Manjine u Srbiji: Čardaš po Ustavu (1)

[Volcae]

Manjine u Srbiji: Čardaš po Ustavu
^{E. V. N. | 03. mart 2012. 20:59}

Manjinskim zajednicama u Srbiji Ustav i brojni zakoni obezbeđuju prava koja postoje i u
najrazvijenijim državama. Garantovani: jezik i pismo, obrazovanje, učešće u politici


^{Manjinskim zajednicama u Srbiji Ustav i brojni zakoni obezbeđuju prava}


DOK smo u utorak iščekivali da nam Ministarski savet konačno dodeli status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, iz Brisela je stigao hladan tuš - ovog puta zategla je Rumunija sa položajem vlaške manjine u Srbiji. Evropski zvaničnici koji su prisustvovali sastanku izjavljivali su da im ,,nije jasno" šta Bukurešt u stvari hoće. Ali zato je nama bilo sve potpuno jasno - položaj manjina u Srbiji poteže kako ko hoće i kad mu odgovara.

Manjinski spor sa Bukureštom smo nekako prebrodili i povukli prvi korak ka Evropskoj uniji. Do ulaska u članstvo ostaje dug put, i na svakom koraku može opet da se otvori neko ,,manjinsko pitanje u Srbiji". A, po poštovanju prava nacionalnih manjina Srbija je već u Evropskoj uniji. To gotovo niko ne osporava.

Naša zemlja je nacionalno šarolika, a manjinski narodi imaju pravo na svoj jezik i pismo, obrazovanje i informisanje na maternjem jeziku, kao i pravo na zaštitu kulturnog identiteta. Aktivno učestvuju u političkom životu preko nacionalnih stranaka, kojima je obezbeđen ulazak u parlament putem takozvanog prirodnog praga, ali i preko lista velikih stranaka. Imaju funkcije u republičkoj i pokrajinskoj vladi, lokalnim samoupravama, a učestvuju i u državnoj administraciji.

Ustavom i nizom zakona stvoren je pravni okvir koji štiti njihova prava. Kao jedno od najvećih dostignuća stručnjaci navode usvajanje zakona koji im omogućava formiranje nacionalnih saveta preko kojih ostvaruju ova prava.

- Veće manjine bolje su organizovane i lakše ostvaruju i koriste prava, lakše dobijaju i novac - kaže za ,,Novosti" Nenad Đurđević, direktor Uprave za ljudska i manjinska prava pri nadležnom ministarstvu. - ,,Male" manjine su loše organizovane i imaju slabije mogućnosti da koriste ono što im je dato.



Nacionalno najkoloritniji deo Srbije je Vojvodina. Trećinu od 1,9 miliona stanovnika ove pokrajine čine nacionalne manjine. Ukupno ih je 26, a daleko najbrojniji među njima su Mađari kojih, po popisu iz 2002. godine, ima oko 290.000. Po brojnosti slede Slovaci i Hrvati, kojih ima po 55.000, Rumuni (30.000), Romi (29.000), Bunjevci (19.000), Rusini (15.000)...

Statut Vojvodine, koji predstavlja osnovni pravni akt na nivou pokrajine, osim srpskog, omogućava ravnopravnu službenu upotrebu još pet jezika: mađarskog, slovačkog, rumunskog, rusinskog i hrvatskog jezika, kojima govore pripadnici pet najzastupljenijih manjina u Vojvodini.

Upravo činjenicu da su pomenuti jezici u ravnopravnoj upotrebi i u vojvođanskom parlamentu, vodeći pokrajinski političari, među njima i predsednik Skupštine Vojvodine Šandor Egereši, često navode kao jedinstven primer u Evropi.

[Volcae]

MAĐARI

Baš zato što su najbrojnija nacionalna zajednica u Vojvodini, Mađari u poređenju sa ostalim manjinama imaju najviše svojih predstavnika u pokrajinskim organima vlasti, naročito u poslednjih 12 godina. Oni, uz čelnu poziciju u vojvođanskom parlamentu, imaju i nekoliko sekretarijata: za upravu i propise, privredu, zdravstvo i obrazovanje. U gotovo svakoj trećoj od ukupno 45 opština u Vojvodini Mađari preko svojih nacionalnih ili drugih partija učestvuju u vlasti.

Tamaš Korhec, predsednik Nacionalnog saveta Mađara, inače univerzitetski profesor, kaže da Srbija u poređenju sa najrazvijenijim evropskim zemljama obezbeđuje manjinama položaj koji bi on lično ocenio ocenom sedam ili osam.

- Srbija može da bude ponosna na pravni okvir zaštite identiteta koji pruža manjinskim zajednicama, prvenstveno u obrazovanju, razvoju i očuvanju kulturnog identiteta - kaže za ,,Novosti" Korhec. - Problem je što neki zakoni i propisi još uvek teško funkcionišu u praksi, kao što je vođenje sudskih sporova na jezicima manjina.


BOŠNjACI

I položaj bošnjačke nacionalne manjine zadovoljava najviše standarde. Bošnjaci u vladi imaju dva ministra, svoje predstavnike u parlamentu, kao i u lokalnim organima vlasti... Ne osporava im se pravo na korišćenje bošnjačkog jezika i latničnog pisma, imaju svoje ,,Sandžačke novine", kao i pravo na čuvanje bošnjačkog kulturnog nasleđa.

Međutim, Bošnjaci, kojih u Srbiji ima oko 200.000, različito gledaju na svoja prava.

Rasim Ljajić, lider SDPS i ministar rada i socijalne politike, kaže da se Bošnjacima ne osporava pravo na poštovanje nacionalnog identiteta:

- Postoje problemi koji su identični sa problemima svih drugih građana u Srbiji i oni su vezani za siromaštvo, ekonomsko-socijalni status. Prava iz domena identiteta poštuju se uz sve međunarodne standarde u toj oblasti.

S druge strane, Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, ističe da je zakonski okvir kojim se ta prava regulišu dobar, ali da je problem što se ne sprovodi.

- Nemamo pravo na bošnjački jezik. U pet opština - Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje i Priboj - gde je više od 15 odsto bošnjačkog življa, treba da bude zastupljen bošnjački jezik. Tražimo i da nazivi ulica budu napisani na oba pisma, kao i da vlada obezbedi novac za izlaženje ,,Sandžačkih novina". Od vlade zahtevamo i da obezbedi novac za zaštitu kulturnih objekata - nabraja Džudžević.

Činjenicu da dovoljno novca nema ni za zaštitu kulturnih objekata drugih zajednica ne prihvata.


VLASI

Zbog vlaške nacionalne manjine Srbija umalo nije ostala bez statusa kandidata za ulazak u EU. Rumunija je tražila da se Vlasima u istočnoj Srbiji omogući da se izjašnjavaju kao Rumuni. Taj problem je prevaziđen potpisivanjem sporazuma u Briselu kojim je predviđeno da će pripadnicima ove manjine u istočnoj Srbiji biti obezbeđeno obrazovanje, pristup medijima, javnoj upravi i verskoj službi na maternjem jeziku. Dogovor garantuje da će manjina imati i udžbenike na svom jeziku.

Jedan od problema je što Rumunija od državnih vlasti Srbije traži i da se Eparhija rumunske crkve iz Banata proširi na istočnu Srbiju. U Sporazumu je navedeno da svi problemi između dve crkve treba da budu rešeni između njih, a da razgovori treba da počnu što pre.

Vlaška nacionalna manjina je podeljena, različito gleda na to da li su Vlasi ili Rumuni.

- Niko nema pravo da od nas traži da budemo Rumuni - kaže za naš list prvi čovek nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević. - Bez obzira na sve sličnosti mi smo dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, a mi Srbiju.

S druge strane, Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke, tvrdi da su Vlasi i Rumuni jedan narod.


RUMUNI

Rumuni u Srbiji ne slažu se sa postupkom Bukurešta i smatraju da svako ima pravo da se izjasni kako želi.

- Srbija pruža evropske standarde, pa i više od toga, kada je reč o zaštiti kulturnog identiteta nacionalnih manjina - kaže Marčel Dragan, sekretar saveta Rumuna. - Vrlo smo zadovoljni tim segmentom brige o pravima manjina, a zahvaljujući tome mi imamo sistem obrazovanja u Srbiji.


ALBANCI

Albanci na jugu Srbije, takođe, imaju pravo na svoj jezik i pismo, u školama se nastava odvija na albanskom, na svom jeziku imaju i medije, kao i pravo na zaštitu kulturnog nasleđa.

Riza Halimi, jedan od albanskih lidera sa juga Srbije, međutim, nije zadovoljan. On kao probleme vidi sadržaj udžbenika iz kojih uče albanska deca, što RTS nema emisija na albanskom jeziku... Takođe, Halimi ističe da je ekonomska situacija na tom području veoma loša, da je čak 70 odsto stanovništva nezaposleno i da se to područje veoma sporo razvija.


SAVETI

Manjine imaju pravo da izaberu svoje nacionalne savete.

- Do sada ih je osnovalo 19 manjinskih zajednica. Osim njih, tu je i Savez jevrejskih opština, koji je dobio status nacionalnog saveta - kaže Nenad Đurđević.

Problemi jedino postoje sa Bošnjačkim nacionalnim savetom.

- Tokom izbora i konstituisanja saveta došlo je do niza proceduralnih grešaka - objašnjava Đurđević. - Liste koje su učestvovale na izborima nisu mogle da se dogovore o rezultatima. Posle toga bilo je pokušaja da se izbori ponovo održe, ali nije bilo zainteresovanih strana.

Đurđević ističe da je Zakon o savetima nacionalnih manjina, koji je donet 2009. godine, jedan od najznačajnijih propisa iz oblasti zaštite manjina. Članovi saveta biraju se na direktnim izborima, a da bi neka manjina organizovala izbore mora da formira birački spisak na kome će biti 50 odsto plus jedan od ukupnog broja članova te manjine.

[Volcae]

SPREČITI KONFLIKTE
ZAŠTITA nacionalnih manjina zauzima posebno mesto u EU, koja polazi sa stanovišta da manjinske grupe obogaćuju društvo, a da standardi u vezi s manjinskim pravima čuvaju njihove specifičnosti i utiču na smanjenje rizika od konflikata. Evropska komisija redovno izveštava o napretku zemalja koje pretenduju na članstvo, prateći odnos prema manjinama u političkom kontekstu. Izveštaji se zasnivaju na Kopenhaškim kriterijumima, koje svaka zemlja mora da ispuni za članstvo u EU. Komitet ministara SE je Okvirnu konvenciju usvojio 1994. Iako nije bila članica SE, tadašnja SRJ je ovaj dokument ratifikovala 2001. godine, i to pravo je preneseno na Srbiju. Od 47 zemalja članica SE, Okvirnu konvenciju nisu potpisale samo četiri: Andora, Francuska, Monako i Turska, dok je još četiri nisu ratifikovale, među kojima su Belgija, Grčka, Island i Luksemburg.


USTAV I ZAKONI
SRBIJA je Ustavom (član 75) i nizom zakona uredila način ostvarivanja Ustavom garantovanih prava i sloboda pripadnika nacionalnih manjina. Njima se, pored prava zajemčenih svim građanima, jemče i dodatna, individualna ili kolektivna prava. Pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, učestvuju u odlučivanju ili sami odlučuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma...
Prava manjina regulisana su Zakonom o zaštiti prava i sloboda manjina, iz 2002. godine, koji je uključen u pravni sistem Srbije, kao i Zakonom o nacionalnim savetima. Ova oblast regulisana je i nizom drugih zakona, poput Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, Zakona o informisanju, zakona iz oblasti kulture...


preuzeto sa:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:369006-Manjine-u-Srbiji-Cardas-po-Ustavu