Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 225-226.
47. Ресавица. Село је у котлини, с обе стране реке Ресавице, Ресавине притоке. [стр. 225]
У селу се пије бунарска вода. Извора нема. Зими се служе и водом из Ресавице.
Има око 8 ha заједничке утрине, од које је половина под ситном шумом. Главнији су називи у хатару: Ћулимар, Шишмановац, Река, Горуњар (брдо) и Пилотица.
Село има 6 родова са 65 кућа.
Добило је име по реци, која кроз њега протиче, а некад се звало Дутово. Не зна се поуздано, кад је постало. Предање каже, да је село некада било чисто српско (и тада се звало Дутово), па му се после становници одселили и на њихово место дошли Власи, који промене име селу и прозову га Ресавица (да их не би одсељени староседеоци одатле отерали.1)
Родови су: Paшковићи (10 к., Сз. Петковица), дошли из Бељајке: Перичићи (10 к., Св. Петковица), доселили се из Подгорца (у Цркој Реци); Ангеловићи (10 к., Св. Стеван), дошли из црноречног Подгорца пре 130 година; Јовићи (15 к., Св. Никола), не зна се одакле су; Јовановићи (10 к., Св. Арханђел), непознатог порекла; Воденичаревићи (10 к., Св. Јован), досељени из Жидиља.
Сеоска је слава Велики Спасовдан (Вознесење), а заветина Св. Тодор (због здравља стоке, чељади и ради берићета). [стр. 226]
_______________
1) По причању г. Аћима Протића, свештеника из Деспотовца, од Дутова су постали доцније Поповњак и Ресавица. Дутово је, каже, у то време било насељено по пола Србима и Власима. Око неких оваца они су се страшно завадили и услед тога су се морали подвојити. Власи населе Ресавицу, а Срби Поповњак. То је свакојако било пре седамдесетих година, јер се од тога времена не помиње више Дутово, већ Поповњак и Ресавица.
