Станоје Мијатовић, Ресава, Српски етнографски зборник, XLVI, Београд, 1930, стр. 186-187.
2. Бељајка - Село је на обема странама речиде Бељајке - Дубочице (или Дубнице), у коју се с десне стране улива Селишки Поток који долази од Селишта.
Главни су сеоски извори: Тигањ (по брду Тигању), Јазвинац и Чиковац. Делови су хатара: Ограђе, Селиште, Манастирско, Коса, Боботе, Чиковац, Прекоп, Урвина, Ћуковац, Куће и Прњаворски Поток.
Село се не дели на мале већ на родове („фамилије"). Има око 140 кућа а 16 родова.
По једном казивању село је добило име због беле земље; по другом због бељикове горе, које је ту некад доста било; по трећем, зато што је Турке снашао овде неки „белај."
На месту Селишту налазе се комади старог посуђа, оружја и др.
Пре 100 и више година становници Бељајке били су у Војнику (данашњем Деспотовцу). Приликом неке свађе Војничани су им попалили куће, те су они одатле морали да се иселе у данашњу Бељајку. Ту су им били тада салаши. У Војник су се њихови стари доселили понајвише из Ердеља. Изгледа, да данашње становништво нема никакве везе са старим Селиштем.
На источној страни села су родови: Младеновићи (5 к., Св. Никола), доселили се из Старо-Пећице (у Бугарској?); Ђузеловићи (5 к., Петковица), дошли из Ердеља; Изворанци (8 к., Мала Госпођа), дошли из Малог Извора (код Бољевца); Прилепчани (6 к., Св. Никола), доселили се из околине Прилепа. По једном предању они су од Куцо-Влаха, а по другом били cv Срби, па се доцније порумунили. Из Ердеља су се доселили (преко Војника): Перићи (10 к., Св. Јозан), Босиоковићи (5 к., Св. Арханђел) и Викановићи (5 к., Петковица). - Paшковићи (4 к., Петковица) су дошли из Подгорца (црноречког). - Уз Селишки Поток су родови: Недељковићи (15 к., Св. Никола), Бузернићи (20 к., Петковица), Босиоковићи (10 к., Св. Арханђел), Брндошани (10 к., Св. Арханђел). Сви су дошли из Ердеља. - Пуцовићи (9 к., Св. Ђорђе Алемпије, 26. новембра по ст.), не зна се одакле су; Богдановићи (8 к., Петковица) дошли из Подгорца (црноречког); Фенсовићи (10 к., Св. Никола) [стр. 186] не зна се одакле су; Ђурђевићи (10 к., Св. Ђорђе и Ђурђев Дан), дошли из Ердеља или Маџарске (преко Војника).
Сеоска је слава Спасов-Дан (Вознесење). Заветине нема.
По харачком списку од 1819. године село је имало 43 куће са 53 пореске главе. Године 1870. је имало 171 пореску главу. [стр. 187]
