Питање Влаха: Производња нације

[Vlad]

Питање Влаха: Производња нације
Пише Наташа Јовановић

Да ли потенцирање влашког питања у источној Србији најсликовитије показује како се у процесу придруживања ЕУ сецира национално тело да би из његових ћелија израсле нове нације?

Не може никако бити да мултиетничка Србија данас опстане уколико јој се наметне улога генетичара који мора да анализира свако крвно зрнце. А од Србије на путу ка ЕУ то се перманентно тражи. После Косова, Санџака и Војводине, следеће Јариње могло би да се деси на линији која раздваја источну од уже Србије, када Власи употребљени од стране ЕУ и аутора глобалног концепта затраже своја права.



УПОТРЕБА ВЛАХА

Влаха у источној Србији, према незваничним проценама резултата последњег пописа становништва, има два до три пута више у односу на 2002. годину када се број оних који се декларишу као Власи третирао у рангу статистичке грешке. Тада се 39.953 грађана изјаснило као Власи, док је Румуна било 4.175. Буђење непостојеће националне свести која се манифестује кроз рад Националног савета влашке мањине и влашких политичких странака, те инсистирање на писму и језику и румунској Цркви, а како тврде и Срби и Власи, житељи Кладова, Неготина, Бора иде у прилог стварања анимозитета и гурање Влаха у наручје Румуније. Да ли питање права Влаха отвара у перспективи могућност примене национално-историјског инжењеринга којим ће Шумадија бити одвојена од природне источне крајине? Колико у овако замишљеном концепту Румунија користи Влахе, а ЕУ саму Румунију, те ко у таквим околностима треба, а не води државотворну политику?
Док у англосаксонском делу света реални етницитети губе идентитет и формирају велике нације подобне креатору модерне империје, код нас тече обрнути процес. Наиме, клица стварања нових, а никад постојећих нација процес је који доводи до тога да се из српског национа, а на основу историјских реликата којима је богата балканска ветрометина, Србија сведе на балкански пашалук. Како? Требало би се присетити изјаве председника Одбора за људска права у Бору и некадашњег председника Савеза Влаха, па да ствари буду јасније. Он је, наиме, изјавио  да су Румуни исто што и Власи. „Према последњем попису“, наводи он, „Румуна је било око четири хиљаде, а Влаха око 40 хиљада. Прави податак је да нас укупно има око 200 хиљада. Плашим се да на предстојећем попису опет неће бити представљени прави подаци, и да ће људи бити заплашени. Београду не одговара да Влахе призна као Румуне, јер би се тиме проблем интернационализовао“.
Становници, пак из Тимочке крајине памте  и да је пре пописа из 2002. године румунска станица „Тимок прес“ изнела информацију  да у овом делу Србије живи 300.000, а можда чак и 400-500.000 Румуна! У истој Тимочкој крајини, на попису 2002. године, евидентирано је укупно 284.112 становника.
А да процес румунизације Влаха није тек идеја појединаца ентузијаста или ствар новинарског гафа сведочи и чињеница да је Румунија, традиционално наклоњена Србима, стала у ред са Холандијом и одбила да ратификује Споразум о стабилизацији  и придруживању. Још увек! Приликом најаве последње посете  председника Румуније Трајана Басескуа речено је да „долази у дводневну посету Србији током које ће разговарати са званичницима у Београду и посетити румунску заједницу у Тимочкој крајини“. Ова информација можда не би пробудила већу пажњу да  од почетка ове године из Румуније нису стизали „пријатељски“ сигнали да је Србија потребна Власима у Тимочкој крајини, да „призна статус румунске националне мањине“. На то нико није реаговао, као ни на самосталну посету Басескуа Неготину, у којем се у пратњи влашких странака обратио ондашњем становништву. Ствари постају јасније када се зна да је том приликом Басеску рекао да су свима који се  изјашњавају као Власи-Румуни потребни школе, медији и цркве на матерњем језику како би сачували идентитет. Тако се у јавности термин историјски непознат, Влах-Румун, могао чути и из уста  председника једне државе, а само превођење Влаха у  Румуне одвија се тако што румунска држава нуди и реализује понуду за оне који се на попису изјасне као Власи и Румуни. Њима, наиме румунска држава, омогућава стипендије за студирање на румунским универзитетима.
Дакле, уколико Србија која служи белом свету прихвати, дозволи стварање за почетак влашке нације, може очекивати и ратификацију ССП-а од стране Румуније. Режим у Србији делом учествује и у процесу стварања вештачке нације Влаха тако што уместо да ради на јачању националне свести и води државотворну политику, странка Бориса Тадића на локалу улази у коалицију са бројно занемарљиво малим влашким странкама чиме се повећава број њихових одборника.

ЈЕЗИК БЕЗ ПИСМА
Индикативним се чини и податак да у крајевима источне Србије које делом насељују Власи, ЛДП има велики број гласача, као и да је идеја УРС-а о регионализацији успешно усвојена, што се може објаснити и чињеницом да нема аморфне националне свети. Драган Марковић, председник Одбора ДСС у Бору, каже да је у протеклих двадесет година започет процес у којем се све већи број грађана декларише као припадници влашке нације. „Постоје две влашке странке – Влашка демократска странка Србије (ВДСС) и Влашка демократска странка (ВДС), која је вероватно настала отцепљивањем ВДСС-а. ВДСС, заступајући права Влаха, тражи да богослужење буде на матерњем језику, при чему како не постоји влашки, најприближнијим се учинио румунски језик. На челу ВДСС-а је др Предраг Балашевић, они на 16 општина имају одборе. Боре се за влашко питање, то јест за влашки језик и румунско писмо, имају два одборника у Скупштини Општине Бор, а у Неготину одборнике има Влашка демократска странка, која је у коалицији са ДС-ом, Г17 Плус-ом, СПС-ом и њиховим коалиционим партнерима. ВДСС је дуги низ година била под патронатом ДС-а“.
Марковић напомиње и да је Влашки национални савет  под утицајем ВДСС-а, јер циљ владајућим странкама је да кроз блискост са влашким странкама, а  преко Влашког националног савета дођу до огромног новца.
„У питању је прикупљање гласова, утицаја и свега осталог.“
Пошто смо лекцију већ научили, могли бисмо да се запитамо да ли агресивно инсистирање на језику, писму, те културним посебностима представљају степеник ка стварању националне посебности. Простор источне Србије не може ништа друго да буде него српски, а да је влашка посебност са језиком без писма очигледан историјски анахронизам потврђује и чињеница да у овом „језику“ не постоје називи ни за један од техничких изума 20 века, већ за то користе српске називе. То је показатељ да је влашки језик, језик без писма, и да Власи нису ништа друго до мешавина настала у времену турске окупације. Као последица мноштва сеоба у српском народу на овом подручју насељавају се углавном Срби са КиМ и вардарске Македоније, али због територијалне изолованости и саобраћајне неповезаности бивају углавном упућени на суседне румунске крајеве у Влашкој низији.
Поглед на нашу историју говори да српски карактер источне Србије није био потврђен само Хајдук Вељковом херојском одбраном Источне српске крајине, већ и тиме што се најсрпскија и најдржавотворнија странка 19 века – радикална, родила  нигде другде него у завичају Баје Пашића, у источној Србији. Такође, источна Србија, данашњи борски и тимочки округ представљају територијално језгро обновљене нововековне српске државе, јер су у састав српске аутономије ушли већ по хатишерифима из 1830. и 1833. године.
Своју националну самосвест источна Србија показала је и у Тимочкој буни коју је могао да подигне само исконски српски сељак који је на Закон краља Милана о расформирању народне војске одговорио у складу са Пашићевом мудрошћу: „Оружје предајте, али без пушака не остај“. За оне који данас сумњају у српски карактер Неготинске и Тимочке крајине и онима који и ову исконску српску земљу покушавају да расрбе, треба показати гробове на Зејтинлику где су међу најбројнијим гробови храбрих Тимочана који су гинући по Албанији, Кајмакчалану и Солунском фронту не само бранили отаџбину већ се једном засвагда својом крвљу уписали у српску историју, да ту и вечно остану. Зато сви они који данас помажу расрбљивању источне Србије не раде ништа друго него се ругају светим костима погинулих Тимочана у Првом светском рату.

КОНЦЕПТ ИМПЕРИЈЕ
Чак и Броз у својој политици комадања и расрбљавања није ишао толико далеко да на подручју источне Србије од Влаха прави некакву посебну, а посебно не румунску нацију. Броз је пажљиво водећи рачуна о српском карактеру источне Србије решавао проблем те аморфне групе, која је етнички углавном српска, али је због историјских процеса добила посебности, тако што је на овом подручју уводио припремна одељења за привикавање деце, посебно са села, за редовно увођење у наставу.
Данас се кроз прављење вештачке влашке нације назире концепт глобалне империје која буђењем непостојећих или аморфних историјских етницитета или националних скупина разбија формиране историјске нације. Тиме се чини медвеђа услуга и самим становницима источне Србије, тзв. „влашком становништву“, које уместо укључивања у природну нацију (у задњих 200 година дала је једног Мокрањца) сада услед буђења непостојеће националне свести почиње да се социјално обогаљује. Данас се као још један инструмент који дува у једра идеји румунизације Влаха инсистира на прекограничној сарадњи коју заговара ЕУ, те развијању Дунавске стратегије. Ако је познато да иза Дунавске стратегије стоји Фондација која носи име Фридриха Наумана, оног који је 1915. године рекао да су Срби главни реметилачки фактор на Балкану, јасно је да се Србија утапа у организацију која се баштини на идејама Аустро-Угарске.
Да ли можемо очекивати да, захваљујући данашњој недржавотворној политици коју води владајући режим, за 50 година на линији која раздваја источну од остатка Србије осване ново Јариње?
Наставиће се

Izvor:
http://www.pecat.co.rs/2011/12/pitanje-vlaha-proizvodnja-nacije/
 1. Decembar 2011.

[Vlad]

Не може никако бити да мултиетничка Србија данас опстане уколико јој се наметне улога генетичара који мора да анализира свако крвно зрнце. А од Србије на путу ка ЕУ то се перманентно тражи. После Косова, Санџака и Војводине, следеће Јариње могло би да се деси на линији која раздваја источну од уже Србије, када Власи употребљени од стране ЕУ и аутора глобалног концепта затраже своја права

Простор источне Србије не може ништа друго да буде него српски, а да је влашка посебност са језиком без писма очигледан историјски анахронизам потврђује и чињеница да у овом „језику“ не постоје називи ни за један од техничких изума 20 века, већ за то користе српске називе. То је показатељ да је влашки језик, језик без писма, и да Власи нису ништа друго до мешавина настала у времену турске окупације. Као последица мноштва сеоба у српском народу на овом подручју насељавају се углавном Срби са КиМ и вардарске Македоније, али због територијалне изолованости и саобраћајне неповезаности бивају углавном упућени на суседне румунске крајеве у Влашкој низији.

Naravoučenije:
Dobri Vlasi su oni Vlasi koji "ne traže svoja prava".

P.S.
Ako već Evropa pritiska da se svima - pa i Vlasima - daju manjinska prava, onda im valja Srbiju proglasiti za maticu, srpsku ćirilicu za pismo a od jezika napraviti mešavinu srpskih i vlaških reči (čitaj standardizovati jezik po receptu pojedinih urednika sa ovog foruma).

P.S_2
Baš me zanima hoće li vajni Nacionalni savet Vlaha reagovati na ovo pisanije "Pečata".

[Vlad]

Românii din Valea Timocului acuzaţi în presa sârbă că vor separatism

Presa de la Belgrad lansează noi atacuri dure la adresa comunităţii româneşti din Valea Timocului. Sub titlul "Problema vlahilor şi a bisericii româneşti", cotidianul Pecat acuză minoritatea românească din Timoc că urmăreşte nici mai mult, nici mai puţin decât secesiunea Serbiei, cu sprijinul României.

Jurnaliştii sârbi se întreabă ce a vrut să spună preşedintele României Traian Băsescu, în timpul vizitei la Belgrad, din noiembrie 2011, când a afirmat că România va urmări cu interes rezolvarea problemei vlahilor?

Răspunsul ar putea fi, potrivit autorul articolului, secesiunea Serbiei. Comunitatea românească din Valea Timocului este acuzată că vrea să beneficieze de un statul mai "special" decât al altor minorităţi şi că urmăreşte să obţină autonomia teritorială.

"Nu este prima dată când Serbia se află în boxa acuzaţilor pentru sfidarea drepturilor minorităţilor. Numai că minoritatea vlahă, prin presiuni externe, vrea să fie tratată preferenţial. În acest fel, vlahii (ortodocşi din Serbia de est) au început să emită pretenţii la autonomie, iar autorităţile sârbe nu au sesizat acest lucru", se arată în articolul publicat pe 8 decembrie 2011.

"Pas spre separatism"

Articolul reia tema falsă a "românizării" Timocului, jurnaliştii sârbi ignorând deliberat originea reală a vlahilor: "Este foarte grav că organizaţiile vlahilor se ocupă cu românizarea etnicilor din Timoc, invocând istoria pentru a-şi justifica acţiunile. Vlahii vin în faţa instituţiilor UE şi susţin că, prin cultură şi religie, sunt români. Este foarte posibil ca ei să ceară în curând autonomie. Acesta este un pas politic, un pas către separatism, în care o nouă bucată din Serbia ar putea fi ruptă de la ţara mamă".

Nu doar etnicii români sunt atacaţi, dar şi Biserica Românească. Aceasta din urmă este acuzată că se amestecă în problemele interne ale Bisericii Sârbe, având în spate susţinere europeană.

"În ultimii zece ani, mai ales după ce România a aderat la Uniunea Europeană, provocările Bisericii Ortodoxe Române în teritoriul canonic al Episcopiei Timocului şi Branicevo, în regiunile locuite de vlahi, au devenit mai mult decât vizibile. Biserica Ortodoxă Română are dreptul să fie pe teritoriul Serbiei, dar numai în Banat, la Vrsac, acolo unde trăiesc români", notează Pecat.

Naţionalitate artificială

Într-un alt articol al cotidianului Pecat, publicat la 1 decembrie 2011,de Ziua Naţională a României, intitulat "Inventarea unei naţiuni", comunitatea românească din Valea Timocului este calificată drept „naţionalitate artificială".

"Problema vlahilor este cel mai bun exemplu pentru modul în care procesul de aderare la Uniunea Europeană duce la inventarea unei noi naţiuni. După Kosovo, Sandzak şi Voivodina, s-ar putea trasa o altă graniţă, dacă vlahii, susţinuţi de UE, vor ridica pretenţii de separare", se arată în articol.

Jurnaliştii sârbi mai notează că România se foloseşte de vlahi ca de un paravan şi revendică o minoritate naţională care, de fapt, nu ar exista.

Promisiuni încălcate

În timpul vizitei sale oficiale la Belgrad, din noiembrie 2011, preşedintele Traian Băsescu a pus din nou în discuţie nerespectarea drepturilor comunităţii româneşti din Valea Timocului. El a declarat însă că România nu va condiţiona adoptarea acordului de asociere a Serbiei la UE de rezolvarea acestei probleme.

Oficialii sârbi au răspuns curtoaziei lui Băsescu şi şi-au luat angajamentul că vor pune în practică, pentru cei care care-şi asumă identitatea română, dreptul la educaţie în limba maternă, accesul la media în limba maternă, exprimarea fără constrângeri a libertăţilor religioase în limba maternă, soluţionarea favorabilă a solicitărilor comunităţii româneşti din Serbia de restituire a imobilelor naţionalizate în timpul regimului comunist şi celelalte drepturi garantate de Convenţia-cadru a Consiliului Europei privind protecţia minorităţilor naţionale.

Numai că, după numai două săptămâni, autorităţile de la Belgrad s-au răzgândit.
Serbia a picat testul promisiunilor, la întâlnirea Comisiei mixte româno-sârbe de la Belgrad. Comisia urma să stabilească termene şi etape clare în ceea ce priveşte măsurile pe care autorităţile de la Belgrad trebuiau să le ia în problema respectării drepturilor romanilor/vlahilor din Timoc. Întâlnirea a fost însă un eşec, partea sârbă refuzând aceste angajamente.

Replica României

Reacţia Bucureştiului nu a întârziat şi a fost pe măsură. Pe 14 decembrie 2011, Comisia pentru românii de pretutindeni din Senatul României a dat aviz negativ Acordului de asociere şi stabilizare a Serbiei la Uniunea Europeană.

Motivul invocat de Comisie a fost acela că autorităţile din Serbia continuă să încalce drepturile românilor timoceni. "Susţinerea Serbiei de către România în demersul său european este o consecinţă firească a necesităţii sprijinirii dezideratului european al cetăţenilor sârbi, obligând totodată statul vecin la implementarea unei serii de măsuri în favoarea minorităţilor naţionale, printre care dreptul la educaţie şi la oficierea de slujbe religioase în limba maternă", se arată într-un comunicat de presă.

Fără cele mai elementare drepturi

Sute de români/vlahi sunt anchetaţi de poliţia şi procuratura sârbă pentru presupusa falsificare a listelor pentru alegerile Consiliului Naţional al Minorităţii Vlahe, organism contralat de Belgrad. Celor 300.000 de români din Timoc li se refuză drepturi elementare, precum învăţământ şi slujbe religioase în limba maternă.

Liderii comunităţii româneşti din Valea Timocului au acuzat autorităţile sârbe de presiuni împotriva etnicilor români, pentru ca aceştia să nu-şi declare adevărata naţionalitate la recensământul naţional, din octombrie 2011. Situaţia recensământului din acest an este chiar mai gravă decât în 2002, când, de asemenea, autorităţile de la Belgrad au încercat să ascundă numărul real de etnici români.

Izvor:
http://www.adevarul.ro/actualitate/eveniment/Valea_Timocului-presa-autonomie-vlahi_0_610739138.html
17.Decembar 2011

[Volcae]

Slobodan Jarcevic kaže:
14/12/2011 u 08:47
Gospodo, ne bi trebalo da se vredjamo. Ako se raspravlja o vlaskom jeziku, onda treba odgovoriti na najjednostavnije pitanje – kako je on nastao? Da li su stanovnici Istocne Srbije govorili vlaskim jezikom pre nego sto je Rim pokorio Balkan? Ili, kojim jezikom su stanovnici oko Negotina govorili pre rimske okupacije? Pocnimo ovako. Treba, jer je u istoriografiji Slovena mnogo toga krivotvoreno.

Slobodan Jarcevic kaže:
14/12/2011 u 08:52
U vezi s vlaskim jezikom, zakljucuje se da je on varijanta rumunskog jezika. E, tu treba da se zamislimo. Ne napadajmo jedan drugoga, nego hajdete – da zavirimo o enciklopediju *u Krlezinu* i videcemo, da rumunski jezik ne postoji do 16. stoleca. Tada pocinje njegovo stvaranje. Nemojte da me krivite za ovaj tekst, prociajte u enciklopediji. Tada se treba upitati, pa kojim jezikom je narod u Rumuniji govorio do 16. stoleca?

Slobodan Jarcevic kaže:
14/12/2011 u 08:57
Vlah Timocanine,
kazete, da Vlasi postoje 7 vekova pre dolaska Slovena na Balkan. Pa Sloveni nisu dosljaci na Balkanu – taj nemacki falsifikat o dolasku Slovena na Balkan je opovrgnut u hiljadama naucnih radova na svom kontinentima. Samo, u zvanicnoj istoriografiji Srbije, tih radova nema. Procitajte knjige Stefana Gajda, bugarskog profesora. Njegova istrazivanja finansira Ministarstvo prosvete i kulture. Ako putujete u Bugarsku,kupite njegovu knjigu – u cetiri dela. Da Vas ne upucujem na druge autore, dovoljan je rad i Stefana Gajda.

Slobodan Jarcevic kaže:
14/12/2011 u 14:08
G-dine Vlah Timocane, niko sedrugi ne javlja pod mojim imenom – osim mene. Dobro je da razmenimo saznanja. Vi ste rekli, da su rumunski ligvisti izbacili iz svog jezika 45 procentata srpskih (slovenskih) reci. Dobro. A koliko sad rumunski ima srpskih reci? Saberite te dve cifre, pa cete videti da dobijate srpski jezik – uz uobicajene tudjice. Ako osporavate, da je gradnja rumunskog jezika pocela u 16. stolecu, onda treba da ukazete na knjige ili dokumente na rumunskom jeziku pre tog vremena. Nema ih. Rekao sam, ovaj podatak imate i u enciklopedijama – prva knjiga, kaze se, napisana je na rumunskom 1544 – ali nije sacuvana. A Vasa primedba, da je srpski bio drukciji u srednjem veku od danasnjeg – prirodno je. Svaki jezik se razvija. Vuk nije izmislio nove reci srpskog jezika, nego je uzeo takve kako ih je narod izgovarao.

Slobodan Jarcevic kaže:
14/12/2011 u 14:20
G-dine Vlah Timocane,
posto ste iz istocnog dela Srbije, predjite u Bugarsku i nabavite knjigu dr Stefana Gajda:“Trakijsko pismo dekodirano“ – 4 dela, Sofija, 2006. godina. Pisana je na engleskom i bugarskom. Videcete, nekoliko hiljada godina ranije,svi zapisi s Balkana su na srpskom (slovenskom). To je vreme pre rimske i grcke drzave. Dr Gajd je otkrio i uprosceno slikovno pismo iz egipatskih piramida – korisceno na Balkanu *jedna vrsta stenografije*. Sva stara pisma se citaju samo pomocu slovenskih jezika – nikako pomocu latinskog, grckog, jevrejskog ili arapskog. A da Vam ne pisem o italijanskom istoricaru, Djankarlu Tomecoli Ticijanu. On je dekodirao pismo s Krita – staro 2000 godina pre nove ere. Pomogao mu je bugarski prof. Serafimov. I tamosnji zapisi se citaju samo pomocu savremenih slovenskih jezika. Javite mi svoju e-mail adresu i referat italijanskog istoricara Vam mogu dostaviti. Na engleskom je jeziku. Vidite, uz ovakva naucna saznanja, ne treba se uzdati u Porfirogenita i doseljavanje Slovena na Balkan.

http://www.pecat.co.rs/2011/12/pitanje-vlaha-proizvodnja-nacije/

[Volcae]

slobodan jarcevic
11/12/2011 u 10:07

Nesporazumi oko nacionalne pripadnosti ljudi na Balkanu, Rumuniji i Panoniji su posledica kolonijalnog delovanja prethodnih stoleca i preuzimanje kolonijalnih ucinaka u dvadesetom stolecu. Kada bismo znali nesto o ranom pokrstavanju na Balkanu i Rumuniji, naprimer, ne bismo se svadjali. Kada bismo sve znali o stvaranju rumunskog jezika, ne bismo se svadjali. Prihavtili bismo nepobitne cinjenice i ne bi bilo razlike u pogledima o tome. Evo, rumunski jezik je stvoren od 16. do 19. stoleca. Pre 16. stoleca ga nije bilo – ko ne veruje neka to procita u enciklopediji. Dalje, vlaski jezici su mesavina srpskog i latinskog. U njemu nema reci nekog naroda koji nije bio srpski – a predak je Vlaha. Znaci, Srbi nisu dobro naucili latinski kad su radili na imanjima Rimljana, pa su, u komunikaciji s latinima, govorili mesavinu srpskog i latinskog. Sve je tako jednostavno, a mi sve komplikujemo.

slobodan jarcevic
11/12/2011 u 10:14

Evo jos jednog jednostavnog objasnjenja. Rumuni su pokrsteni na srpskom jeziku. Zasto? Narodi koji su pokrsteni od Carigrada, pokrsteni su na svom jeziku – Rusi, Gruzijci, Jermeni, Srbi… Zasto su Rumuni pokrsteni na srpskom? Zanimljivo, zar ne? Pa jednostavno, tada nije bilo rumunskog jezika, jer je stvaran tek od 16. stoleca. I Rumuni i Moldavci nisu imali svoju crkvu. Bili su u okviru Srpske pravoslavne crkve – s centrom u Mitropoliji u Sremskim Karlovcima.
1848. je pokusano stvaranje rumunske pravoslvne crkve, ali to nije uspelo. Onda je Franjo Josip napisao dekret o osnivanju Rumunske pravoslavne crkve 1864 (kao sto je Milo Djukanovic potpisao dekret o stvaranju crnogorske). No, ovaj dekret nisu sledile neke eparihije u Rumuniji. To nije poslusala Temisvarska i jos cetiri rumunske eparhije – ostale su u okviru SPC. Prikljucile su se Rumunskoj pravoslavnoj crkvi tek 1919. godine. Sve je lako za razumevanje. Sve sam ovo stavio i u svoju knjigu „Bivsi Srbi“.

slobodan jarcevic
11/12/2011 u 10:21

Kad se jedna mlada devojka u Moldaviji (na zavrsnoj godini Filoloskog fakulteta) upoznala sa sadrzajem knjige „Bivsi Srbi“, nije mogla da veruje, da su Moldavci i Rumuni govorili srpskim jezikom i da su im crkve bile u sastavu Srpske pravoslavne crkve. Jednom mi se javila i rekla, da je sve tacno sto sam pisao. I obisla je sve crkve u Kisinjevu i blizoj okolini. Rekla mi je da se iznenadila kad je videla da jos dvadeset crkava u glavnom gradu Moldavije cita vernicima u crkvi tekstove na starom srpskom jeziku – crkveno-slovenskom, kako je to potvrdio i istoricar iz Bukuresta.

SLOBODAN JARCEVIC
15/12/2011 u 22:14

G-dine Timocane,
davno je proslo vreme, kad se verovalo da je slovenska cirilica uzeta iz grckog pisma. Tako smo to ucili – od osnovne skole do univerziteta. Ali, nova istrazivanja su to opovrgla. Herodot pise, da su Grci dosli na Balkan 800 godina pre nove ere, a vincansko pismo je staro 5000 godina pre nove ere. A u vincanskom pismu nalazimo 22 slova danasnje srpske cirilice.

http://www.pecat.co.rs/2011/12/vlasko-pitanje-i-rumunska-crkva/

[Rosu]

Curentul protocronist este religia celor care nu au una autentica. Oameni care vor sa creada in stramosi mitologici, care refuza sa creada ca neamul lor a calcat iarba descult...
Acolo unde nu-i minte si intelepciune, urla nebunia...

[Volcae]

Slobodan Jarcevic kaže:
20/12/2011 u 15:10
G-dine Vlahe Timocane,
etrursko pismo je vincansko. Starije je od grckog i Vuku Karadzicu nije bilo potrebno da pozajmljuje slova iz grckog pisma. Sva pisma sveta, pa i ta koja spominjete, nalaze se u knjizi „Srbica“ akademika Deretica i Antica.

Slobodan Jarcevic kaže:
20/12/2011 u 15:13
Dobro, gospodine Vlah Timocane, ako kazete da sam nestrucnjak, navedite tekst iz bilokoje moje knjige, pa predstavite tu moju nestrucnost.
Tako je mislio i rumunski istoricar i akademik, Djuresku, pa je hteo da opovrgne moj navod, da su Rumuni i Moldavci u Srednjem veku koristili srpski jezik kao sluzbeni. On je to opovrgao – rekao je da to nije bio srpski jezik, nego SLOVENSKO-CRKVENI.
Eto, a takav je bio sluzbeni i u Srbiji.

Slobodan Jarcevic kaže:
20/12/2011 u 15:16
G-dine Vlah Timocane,Bivsi Srbi.
rec je o imperijalnom inzinjeringu Turske, Zapadne Evrope i Vatikana. Napali su srpsko nacionalno tkivo, raskomadali ga i od delova tih komada stvorili nove nacije.
Evo teksta o tome:РЕПУБЛИКА СРПСКА КРАЈИНА
ВЛАДА И СКУПШТИНА У ПРОГОНСТВУ
11.080 Земун, Магистратски трг 3,
Тел/факс: 3077-028, [email protected]
Бр. 1424/11 – 19. XII 2011.

ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
- Ивица Дачић, потпредседник и министар –
11.000 Београд, Немањина бр. 11.

Господине Потпредседниче
Пријатно сте нас изненадили освртом на недавни споразум између Владе Сједињених Америчких Држава и окупаторске администрације на Косову и Метохији – о проглашавању српске културне баштине на Косову и Метохији „косовскоалбанском“. Потпуно сте у праву – да је реч о споразуму који се ослања на фалсификовану историју балканских народа и на шиптарско присвајање српске културне баштине.
Међутим, треба имати у виду чињеницу, да су фалсификати попут овог у споменутом споразуму могући захваљујући раније унесеним фалсификатима у енциклопедије, школске и универзитетске књиге, па и у начуна дела друштвених наука Републике Србије. Један од највећих фалсификата на Балкану је везан за шиптарску античку и средњевековну историју. Ова друштвена наука код Срба је тако устројена, да сву српску античку и средњевековну културну баштину може дефинисати као шиптарску, или албанску. За тако нешто је довољно позвати се на садржаје српских историјских уџбеника – од основне школе до универзитета. А у њима пише, да су антички и раносредњевековни Илири на Балкану преци Шиптара! Уз тај страшни фалсификат, долази други – још језивији. Каже се да су Срби стигли на Балкан тек почетком 7. столећа Нове ере, у време византијског цара Ираклија.
Господине Потпредседниче,
Нису ли ова два фалсификата тако уверљива – да свако ко поверује у њих (а у њих верују сви званични историчари Србије), лако наседа „закључку“ да су Срби затекли на Балкану шиптарску културну баштину, коју су само преузели?
Сви ће то данас прихаватити у Србији, јер су уклоњени из шире литературе извори који указују да су Шиптари крочили на српску земљу тек 1043. године, за време српског цара Војислава, а да су Илири били само једно од српских племена. Грчки историчар Аталиота је оставио књигу о том доласку Шиптара у Србију и штампана је на европским језицима, а није штампана на српском!
Зашто у нашој историографији нема чињеница из књиге Србина католика са Хвара и католичког свешеника Винка Прибојевића – почетак 16. столећа, који је оставио запис да су словенска племена: Илири, Трачани, Дачани, Далмати, Мизи…? Зашто у нашој историографији нема чињенице из књиге Србина католика из Далмације, католичког свештеника, Андрије Качића Миошића, који је, у 18. столећу, оставио књигу о оснивању Србије 490. године, с престоницом у Скадру? Како видите, Србија је постојала на Балкану скоро 300 година пре «досељавања Словена».
Господине потпредседниче,
Академик Михаило Марковић је 2007. године организовао научни скуп о доласку Шиптара на Балкан 1043. године, али тај доказ још не узима у обзир ни наука Србије, ни државници Србије. Нажалост.
Уз овакав немар државника Републике Србије и државника у Црној Гори и Републици Српској, лако се асимилију Срби у несрпске нације и лако се отуђује њихова културна баштина. Ево примера из 19. и 20. столећа о симилацији Срба и отуђењу српске културне баштине:
I Искоришћено је српско завичајно име Македонија, те је од српског становништва у Македонији створена несрпска македонска нација. А споменути Винко Прибојевић је нашао у Ватикану одлуку Александра Македонског (4. век пре Нове ере) – њоме прописује привилегије за Србе. Ту традицију ће наставити мађарски краљ Матија Корвин 1471. године – давши привилегије Србима граничарима. То ће наставити и аустријски цар Фердинанд Први – 1630. године. Ово је поуздан податак, да у Македонији, у Антици, нису живели Македонци, него Срби. А ти Срби су имали само своје завичајно име – македонско.
II Најмасовније однарођавање Срба су обавиле Аустрија, Млетачка Република и Ватикан. Србе су преводили у католичку веру, а онда су их хрватизовали. Назвали су и српски језик „хрватским“, што је најстраховитије отимање српске културне баштине, јер је тај српски језик регистрован у УНИЦЕФ-у као „хрватски“.
III Као што је искоришћено српско завичајно име – Македонија, да би се створила несрпска македонска нација, тако је учињено и с другим српским завичајним именом – Црна Гора, да би се створила несрпска црногорска нација. Расрбљивање у Црној Гори је почело почетком 17. столећа и имало је своју истакнуту делатност у време Његоша и у време Првог светског рата, али те чињенице су (стопосто) уклоњене из образовног програма у Србији.
IV Нико се у Србији не бави питањем поарбашених Срба у Албанији, на Косову и Метохији, у Македонији и Црној Гори. Као дошљаци 1043, Шиптари су имали своје насеобине у Србији – својеврсне оазе. Онда су Турци многе Србе превели у шиптарску (албанску) нацију и то су интензивно чинили у 19. столећу и до 1912. године. Занимљиво је, М. Милојевић је записао, да је у Приштини и околини било 1871. године само 58 шиптарских породица и 1200 породица Срба муслимана. Наравно, сви ти Срби исламске вере су преведени у Шиптаре. О овако важним подацима, нема ни речи у образовном систему Републике Србије.
V Историјска и филолошка наука у Србији уопште се не бави чињеницом, да је у средњевековној Влашкој (Румунији) и Молдавији био српски језик и да Румуни и Молдавци нису имали канонску цркву, него су били укључени у Српску православну цркву – до 1864 (делимично) и до 1919. године. Румунски језик је вештачки створен од 16. до 19. столећа, а сва културна баштина до тог времена у Румунији и Молдавији је на српском језику. Такву чињеницу не бележе ни српски интелектуалци, ни српски државници! А из Румуније се данас користи чињеница, да у Источној Србији постоје Срби који говоре мешавином латинског и српског језика (влашки) и сасвим је могуће, да Румунија, с присталицама међу Власима у Србији, прогласи тамошњу српску културну баштину румунском, или влашком.
VI Српска историографија, а и српски државници, потпуно занемарују колонијални инжињеринг у Панонији, којим су многи Срби помађарени, а део Срба из племена: Шокци и Буњевци проглашен припадницима хрватске нације. Чињенице о помађареним Србима су очигледне. Канцелар и саветник Марије Терезије је записао, да од Сегедина до Београда живе само Срби православне вере, а Срби, пише даље, насељавају и румунску Трансилванију, у којој има, поред православних, и нешто Срба католика. Наше одговорне државнике и интелектуалце не може да пробуди ни чињеница из аустријског пописа становништва у Војводини – 1715, где стоји да у Бачкој има само 40 мађарских породица!
VII Најочигледније расрбљивање је у току и оно обухвата српски завичај Босну и Херцеговину, део Црне Горе, део Србије и део Македоније. Реч је о Србима исламске вероисповести – који су проглашени „Бошњацима“. Опет је искоришћено српско завичајно име – Босна, да би се створила несрпска бошњачка, или босанска, нација. С обзиром да је велика групација муслимана у Рашкој, сасвим је могуће да ускоро „Бошњаци“ прогласе српску културну баштину у Рашкој – бошњачком. Само зато, што државни органи и званични интелектуалци у Србији не дају никакав (научни) отпор овом бесмислу о проглашавању несрпских нација од Срба.
Господине потпредседниче,
Вама свака част што сте (једини из Владе Републике Србије) подигли глас против америчког проглашавања српске културне баштине на Косову и Метохији шиптарском, али Ви сте потпредседник Владе која ништа не чини да се сви фалсфикати из историјске и других друштвених наука уклоне и замене истинама. Данашња влада се понаша као и претходна – кад је премијер био Војислав Коштуница. Ниједна од две владе није хтела да сарађује с Владом Републике Српске Крајине, која, од 2005. године, упозорава на све ове набројане фалсификате. Продужи ли и Ваша влада овакву штетну праксу, убрзо ћемо доживети, да ништа српско неће постојати на тлу где је основана Србија 490. године и која се, у 8. столећу, простирала од бугарске границе до иза Трста, обухватајући и територије данашње Словеније и Корушке у Аустрији (и овај податак је уклоњен у званичној историографији).
Господине потпредседниче,
Скрећемо Вам пажњу и да су два министра у Вашој влади Срби муслимани, који се представљају као „Бошњаци“. А они не могу ни завичајно бити Бошњаци, јер су рођени у Србији.
(Поздрављамо Вас и подсећамо, да је на данашњи дан /Свети Никола/ проглашена Репбулика Српска Крајина 1990. године, а о томе ништа није објавило ниједно јавно гласило у Србији).
С обзиром да Ваша влада одбија сарадњу с Владом и Скупштином Републике Српске Крајине у прогонству, ово писмо је отворено.

ВЛАДА РС КРАЈИНЕ СКУПШТИНА РС КРАЈИНЕ
Милорад Буха, премијер Дипл.инж. Рајко Лежаић, председник

***
ПС: Достављено:
Председнику Скупштине


Председнику Републике Србије

http://www.pecat.co.rs/2011/12/vlasko-pitanje-i-rumunska-crkva/

[Vlad]

Jedno vreme sam se slatko smejao čitajući komentare pojedinih diskutanata na ovom f(l)orumu.
Od kada je krenula "standardizacija", pa je f(l)orum zapostavljen, ovi Jarčevićevi komentari mu donekle dođu kao neka vrsta kompenzacije.
Uvek se oraspoložim kada pročitam nešto od gospodina Jarčevića.

[Volcae]

Slobodan Jarcevic kaže:
22/12/2011 u 11:11
G-dine Vlase Timocane,
masovno pokrstavanje stanovnistva je od 4. stoleca, kad je Konstantin Veliki prihvatio Hriscanstvo u Rimskoj Imperiji. Centar Hriscanstva je u Carigradu, a narodi su pokrstavani na svom jeziku. Rumunskog jezika tada nije bilo u danasnjoj Rumuniji i Moldaviji, pa su Rumuni pokrsteni na srpskom – njime su govorili. Nije vazno sto ga zovu slovensko-crkveni, staroslovenski, itd. Tacno je da je Dakija pokorena pocetkom 2. stoleca. Znaci, rumunska crkva nije bila kanonska – ne vlaska. Vlasi nisu imali posebnu crkvu. E, sad kad je Rim pokorio danasnju Srbiju, stanovnistvo u Srbiji nije govorilo nikakav latinski jezik – govorilo je srpski, kao i stanovnistvo oko Timoka. Ono stanovnistvo koje je bilo oko rimskih velikih imanja, trgovackih centara, vojnih garnizona… sluzilo je u rimskim garnizonima, preduzecima, transportnim preduzecima, itd… i nikad nije naucilo latinski potpuno, pa je govorilo latinski sa mnogo srpskih reci… Tako su nastali vlaski, cincarski, arumunski… A ono stanovnistvo koje se, kasnije, nije raseljavalo nego ostajalo na svojim posedima, zadrzalo je taj jezik do danas. Znaci, da srpski narod nije ziveo u prvom stolecu na Balkanu, onda bi jezik polatinjenog stanovnistva u Srbiji bio mesavina latinskog i jezika tog nesrpskog naroda. A ja Vas, vise puta, upucujem na knjige prof. dr Stefana Gajda *Bugarina i Amerikanca*, da vidite, da je stanovnistvo Balkana govorilo srpskim *slovenskim* jezikom – pre rimske okupacije. Inace, Volos, Valoh, Vlah… je bio predhricanski bog stocarstva. Tako je u Srednjem veku postojalo u Srbiji vlasko ime i za *socijalne zajednice* zemljoradnike, posebno za stocare. Inace, posto je rumunski jezik gradjen – i sami ste rekli, da je u 19. stolecu izbaceno 45 procenata srpskih reci iz rumunskog, koje su zamenjene recima iz romanskih jezika – a ta gradnja nije mogla bez srpskih reci, ili korena srpskih reci. Taj „Izvorul Rece“ je tako stvoren – od „izvora“ i moguce jedne od dve srpske reci „reze“ – sto znaci „prilicno hladno“, a moguce i od „reke“. A reke u Karpatima su hladne, pa je u rumunskom i reka iz srpskog mogla u novom jeziku znaciti „hladno“. Vidite, u Rumuniji nema imena gradova, reka, sela, brda, planina, dolina… a da ne nose srpska imena, ili imena sa korenima iz srpskih reci.

slobodan jarcevic kaže:
22/12/2011 u 20:09
gospodine Vlase Timocanine,
veoma je vazno pismo Vlade RS Krajine, jer u njemu su navedeni najvazniji momenti kolonijalnog rasrbljivanja i od Srba su stvarane nove nacije,ili popunjavane postojece. Tako su Srbi postajali Makedonci, Bosnjaci, Crnogorci, Rumuni, Vlasi, Moldavci, Arumuni, Cincari, a pretapani su u Madjare i Hrvate.
Dalje, Vi kazete, da se istorijom treba da bave samo oni koji su je studirali. Pa bas takvi strucnjaci napisase falsifikovanu istoriju i Slovena i drugih naroda Evrope. Corovic je kultni istoricar Jugoslavije i Srbije, a evo sta je *pored ostalih netacnosti* uneo u svoju knjigu *Istorija Srba* – pise o vremenu Milutina Nemanjica – pocetak 14. stoleca i navodi da je iznad Makarske granica izmedju Srbije i Hrvatske! Pazite, tada nema Hrvatske, jer je pokorena od Madjara 3 stoleca ranije – 1097. godine.

Slobodan Jarcevic kaže:
23/12/2011 u 09:24
G-dine Vlase Timocanine,
„stolece“ nije hrvatska rec, nego srpska. U Hrvatskoj je u sluzbenoj upotrebi srpski jezik, a hrvatski je izbacen iz upotrebe sredinom 19. stoleca. Naivni Srbi su prestajali koristiti neke reci koje su u Zagrebu proglasavali hrvatskim: stolece, nogostup, kolodvor, tisuca, itd. UNESKO ima budzet kojim spasava ugrozene jezike, ali hrvatski jezik niko nije prijavio da je ugrozen – izumire. Govori se samo u krugu hrvatskih porodica. Treba ga prijaviti, da bi ga UNESKO uneo u taj spisak.

Slobodan Jarcevic kaže:
23/12/2011 u 09:30
G-dine Vlase Timocanine,
Vi mi pripisujete potpunu nestrucnost kad je rec o istoriji i filologiji. Ne zameram Vam, niti cu se braniti kakvom pogrdnom recju. Ali, Vi kazete, da su varvari progonili narode koji su bezali preko Dunava u Rimsku imperiju. Vidite, kako se i u ta davna vremena pogrdno obelezavaju narodi koji su se borili protiv rimske okupacije. Niste se upitali – kako narod na Dunavu i u Panoniji moze biti varvarski, kad je tu poteklo prvo pismo na svetu? Niste se upitali ni zasto ce rimska granica na Dunavu. Pa Rimljani su bili osvajaci, oni bi se mogli zvati varvarima, a ne narod koji se borio protiv rimske okupacije. Procitajte Tacita, pa cete videti kako su se Srbi u Backoj borili protiv rimske okupacije i tu teritoriju Rim nikad nije osvojio. A borce s tog podrucja istoricari zovu varvarima. Razmislite o tome.

http://www.pecat.co.rs/2011/12/vlasko-pitanje-i-rumunska-crkva/

[Volcae]

Slobodan Jarcevic
23/12/2011 u 09:35

G-dine Vlase Timocanine,
sto mi zamerate kad sam napisao, da je masovna hristanizacija pocela u 4. stolecu? Tad je Konstantin Veliki proglasio Hriscanstvo verom ravnopravnom s ostalim. I procitajte knjigu prof. dr Relje Novakovica: „Karpatski i likijski Srbi“. A prof. dr Relja Novakovic je bio direktor Istorijskog instituta SANU! U toj knjizi je opisao masovno pokrstavanje Srba 330. godine u Remizijani *danas – Bela Palanka*. Ovog puta, necu spominjati pokrstavanje Srba oko Soluna, u Hercegovini i Backoj u prvom stolecu, kad su ih pokrstavali Apostoli i saradnici Apostola. Sve je to bilo pre „doseljavanja Slovena na Balkan“.

Slobodan Jarcevic
23/12/2011 u 09:39

G-dome Vlase Timocanine,
zamerate mi na izrazavanju – navodno, nije u duhu s gramatikom srpskog jezika. A pogledajte svoju recenicu. Kazete „par primera“, a pravilno je „nekoliko primera“.

Slobodan Jarcevic
23/12/2011 u 09:47

G-dine Vlase Timocanine,
nemojte se pozivati na Spise cara Porfirogenita. To je cist falsifikat Vatikana – objavljen prvi put u Holandiji, u 16. stolecu. Na Medjunarodnom kongresu istoricara u Sankt Peterburgu, 2008, procitao sam referat: „Porfirogenit protiv Porfirogenita“. Evo Vam jednog nemoguceg citata iz Spisa *prepricavam ga* – Tako, Rimljani u 3. stolecu predjose Dunav i tamo naidjose na Slovene i Avare i pobise ih“. Naravno, nemoguce je sresti Slovene u 3. stolecu na Dunavu, jer su oni tu dosli tek u 6. i 7. stolecu. U toj neprilici, intervenisu nasi istoricari, pa kazu – Porfirogenit se ovde prevario. To se desilo u 6. stolecu“. Kukavci jadni, sto bi rekli moji Bosanci, ne primecuju, da u 6. stolecu nema Rimske imperije.
I da znate, dvojica ruskih akademika su, ove godine, pronasli tekst iz Spisa Porfirogenita – stariji nekoliko decenija od dana kad je Porfirogenit rodjen.
Dobre su ove polemike, gospodine Vlase. Eto, citaoci ce saznati i nesto sto jos nije stampano.

Slobodan Jarcevic
23/12/2011 u 09:51

G-dine Vlase Timocanine,
nemojte uzimati u obzir albanski jezi, da biste dokazali nekakvu njegovu starinu na Balkanu. Ataliota – Grk, istoricar, ostavio je knjigu o Siptarima. Prvi put su krocili u Srbiju 1043. godine. U svom danasnjem jeziku imaju samo 10 posto siptarskih reci – iz svog maternjeg jezika s Balkana. Jezik im je vestacki – 40 posto je reci iz srpskog, 40 posto iz latinskog i nesto iz grckog.

http://www.pecat.co.rs/2011/12/vlasko-pitanje-i-rumunska-crkva/

[Volcae]

Slobodan Jarcevic
23/12/2011 u 09:57

G-dine Vlase Timocanine,
ne ljutim se kad predlazete, da me poducavate. Samo, zasto mi ne verujete, da su nasi stari – kada bi nesto hladno pili, rekli>
„Ova voda rezi“. To je znacilo: „Ova voda je pohladna“.Vi ne mozete osporiti cinjenicu, da je rumunski jezik vestacki, pa je rumnska rec RECHE, mogla poteci od ove srpske reci.
A o Vlasima u Crnoj Gori, nista iznenadjujuce. Rekao sam Vam, da one grupe naroda koje su se od antike zadrzale na istom mestu, koristile su taj svoj srpski jezik – izmesan s latinskim tudjicama. To je primer Vaseg kraja oko Timoka. Taj jezik se nije mogao zadrzati u Crnoj Gori, jer je stanovnistvo iz Crne Gore se raseljavalo, a u Crnu Goru su stizale porodice iz svih srpskih krajeva….nisam pobrkao pojmove o transportu iz komunistickog vremena. Nije lepo, da se odmah tako narugate. Treba malo razmisliti. U Antici i ranom Srednjem veku, najveci transport robe se obavljao plovilima. Crno more i nase reke su bile prepune galija – sve se njima prevozilo. Tako su bile pune galija i ruske reke. Imam knjigu u rukopisu „Zapad i srpsko-ruski odnosi“, u kojoj je poglavlje o prevozu robe na Dunavu, Moravi, Savi, Tisi… u ranom Srednjem veku. Rusi su imali cak i balvane, na kojima su prevozili galije preko livada – od jedne do druge reke, itd…. nemojte s toliko bojazni slusati o srpskom jeziku u Antici i Srednjem veku. Hrabro izgovorite ime tog jezika, a nemojte ga zvati crkveno-slovenski, staroslovenski, itd. Zasto nema starorumunsko, crkvenorumunskog ili vlaskocrkvenog? Tim crkveno-slovenskim je govorio srpski narod u ta davna vremena – pa i vlaski preci, rumunski preci i moldavski preci. Jezik se razvijao i danas je drukciji od tog starog jezika – stari oblik mu je sacuvala samo crkva. A jedno vreme ga je Austrija nametala srpskoj intelektualnoj eliti – da bi bio slican ruskom, pa da bi Srbi katolici lakse primamljivali pravoslavne Ruse – da predju u rimokatolicku veru. O tome mozemo na drugom casu. A ako hocete, dostavicu Vam adresu mlade profesorke iz Moldavije, koja je u 20 crkvi u Kisinjevu nasla ispovedanje na crkveno-slovenskom….

slobodan jarcevic
23/12/2011 u 19:18

G-dine Vlahu, moze kao i Vlase, oba su izraza u duhu sa srpskim jezikom. Pazite, „par“ – dva predmeta ili dve osobe – kad se necim dopunjuju. Kao, musko – zensko, par u vojnim redovima… predmeti koji se dopunjavaju, itd. Ne treba jezicke odlike gledati samo kroz brojke.
Vidite, Vi odbijate srodnost, naprimer, Iraca i Srba. Zasto? Na prvi pogled je jasno – da ova dva naroda pripadaju istoj rasi naroda, evropskoj. Pa zasto da nisu srodni? Jezici ih razdvajaju. To je tacno. A pogledajte u enciklopedijama kad je nastao engleski jezik, kada francuski, kada nemacki, kada svedski. Procitajte studiju ruskog filologa Vetmana iz 19. stoleca. Videcete kako su nastali, u tom 19. veku, skandinavski jezici. Ako Vi nadjete jezik kojim su Zapadnoevropljani govorili u Antici – a da nije slovenski i da nije latinski, onda se mozete rugati zakljuccima akademika Deretica. Bez toga – sve je bez argumenata.
Ranije sam Vam pisao – imate knjigu praunuke Tagore, Alokanande Miter. Filolog je. Utvrdila je 35% reci u sanskritu koje su u srpskom jeziku – i po znacenju i po obliku. A posto spominjete engleski, ona kaze – da su sanskritske reci u engleskom samo one koje se nalaze u nekom od slovenskih jezika.

slobodan jarcevic
23/12/2011 u 19:27

Gospodine Vlahu Timocanine,
Pisao sam Vam ranije – prof. dr Ivo Vukcevic iz San Franciska, napisao je knjigu: „Srbi Germanije, Etrurije i Ilirije“. Naveo je 1100 izvora – antickih i srednjevekovnih. I zakljucio je – Najstarije ime za sve pretke Slovena je srpsko. Posle se javlja Vendi, pa Anti. Eto, polemisite s americkim profesorom istorije. Postedite malo Deretica i mene. Polemisite i sa Alokanandom Miter, Induskinjom. I s prof. dr Stefanom Gajdom – on je Amerikanac poreklom iz Bugarske. Polemisite i s italijanskim istoricarom Djankarlom Tomecoli Ticijanom – on tvrdi da je Minojska drzava na Kritu (2000 godina pre Nove ere) srpska. A Vi verujete samo Spisima Porfirogenita. A u njima pise da su Sloveni dosli preko Turske na Balkan u 7. stolecu. A Turske nigde tada nije bilo – ni u Evropi, ni u Maloj Aziji.

http://www.pecat.co.rs/2011/12/vlasko-pitanje-i-rumunska-crkva/