Još jedna zabluda sa fejsbuka ili : hoćemo li jezik sačuvati falsifikatima?

[Vlad]

http://www.facebook.com/pages/VLASI-U-SRBIJI-kOLIKO-NAS-IMA/307838168327

Andre Gaso
Cuvajte braco Vlasi svoj jezik uz reci Sv.Simeona(Stefana Nemanje):" Чувајте, чедо моје мило, језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ - изгуби ли језик, земљу, душу? Не узимајте туђу реч у своја уста. Узмеш ли туђу реч, знај да је ниси освојио, него си себе потуђио. Боље ти је изгубити највећи и најтврђи град, него најмању и најнезнатнију реч свога језика. ."

Braća Vlasi bi zaista trebali da čuvaju svoj jezik, ali ne uz pomoć bajki, mitova i falsifikata, već upravo od bajki, mitova i falsifikata koji im se na fejsbuku serviraju kao "živa istina". Za početak im  treba objasniti da ovo nisu reči Stefana Nemanje

Kako je nastao najveći falsifikat o srpskom jeziku

Nije Nemanjin, ali je nemanjićki

[/size]

Pravi autor tobožnjeg Nemanjinog zaveštanja je publicista Mile Medić. Uspeo je da se njegovi pastiši prime kao Nemanjine poruke srpstvu i da se nađu u programu raznih rodoljubivih priredbi u školama, crkvama i kasarnama, uključujući tu i Svetosavsku akademiju u Beogradu

Autor: Ivan Čolović

Da bi mišljenje da je jezik biće nacije i bedem njene odbrane delovalo uverljivo, nije dovoljno što ga iznose savremeni pesnici. Da bi izgledalo da to mišljenje nesumnjivo odgovara istini, ono je moralo da dobije patinu starostavne mudrosti, predačkog zaveštanja.

Zbog toga je pripisano mitskim očevima-osnivačima srpske nacije i države, Nemanji i Savi. Krajem devedesetih godina, u beogradskoj štampi javili su se tekstovi u kojima se citiraju njihove tobožnje misli o jeziku, koje treba da pokažu da su Nemanja i Sava vrlo dobro znali da je tajna opstanka srpskog naroda u odbrani jezika od tuđina i tuđica, i da su to znanje umeli da iznesu isto onako leporečivo i poneseno kao neki njihovi daleki potomci među današnjim srpskim pesnicima.

Poslednjih godina u politici se često citira tobožnje zaveštanje Stefana Nemanje o jeziku, koje je - i to tačno 13. februara 1200! - bolesni monah Simeon (Nemanjino kaluđersko ime), ostavio svome sinu Savi i svom narodu. Slava Simeona Mirotočivog, upriličena u Patrijaršijskom dvoru SPC februara 1998. godine, dala je povod jednom novinaru ovog lista da citira to tobožnje Nemanjino jezikoslovno zaveštanje, jer ono ,,nije izgubilo na aktuelnosti". I zaista, ono što u svom amanetu o jeziku navodno kazuje monah Simeon neodoljivo podseća na ono što o toj temi danas pišu mnogi srpski pisci i lingvisti ,,nacionalnog pravca". ,,Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju", poručuje u ovom tekstu Savi i Srbima za njihovu sudbinu zabrinuti monah Simeon. ,,Rečse može izgubiti kao grad, kao zemlja, kao duša. A šta je narod izgubi li jezik, zemlju, dušu? Ne uzimajte tuđu reču svoja usta. Uzmeš li tuđu reč, znaj da je nisi osvojio, nego si sebe potuđio. Bolje ti je izgubiti najveći i najtvrđi grad svoje zemlje, nego najmanju i najneznatniju rečsvoga jezika..."

Na istom mestu Nemanja poručuje Srbima da, ako su sačuvali svoj jezik, ne treba da očajavaju zbog vojnog poraza, jer taj poraz ne može biti konačan. Ne zato što narod, zahvaljujući očuvanom jeziku, nastavlja da živi kao nacionalni kolektiv, nego zato što će narod u jeziku naći snagu da se s više uspeha vrati ostvarenju svog još nedovršenog političkog i teritorijalnog ujedinjenja. ,,Kada ti neprijatelj provali sve bedeme i tvrđave", veli Nemanja, ,,ti ne očajavaj nego gledaj i slušaj šta je sa jezikom. Ako je jezik ostao nedirnut, ne boj se... Carevi se smenjuju, države propadaju, a jezik i narod su ti koji ostaju, pa će se tako osvojeni deo zemlje i narod opet kad-tad vratiti svojoj jezičkoj matici i svome matičnom narodu".

Pravi autor ovog tobožnjeg Nemanjinog zaveštanja je publicista Mile Medić. Pored ovog o jeziku, on je napisao još nekoliko ,,zaveštanja Stefana Nemanje", o zemlji, krvi, grobovima i kostima, nebu i zvezdama, crkvi, vlasti, knjizi i pismu, pesmi i svirci i srpskim imenima. U njima se Nemanja pojavljuje u ulozi dalekog pretka i učitelja Dimitrija Ljotića i nekih današnjih pregalaca na području politike ,,tla i krvi". Medićse potrudio da ovi njegovi književni pastiši dobiju privid autentičnih istorijskih dokumenata, na primer, tako što ih je štampao arhaičnim ćiriličnim slogom uz mnogo crteža na kojima su predstavljene manastirske freske. Uspeo je da se njegovi pastiši prime kao Nemanjine poruke srpstvu i da se nađu u programu raznih rodoljubivih priredbi u školama, crkvama i kasarnama, uključujući tu i Svetosavsku akademiju u Beogradu. O tom uspehu izveštava gospođa Medić, pisac pogovora za knjigu u kojoj je njen mužobjavio sva ova ,,Nemanjina zaveštanja". ,,Znam da ti je bila draga ta lepa zabuna", kaže ona. zabuna u koju je njen Mile doveo svoje čitaoce za nju je dokaz da je rečo delu koje je ,,direktan nastavak nemanjićke književne tradicije u savremenoj književnosti, koja je odavno nepravedno i grubo prekinuta". A to treba da znači da je spis ipak autentičan, i to u jednom višem smislu: nije Nemanjin, ali je nemanjićki, što je mnogo važnije. Jer ni Nemanja ni Mile Medićne govore ništa svoje, ništa lično, nego kroz njih progovara srpski narod, pa nije ni čudo što u tom govoru narod sebe prepoznaje, ne hajući da li je rečo spisu iz XI ili XXI veka, da li ga je napisao Stefan ili Mile. U njemu su, kaže gospođa Medić, ,,mnogi savremeni čitaoci našli sebe i svoje korene, poistovećujući i sebe, i tebe i Stefana Nemanju sa vascelim srpskim narodom" (Medić, 119-121). Možda u strahu da se ova ,,lepa zabuna" ne prekine, Mile Medićje učinio još nešto da je poveća. U novijim izdanjima Zaveštanja jezika navodi se i njihov tobožnji izvor: ,,Iz Hilandarske povelje". Na taj lažni izvor se pozivaju oni koji u novije vreme citiraju ovaj pastiš, koji je zbog toga postao pravi falsifikat.

Izvor:
http://www.danas.rs/dodaci/vikend/nije_nemanjin_ali_je_nemanjicki.26.html?news_id=144760
Objavljeno :07/11/2008

[Vlad]

Braća Vlasi, da bi sačuvali jezik, moraju da nauče nešto o jeziku.

http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=434.0

O ETIMOLOGIJI VLAŠKOG JEZIKA

Gotovo je postalo pravilo da se ljudi (stručni i nestručni) koji ne znaju ni jednu jedinu vlašku reč, usuđuju da ovaj "jezik" definišu – hajde da se malo našalim – kao "felerični" srpski, nešto kao "srpski sa govornom manom". Nesporna je činjenica da je u pogledu leksičkog fonda svaki jezik slojevit i da sadrži u manjoj ili većoj meri reči iz drugih jezika. Ali, to ne znači da je dopušteno da se jezik, zbog određenog procenta reči stranog porekla, može klasifikovati u grupu tih stranih jezika. Setimo se Škaljića. On je sačinio rečnik turcizama u srpsk(hrvatsk)om jeziku. Na 660 strana doneo je tačno 8.742 reči! (v. Abdulah Škaljić, Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku, "Svetlost", Sarajevo, 1979, str. 23). Impozantan broj, nema šta, ali nikom zbog toga ne pada na pamet da srpski jezik svrsta u turski!

Kom stablu pripada "vlaški"? Najpre treba imati u vidu da je vlaški jezik "jezik" samo kada se govor(i) Vlaha Srbije posmatra(ju) iz ugla službenog, srpskog jezika. Kada se, međutim, uđe u njegovu "kožu", dakle: kada se nauči, naročito kada se istovremeno nauči i još ponešto iz oblasti naukâ o jeziku – onda se lako zapazi da je reč o govorima, odnosno narečjima, iliti dijalektima, koji pripadaju rumunskom književnom jeziku! Svaka druga klasifikacija vlaških govora dovelo bi u pitanje ne samo obaveštenost takvih "klasifikatora", već i dalo dosta povoda da se otvoreno posumnja i u njihovu zdravu pamet!

Zbog toga sam, za potrebe Vikipedije, "vlaški jezik" definisao kao "popularni srpski naziv za rumunske dijalekte kojim, kao maternjim jezikom, govore Vlasi istočne Srbije". Mislim da je ova definicija gotovo lakonska i da joj se nema šta ni dodati ni oduzeti.

[Vlad]

#
Andre Gaso Reakcije na Forumu Pauna ES Durlica, da tekst nije originalan (procitali - pise u nekim novinama). "REC JE O LEPOM TEKSTU KOJI SE MOZE PRIMENITI NA SVAKI NAROD, KOJI BRANI SVOJ IDENTITET, U CIJEM SE TEMELJU NALAZI JEZIK." Ne mora ni Vlasima Stefan Nemanja da ima znacaja, ali citiracu necije reci sa tog istog foruma : NIJE VAZNO KO ZBORI, AKO LEPO ZBORI!
Sonntag um 07:49 · 1 PersonVLASI U SRBIJI kOLIKO NAS IMA? gefällt das.
#
Andre Gaso Knjigu ZAVESTANJE STEFANA NEMANJE napisao je Mile Medic 9http://openlibrary.org/books/OL71559M/Zavjes%CC%8Ctanja_Stefana_Nemanje). Naravno da se ne radi o pravim recima Srefana Nemanje, ALI SMO OVDE IZNELI PRELEPE RECI O TOME KAKO TREBA CUVATI SVOJ JEZIK.

Г-дине Andre Gaso,
Уколико се "ne radi o pravim recima Srefana Nemanje", може ли се знати због чега  цењене посетиоце Ваше фејсбук-групе нисте одмах  обавестилио томе?
Да ли бисте ово написали да којим случајем нисте били прозвани на овом форуму?

У сваком случају, лепо је што сте се исправили

П.С
Било би лепо да им пренесете шта о етимологије влашког језика пише на форуму
Више ће користи имати од тога него од наводних речи Стефана Немање