ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВИТЕЖЕВО (РЕСАВА)

[Paun]

          Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 193-195.


          11. Витежево. - Село је на обема странама потока Вичага који се више села улива у Бељеву.
          Извори су: Пицановицки Кладенац и Чикановицка Чесма. - Делови су хатара: Добриловац, Буњачко Поље, Буњак, Бела Вода, Репушинско Поље, Репушине, Коњушица (где се налазе трагови старог насеља), Крушар, Обрштур (где се [стр. 193] налазе трагови старог насеља), Зли Поток, Лесково, Корњет (Дрењар), Бељево, Јелењак, Клин Поток, Селско Поље, Старчево Поље и Ступннско Поље.
          Село се дели на Доњу Малу (где су куће најзбијеније), Крушар (одвојен од селај, Одерковицку, Чикановицку и Пушњачку Малу. У селу има око 282 куће а 17 родова.
          По једном предању село је добило име по неком витезу, који се био одметнуо од цара па се ту склонио. Кажу да је одатле и родом био. По другом предању ту су се још за царског времена населила три зитеза са породицама.
          У Белој Води се налазе разни новци, велике опеке, велике мамузе, разне земљане рбине, велики бронзани кључеви, ханцари, топузи, и др. Трагови од старог насеља нађени cу у Обрштеру и Коњушици.
          На данашњем месту је село од пре 200 година. Пре тога је било у Јелењаку (у Репушини) и звало се Јелељак. Данашње име село је добило по реченим зитезима (или витезу), који су напустили старо село и овде се настанили. Овамо су се поместили због тога, што су Кушиљевчани хтели да им заузму цео простор на коме је данашње село. И данас у Јелењаку има воћака, које су подигнуте док је тамо било насеље.
          Најстарији су родови: Одерковићи и Зајкерићи. Ови други су изумрли. Кажу да су били издајице и да их је стигла народна клетва. После њих су дошли Матејићи, који су при досељавању догнали само две овце: једну је појео вук, а од оне преостале запатили cv после 1000 брава.
          У Доњој су Мали: Матејићи (35 к., Петковица), дошли нз Зелене Баре (Балта - Верђе) пре 200 година; Бећаревићи (10 к., Петковица), не зна се одакле су. У Одерковицкој су Мали: Одерковићи (5 к., Св. Арханђел), дошли из Ракинца (пожаревачког) пре 250 година; Трујићи (10 к., Св. Арханђел;, дошли из истог Ракинца к са Одерковићима се сматрају као један род. У Чнкановицкој cv Мали: Чикановићи-Курипи (65 к., Св. Никола), дошли из Јасенова пре 100 година; Ковачевићи (3 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли из Старог Аџбеговца, били су Срби, па се порумунили. У Пушњачкој су Мали: Пушњаци (17 к., Св. Арханђел), дошли пре 150 година из Кушиљева, били Срби, па су порумуњени (мисли се да су и они дошли са Одерковићима и Зајкерићима); Пииулани (6 к., , Мала Госпођа), не зна се одакле су; Пиштољџићи (12 к., Михољдан), дошли из Јасенова. У Крушару cу: Томићи (15 к., Св. Јован), дошли из Гладне; Пауцићи-Робонићи (35 к., Велика Госпођа), не зна се одакле су; Савићи (10 к., Св. Никола), из Хомоља; Митровићи (12 к., Св. Арханђел), не зна се одакле су; Лазићи (3 к., Ђурђевдан и Св. Ђорђе), не зна се одакле су; Пејићи (12 к., Св. Арханђел), не зна се одакле су. У Одерковицкој Мали има две куће Цигана: Џагићи (1 к., Ђурђев-дан), [стр. 194] не зна се одакле су; Лукарци (1 к., Васиљевдан), из јагодинског Лукара.
          По харачком списку од 1819. год. село је имало 35 кућа а 69 пореских глава. Године 1870. имало је 211 пореских глава.
          Сеоска слава је Ђурђевдан, а заветине Петровдан, Спасовдан и Петак после Белих Поклада. [стр. 195]