Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 196-197.
14. Гладна. - Село је на странама потока Трстене, који се, пошто се споји са Бучином, зове Дубоки Поток.
Главни су извори: Селиште, Тресет, Јазвинац и Бигар. - Делови су хатара: Игриште (на северу од села), Чунгар,. Обрш, Црно Поље, Живино Брдо, Величково Брдо, Селиште, Барино Брдо, Дугачко Брдо, Кратко Брдо, Рајкиначко Брдо, Пешино Брдо, Бучина, Велики Браник и Дрењар.
Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Има око 75 кућа а 8 родова. [стр. 196]
Предање каже, да се сели раније звало Доброводица, па је доцније добило ово име.1)
У Селишту су зидине за које се не зна од чега су. Ту се налазе комади старог оружја, старог посуђа и по који стари новац.
Неки веле, да је село овде од старине, а неки тврде, да је било у Селишту, јужно одданашњег села. Прича се, да су стари становници били Срби, који су пребегли у Маџарску, па се после отуда нису ни враћали. Данашњи су се становници (Румуни) пре 160 година доселили из Тимочке Крајине.
У Горњем су Крају: Илићи (5 к., Петковица), Шурковићи (15 к., Михољдан), Мијаиловићи-Симићи (10 к., Велика Госпођа) и Радовановићи (5 к., Св. Ђорђе Алимпије). У Доњем су Крају: Јовичићи (15 к., Сз. Никола), Голубовићи (10 к., Св. Јован), Јонићи (7 к., Митровдан) и Mujauловићи (8 к., Митровдан). Мијаиловићи cу пре 100 година дошли из Хомоља, а сви остали из Тимочке Крајине.
Сеоска слаза је други дан Тројица (Духова), а заветина Младенци (ради здравља у дому).
Године 1819. село је имало 14 кућа са 15 пореских глава. Године 1870. било је 70 пореских глава.
_______________
1) Предање каже, да се је село прозвало Гладна зато што је нехкада ту боравила војска, која је била увек гладна. Друго предање каже, да је у ово место долазио Високи Стеван, па је цео дан трпео глад и гладан пио воду са Тресета, услед чега се разболео и једва жив остао. Том приликом рекла је Царица Милица: „Доброводице - црноводице, да Бог да увек била гладна". [стр. 197]
