НУ ЉЕ РУШЙЊЕ
Ла уњи ну љи рушйње
Ку гергина а мйндрě нумје
Сй'ш факě лабда йн лумје
„ГЕРГИНА“ ку лукру алтуја са лабдат
Идеја лу влаољицě а фурат
Йнтйј са ивит ђи ажутат
Ма атунч алта йн гйнд ља дат
Са пус ла словј ђе скимбат
Сй арěће кě ји аја а лукрат
Фйнкě нује мајсторија
Пуња чинч словј ђе скрија
Ји пун пикурј шй конђије
Сй арěће, кě је а лор тапије
А порњит йн лумје ку лабдат
Кě а факут азбукě ђи скријат
Да сě фак кě ља зујтат
Кйнд влаољица а пљекат
Аја а фост фрђе алтуја бањ
Йнајинћа лу чинспрјеч ањ
Ма ну ље пи воје ла гогомањ
Ла влаољицě ји'с марј душмањ
Дар ђе чинстě, ор пе бањ
Са пус паркје кйњ ђе одолањ
Траг ђ'алтуја букатурě
Дакě пот с'о скоатě ђин гурě
Љбиша лу Божа Кићи
31. 01. 2012.
ФУРУ ШЙ МИНЧУНА
Национални Савет Влаха неовлашћено је извршио цензуру II изања књиге влашких приповедака „АЛБИНА“. Спроводећи закулисане договоре партијских другоава, непосредно извршење цензуре на перфидан начин извео је г-дин Радиша Драгојевић. Књигу је задржао у цензурисаном статусу или „бункеру“ под изговором да нису намирени дугови према штампарији, тј. задржао од промоције у јавности са образложењем да НСВ-а треба претходно да одобри средства.
Књига је из штампе изашла 29.07.2011.године на основу претходно одобреног CIP-a Народне Библиотеке Србије. На моје вишедневно ургирање 9.08.2011. додељено ми је као аутору 100 (сто) примерака у посед од тиража 1000 комада. Накнадна дистрибуција књига је договорена да буде након прве наредне седнице Савета.
Сам ток догађаја има свој почетак након седнице НСВ-а у Петровцу на Млави 3.07.2011.године, када сам јавно пред свима показао примерак претходног I издања „АЛБИНЕ“ и затражио финансијску подршку за покривање само штампарских трошкова. Дали су начелну сагласност, с обзиром да су се претходно на том састанку и декларисали да треба штампати књиге на влашком језику. У накнадном договору са г-дин Драгојевићем констатовано је да су најповољнији услови у штампарији у Петровцу. Међутим, у међувремену НВО ГЕРГИНА доделила је себи улогу опонента НВО ФОРУМ ВЛАХА (Форум за културу Влаха) и отпочела је процедуру пласирања своје верзије влашког писма. Одступила је од претходне верзије влашке ћирилице –влаољица Љ.Б. Кићи, а коју је претходно Одбор за језик и писмо одобрио на састанку одржаном 15.05.2011. у Бору и проследио НСВ-у на разматрање и усвајање. Где се загубио тај предлог и да ли је разматран под знаком је питања.
Господа из ГЕРГИНЕ од својих чланова прибавила је неколико варијанти предлога влашког писма, од којих су такође они сами извршили избор и тај избор, од прелога својих предлога, упутили НСВ-у. Као што се из разних саопштења и сазнаје –он је прихваћен.
Закулисана игра партијских другова, цензурисала је на перфидан начин промоцију књиге влашких приповедака у којој је коришћена влаољица и тиме је онемогућено упоређивање тог начина писања са предлогом ГЕРГИНЕ. Господа из ГЕРГИНЕ завршила су свој посао. Сада перу руке. Кажу: „Постоји озваничено влашко писмо, књиге се само на њему штампају“. Хоће ли рећи: „и под нашим слоганом“, питање је на које треба чекати одговор.
ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ
