Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 187-188.
3. Бобова. - Село је на обема странама Бобовског Потока, у који се стичу два безимена поточића, што силазе са Голог Брда.
Извори су: Општински Кладенац и Томин Кладенац.
Делови су хатара: Ћејуш, Појењ, Чекериш, Мокреш, Завоје, Точковац, Влашки Поток, Велико Поље, Голо Брдо, Прилаз, Чока, Смиц, Булињак, Дос, Брдо, Стари Виногради, Влајин Поток, Краке, Кључ (ресавски) и Јаруга (ресавска).
Село се дели на родове. Има ско 300 кућа а 17 родова.
По предању село је раније било на другом месту и звало се Тробово. Његови су становници побили Турке и морали да се преселе и промене име селу, те га назову Бобова. Подругом предању село је добило име по бобу, а по трећем добило је име по „бобијама" (хумкама), којих је некада било.
У Старим Виноградима је старо гробље, за које се мисли да је „џидовско". Ту се приликом риљања налазе и урне с пепелом. У Судовцу и Селишту има зидина и рбина од старог посуђа као и камених чекића (батова), кремена, ножева и др.
По предању Бобова је заснована пре Косова. Некада је била у Селишту ближе Ресави и тада се по свој прилици звала Тробово. Отуда се овамо преселило, у склонитије место, због турских насиља. Становници су Власи. Један старац прича, да су они раније били Срби, па су побегли у Ердељ због Турака, тамо се порумунили и одатле се повратили у стару постојбину.
Рачунајући низ поток у селу су куће ових родова: Јанкуцићи-Јовановићи-Пауновићи (40 к., Св. Арханђел), дошли из Ердеља; Туркуловипи (10 к., Св. Арханђел), старинци (њихов предак је дуго служио код Турчина, па су га због тога прозвали Турчином); Ћосићи (10 к., Св. Арханђел), дошли из Тимока као Срби, па су се порумунили; Видуловићи (50 к., Сз. Јован, 13. нов. по ст.), дошли из Ердеља; Новаковићи (20 к., Петковица), дошли пре 100 година из Лубнице (код Зајечара). Новак, њихов предак, био је ковач; Гарашевићи (40 к., Петковица), сгаринци; Гицићи (10 к., Петковица), дошли из Шетоње (пожаревачке); Ђурђевићи (20 к., Св. Јован, 7.-I. по ст.), старинци; Маричићи (20 к., Св. Јован), старинци; Прлићи (40 к., Св. Јован), старинци су и сматрају се као један род са Маричићима и Ђурђевићима; Милошевићи-Стојићи (20 к., Св. Никола), дошли са Тимока; Младеновићи (15 к., Св. Никола) дошли са Тимока, са Милошевићима или Стојићима сматрају се као род; Добромировићи (15 к., Св. Никола), дошли из Хомоља [стр. 187] Живуловићи (10 к., Михољдан), не зна се одакле су, али се мисли, да су из Хомоља; Марковићи - Бењинаровићи (10 к., Михољдан), не зна се одакле су, а са Живуловићима се сматрају као један род; Пантелићи-Стевановићи-Срећковићи (25 к., Св. Пантелија), старинци; Булаковићи (20 к., Св. Арханђел), дошли из Злота. [Стр. 188]
