи, јасно је открио право стање ствари.[...]

U vezi preimenovanja ojkonima, sla$em se u potpunosti sa Virgilom.

           Ono što mi nije baš najjasnije jesu određene sitnice koje sam primetio na http://www.jasikovo.com/istorija.html
Evo o čemu je reč.

           Na početku teksta o istoriji sela stoji sledeća rečenica : [...] Mestani Jasikova kao i vecina Homoljskog stanovnistva su starosedeoci vlaskog porekla i do danas su prilicno sacuvali svoj vlaski govor i obicaje. [...]
Da bi se nakon toga mogla pročitati sledeća rečenica : [...] Selo je starijeg postanka i opustelo je sedamnaestog veka kao i mnoga Homoljska sela. Nalazimo ga kao pusto mesto 1723. godine. Godine 1818 naselje je bilo ponovo naseljeno i imalo je oko 15 domova.[...]

           Onaj ko je sastavio tekst o istoriji sela trebao je da primeti da "starosedeoci vlaskog porekla" nikako ne mogu da nasele Jasikovo tek posle 1723. godine. Ako se već govori o "starosedeocima vlaškog porekla", onda nema smisla u sledećem pasusu citirati Antonija Lazića koji upravo tvrdi suprotno.
           Mislim da je bilo bolje da se na rubrici "Istorija sela" našla priča koja nam je ovde preneta, a da se na nju nadoveže Antonije Lazić.
No, i pored toga, mislim da su i sajt i prilog vrlo zanimljivi i od izuzetne koristi za sve posetioce.

Pozdrav

[virgil]

Oчајничко стање румунских сељака било је разлог што су напуштали своја станишта и бежали у свим правцима - у Трансилванију, Банат, Србију и Бугарску.

Seobe Ungurjana na desnu stranu Dunava se takodje mogu vezati sa losim polozajem Rumuna u Austrougarskoj, narocito sa posledicama velike vlaske seljacke bune iz 1784. godine, bolje poznatoj pod nazivom Răscoala lui Horia, Cloşca şi Crişan.



http://en.wikipedia.org/wiki/Revolt_of_Horea,_Clo%C5%9Fca_and_Cri%C5%9Fan