ŽIVIMO U GASNOJ KOMORI

[Vlad]

Žiteljima sela u blizini Bora dozlogrdilo stogodišnje trovanje iz pogona i rudnika RTB-a

AUTOR: B.Filipović

- Proteklih dana nije moglo da se živi od sumpora i prašine. Kad padne dim iz Bora ništa se ne vidi, niti ko izlazi iz kuće. Nekada smo imali 2.000 hektara obradivog zemljišta, ali je, posle 1945. godine, budzašto otkupljeno i oduzeto 600 hektara najplodnijih oranica kako bi se proširili rudnik i flotacijsko jalovište. Godine 1981. bilo je 917, sada je 550 stanovnika. Dolazili su lekari pre deset godina i svakog pregledali, rezultati nikad nisu obnaredovani. Godine 1990. sačinjen je u Beogradu eleborat o uticaju jalovišta na život u okolnim mestima i na tome se stalo. Voće i povrće kupujemo na borskoj pijaci iako ga proizvodimo – priča Petar Damjanović iz Oštrelja pokazujući obližnje jalovište rudnika bakra sa kojeg ( 25 metara je iznad sela) tovari prašine danonoćno padaju na njive i domaćinstva.
Nenad Ivanović iz Brezonika, najbližeg naselja dimjacima borske Topionice i rafinacije, smatra da je, na ime nadoknade za ekološku katastraofu, nophodno izgraditi celokupnu infarstrukturu i urbanistički urediti bar okolna sela.
- Sumpor svake godine uništi pčelinjake i useve. Najčešće u proleče kad sve buja i raste. Dobili smo pre tri godine državnu stanicu za merenje aerozagađenja. Bio je i ministar poljoprivrede i njegov kolega za ekologiju i konstatovali su opasna, natprosečna aerozagađenja. Sami su su se u to uveril. Ništa nije vredelo. Jer, samo saznanje da nas otrovi ,,podaviše" i letinu ,,spališe", nikoga ne obavezuje. Bilo je krivičnih prijava direktorima Basena, pokatkad se i šteta nadoknadi. Sve je to sitnica i ne rešava gorući životni problem. Teško nama, umiremo uspravno. Oboljenje od raka su u stalnom portastu- jada se Ivanović.
Goran Janošević iz Bučja pokazuje zvanična merenja Instituta za bakar u kojima nedvosmisleno stoji da se u okolnim selima arsen udiše i do 25 puta više od dozvoljenog. Bilo je godina kada se u Slatini bagrem, kao nikad do tada, preko noći sušio, dok je decenijama na snazi zabrana upotreba bunarske i izvorske vode. Na obližnja naselja pada i do 30 puta više sumpor-dioksida od dozvoljene zakosnke granice.



-Sačekaćemo odluke u državnim resornim ministarstvima / država je i vlasnik RTB-a/ i ako se ponovi stara praksa i niko ili malo ko adekvatno ne reaguje, moraćemo da se još bolje organizujemo i krenemo u Beograd. Garantujem da će svih 10.000 ljudi u ovih šest sela, ako zatreba, i peške otići do Nemanjine 11. Više ne možemo da tolerišemo ubijanje i savremeni genocid u 21. veku. Neka pomogne i Svetska banka, EU, ceo svet. Jer, već je dokazano, najcrnja smo ekeološka tačka u Evropi- ističe Dragoslav Stančulović iz Oštrelja naglašavajući da će svim međunarodnim sudovima tužiti državu, opštinu i kombinat bakra.
Života Živanović iz Donje Bele Reke naglašava da su rudnik kvarcnog peska ,,Belorečki peščar", kao i krečana ,,Zagrađe", ne računajući opustali predeo u dolini Borske reke, glavni krivaci za zagađenja vode i zemljišta. Pokatkad i oblaci sumpor-dioskida natkriju selo u kojem je oduvek bilo zdrave vode i izdašnih izvorišta. Odatle je, 1947. potekla i prva voda za Bor – izgrađen je prvi vodovod od vrela Surdup. I danas je vodovod u funkciji, ali preti i svakodnevna opsnost od zagađrenja.
- U Slatini je još pre 15 godina Zavod za zsštitu zdravlja iz zaječara zabranio upotrebu mleka i još nekih životnih namirnica. Zemljište je prepuno otrovnog pirita, rečica od Fabrike lak-žice više nije čista, dok je Borska reka, pre sto godina bistra kao suza, danas apsolutno mrtva, bez biljnog i životinsjkog sveta. Vodu dobijamo iz grada i , zsvisno od potrošnje, plaća nam Topionica i rafinacija, glavni zagađivač svih vodotokova. Iz vodovoda napajamo i stoku. Neke svetske nevladine organizacije, čujem, proglasile su Slatinu za najzagađenije selo u Evropi. Nisu, garantujerm životom, pogrešili. Pa, zar ne živimo u ogromnoj gasnoj komori?- pita se Dragan Popaz iz tog sela.
Suošeni sa jednovekovnim gubljenjem zdravog života na svojim ognjištima i nezapamćenom ekloškom katastrofom, 10.000 žitelja Oštrelja, Slatine, Brezonika, Krivelja, Bučja i Donje Bele Reke potpisaće peticiju Vladi Srbije i, ako zatreba, krenuće u Beograd na protest ,,kako bi ceo svet upoznali sa neodlučnošću države da im se pomogne u najcrnjoj ekološkoj rupi Evrope" .
- Niko ne osporava da su domaćini iz tih sela u pravu, ali dok za tri do četiri godine ne izgradimo najsvaremeniju Topionicu bakra, ne vredi se nadati boljitku. Svetska banka će pomoći ekološke projekte i sanaciju jednovekovnog uništavanja celog ovog kraja, sve do uvira Timoka u Dunav. Država je rešila da pomogne izgradnju nove Topionice. Moramo se strpiti još koju godinu- odlučan je Milan Dejanovski, direktor Topionice i rafinacije.

Rezolucija

U selu Oštrelj, pre deset dana, predstavnici šest ekološki najugroženijih sela u blizini Bora potpisali su Rezoluciju sa zehtevima za nadoknadu štete od industrijskih otrova iz pogona i rudnika RTB Bor. Sem novca za raselejna domaćinstva i naselja, kao i investiranja u nove, čistije projekte zahteva se i kompletno besplatno lečenje, priroritet u zapošljavanju, besplatno korišćenje gradske vode, oslobađanje poreza na zemljište, subvenciranje poljoprivredne proizvvodnje i pomoć staračkim domaćisntvima.




Crna voda

-Još kao dete zapamtio sam bunar u njivi pored železničke pruge, tri-ččetiri kilometra udaljen od dimnjaka borske Toipionice. Voda je i tad kao i danas – crna i zatrovana. Nikad nije upotrebljavana za piće, ali smo svake godine zalivali povrće. Samo 50 metara dalje je mrtva Borska reka. Sve je zagađeno. Ne samo što se hranimo povrćem uzgajanim na ovoj parceli, nego ga, kao i svi ostali seljaci, i prodajemo na borskoj zelenoj pijaci-priča Mika Buzejić iz Slatine.

Izvor:
http://slatinabor.wordpress.com/ekologija/