MAĐARI
Baš zato što su najbrojnija nacionalna zajednica u Vojvodini, Mađari u poređenju sa ostalim manjinama imaju najviše svojih predstavnika u pokrajinskim organima vlasti, naročito u poslednjih 12 godina. Oni, uz čelnu poziciju u vojvođanskom parlamentu, imaju i nekoliko sekretarijata: za upravu i propise, privredu, zdravstvo i obrazovanje. U gotovo svakoj trećoj od ukupno 45 opština u Vojvodini Mađari preko svojih nacionalnih ili drugih partija učestvuju u vlasti.
Tamaš Korhec, predsednik Nacionalnog saveta Mađara, inače univerzitetski profesor, kaže da Srbija u poređenju sa najrazvijenijim evropskim zemljama obezbeđuje manjinama položaj koji bi on lično ocenio ocenom sedam ili osam.
- Srbija može da bude ponosna na pravni okvir zaštite identiteta koji pruža manjinskim zajednicama, prvenstveno u obrazovanju, razvoju i očuvanju kulturnog identiteta - kaže za „Novosti“ Korhec. - Problem je što neki zakoni i propisi još uvek teško funkcionišu u praksi, kao što je vođenje sudskih sporova na jezicima manjina.
BOŠNjACI
I položaj bošnjačke nacionalne manjine zadovoljava najviše standarde. Bošnjaci u vladi imaju dva ministra, svoje predstavnike u parlamentu, kao i u lokalnim organima vlasti... Ne osporava im se pravo na korišćenje bošnjačkog jezika i latničnog pisma, imaju svoje „Sandžačke novine“, kao i pravo na čuvanje bošnjačkog kulturnog nasleđa.
Međutim, Bošnjaci, kojih u Srbiji ima oko 200.000, različito gledaju na svoja prava.
Rasim Ljajić, lider SDPS i ministar rada i socijalne politike, kaže da se Bošnjacima ne osporava pravo na poštovanje nacionalnog identiteta:
- Postoje problemi koji su identični sa problemima svih drugih građana u Srbiji i oni su vezani za siromaštvo, ekonomsko-socijalni status. Prava iz domena identiteta poštuju se uz sve međunarodne standarde u toj oblasti.
S druge strane, Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, ističe da je zakonski okvir kojim se ta prava regulišu dobar, ali da je problem što se ne sprovodi.
- Nemamo pravo na bošnjački jezik. U pet opština - Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepolje i Priboj - gde je više od 15 odsto bošnjačkog življa, treba da bude zastupljen bošnjački jezik. Tražimo i da nazivi ulica budu napisani na oba pisma, kao i da vlada obezbedi novac za izlaženje „Sandžačkih novina“. Od vlade zahtevamo i da obezbedi novac za zaštitu kulturnih objekata - nabraja Džudžević.
Činjenicu da dovoljno novca nema ni za zaštitu kulturnih objekata drugih zajednica ne prihvata.
VLASI
Zbog vlaške nacionalne manjine Srbija umalo nije ostala bez statusa kandidata za ulazak u EU. Rumunija je tražila da se Vlasima u istočnoj Srbiji omogući da se izjašnjavaju kao Rumuni. Taj problem je prevaziđen potpisivanjem sporazuma u Briselu kojim je predviđeno da će pripadnicima ove manjine u istočnoj Srbiji biti obezbeđeno obrazovanje, pristup medijima, javnoj upravi i verskoj službi na maternjem jeziku. Dogovor garantuje da će manjina imati i udžbenike na svom jeziku.
Jedan od problema je što Rumunija od državnih vlasti Srbije traži i da se Eparhija rumunske crkve iz Banata proširi na istočnu Srbiju. U Sporazumu je navedeno da svi problemi između dve crkve treba da budu rešeni između njih, a da razgovori treba da počnu što pre.
Vlaška nacionalna manjina je podeljena, različito gleda na to da li su Vlasi ili Rumuni.
- Niko nema pravo da od nas traži da budemo Rumuni - kaže za naš list prvi čovek nacionalnog saveta Vlaha Radiša Dragojević. - Bez obzira na sve sličnosti mi smo dve autohtone nacionalne manjine. Rumuni svojom maticom smatraju Rumuniju, a mi Srbiju.
S druge strane, Predrag Balašević, predsednik Vlaške demokratske stranke, tvrdi da su Vlasi i Rumuni jedan narod.
RUMUNI
Rumuni u Srbiji ne slažu se sa postupkom Bukurešta i smatraju da svako ima pravo da se izjasni kako želi.
- Srbija pruža evropske standarde, pa i više od toga, kada je reč o zaštiti kulturnog identiteta nacionalnih manjina - kaže Marčel Dragan, sekretar saveta Rumuna. - Vrlo smo zadovoljni tim segmentom brige o pravima manjina, a zahvaljujući tome mi imamo sistem obrazovanja u Srbiji.
ALBANCI
Albanci na jugu Srbije, takođe, imaju pravo na svoj jezik i pismo, u školama se nastava odvija na albanskom, na svom jeziku imaju i medije, kao i pravo na zaštitu kulturnog nasleđa.
Riza Halimi, jedan od albanskih lidera sa juga Srbije, međutim, nije zadovoljan. On kao probleme vidi sadržaj udžbenika iz kojih uče albanska deca, što RTS nema emisija na albanskom jeziku... Takođe, Halimi ističe da je ekonomska situacija na tom području veoma loša, da je čak 70 odsto stanovništva nezaposleno i da se to područje veoma sporo razvija.
SAVETI
Manjine imaju pravo da izaberu svoje nacionalne savete.
- Do sada ih je osnovalo 19 manjinskih zajednica. Osim njih, tu je i Savez jevrejskih opština, koji je dobio status nacionalnog saveta - kaže Nenad Đurđević.
Problemi jedino postoje sa Bošnjačkim nacionalnim savetom.
- Tokom izbora i konstituisanja saveta došlo je do niza proceduralnih grešaka - objašnjava Đurđević. - Liste koje su učestvovale na izborima nisu mogle da se dogovore o rezultatima. Posle toga bilo je pokušaja da se izbori ponovo održe, ali nije bilo zainteresovanih strana.
Đurđević ističe da je Zakon o savetima nacionalnih manjina, koji je donet 2009. godine, jedan od najznačajnijih propisa iz oblasti zaštite manjina. Članovi saveta biraju se na direktnim izborima, a da bi neka manjina organizovala izbore mora da formira birački spisak na kome će biti 50 odsto plus jedan od ukupnog broja članova te manjine.
