Ну йнцăљег аста чје коментăрисйрjец дје Црна Гора, да йн вјезă ку глăсањија. Дар постојеск аколо заједницйљи Влахилор цетињештј? Кум је сугњету љимби лор ворбјитă, кйнтатă ор нăвăдјитă йн адјетурј ши йн обичајиљи лор?
Атунча йм(ј)aр фи зăњимитје коментарљи ла форуму ăста дје Црна Гора ку тоатје йнкуркăтуриљи ши серпентињиљи йнтрă ај његри стји дје пјатрă нумиц ку ворба влахă.
Бисăрика црногорцаскă ку ставуриљи чје о дјеспарцйрă дје Бисăрика Србилор ортодоксаскă, йн грањицйљи аље јеј йн лумје признујитје, мă зăнимјеск мăј пуцйн.
Јарă, Муслимањи дјин Санџак, ку заједницйљи лор, мă зăнимјеск ши мăј пуцйн дјекйт заједницйљи аље комшијештј, ку институцијиљи лор аље држевјештј, ши тот дја йнпјеуна ботјезат дјин партја организацијиљи њевлăдјештј, пје кум ам зйс - чјеалмăјпуцйњел.
Кйтгод пје кйтјеуњи дјин вој ну вă интересăштје љимба чје о ворбјештје лумја йн сатјиљи ноаштје ( тоткум ши йнтрă аље воаштје), ши пје миње јар ла мăсура аја ну мă зăнимиц вој, карје вă фăкурјец мăј марј попј дјекйт Папа дјин Цара са. Лукру восту кйтјеуњилор аич сă сăстојештје йн рăсфирарја памфлетурилор политикăњештј рăзвăрсйнд нума сймњиј ши уручуњ. Дјин партја алалтă, ну ам дат аича дје текстуриљи воаштје интегрје, скријатје дјин минцйљи воаштје да ку скрису фије куј (Пăун, Љубиша...), чје дјин приликă йн приликă јешинд ла форум, констăтуј кă је лукру дје карје ну сйнтјец йн старје сă йл порњиц лувйндувă ку ној дје мйњ йн орă, йн данцу носту ал дје йнчјепут.
Тоатă чинстја ши фала о дăторим Румйњилор кă скриу текстуриљи йн љимба румйњаскă, ка ши Србилор скријйнд йн љимба србјаскă. Дупă аша трјабă, ла форуму ăста, трјебје сă арăтăм бунă воје ши пинтру Валахј ље ласйндуш правă сă йш скоатă тоатје тоатјиљи дјин лăз ши сă ши ље рйндује ла лумина зйљи ку тоатă блага тăложитă ши пăстратă йн крăпăтурљи врјеми пăнă йн зй дје астăз. Јар јестă дјестул лок ши пинтру дје ăја чје стау йн дунгă, сймњинд аз да поатје мйње ну, йнтрă ун тăлас путјерњик чје ње о ардјика дји ла пăмйнт йнфăцăшинду ње ку рудјиљи, њерудјиљи, ку тоц ај ноштји ши стрињи йн лумја албă. Тоц сйнтјем свешњић кă атйта трјабă ну сă поатје баш йнтрă о ноаптје сă фије испрăвитă. Дакă тоатје текстуриљи чје ље авјем дје гйнд, дјин ор чје фјел дје трјабă (ка ши дјин ор чје сферă а вијецй), ље пуњем йн служба љимбји ворбитје ши скријатје йн друму ал мăј дирјепт ши ку аша сă ажутăм трјаба астă дје ку дје рйнд сă фије гата. Нума ворба аузйтă, йн минтје цйнутă ши пје артјије пусă је миросу карје йш трађе сйнгур гонгицйљи луј пи дјин плај. Тумтје ши стрв сă фије, ши стрву йш арје гоанга луј.
Је шкодјељњик кйн тот кăцăлушандру сă апукă ку гура дје фије чје, ну аскултйнд стрйгу йнунтрарј, нума пуртйнду сă дупă жоку алтојиља, пјерзйнд врјемја фăр дје вјезă ши дје вајда нума йн згоду жокулуј.
Пăза ње Дуамње, да ажутă ње сă ње пăзйм ши сйнгурј дје идејиљи алора карје рăсфирйнд памфлетурј политикăњештј рăзварсă уручуњ. Ажутă ње Дуамње сă ну ње фјерим дје ворба ноастă ши сă ње вăјтăм кăтйнд љимба стринă оркă љимба витрјегă дјундјева ; ка дји ла ај кјорј –ојкј, ка дји ла ај дјин котоноџ –пичоарје пје мăсура са.
Домну ње а дат чје ње а фост дје дат- да ку аље алалтје мăј ње знопим ши сйнгурј.
Йн ворба ноастă а вије, йн обичајурљи ноаштје, йн локацијиљи археологјештј, йн империјиљи трјекутје, путратје дје императори (ймпăрацй) ноштји валахј, сйнт доказурљи, пинтру ăја карје вор сă сă йнфăцăшјезă ку истјина.
Гйндјеск дјинтрă аша трјабă кă ла форум политикујала прја сă йнфојазă, да дакă требје сă арăтăм кум ворбја лумја вродатă, кум йш дјескурка нăказурљи вијецй, су сйла путјерњичилор, йн суду римљењеск, бугăрјеск, турчјеск, ла судурљи србјештј, кум скрија чје авја дје скрис ка сă рăмйндă йн капурљи генерацијилор вјењиторј, уњи сă йнтрјек сă дјеспиндјеће тоц лăстари лăстăриц йнтро љегăтурă ку тоатје брйњиљи дје лумје трăјитă йн вакурљи ујтатје йнтрă ној. Йн локу ла ворбиљи ноаштје дје бăтрњацă ње роагă о љимба њекуноскутă чје о йнвăца сă о ворбјаскă порњиторји йн „ану прегăтјиторј“ ор пи ла курсурј оргăнизуитје пинтру „даскăљ“ , „попј“ , орикă дје кйнд ку релацијиљи дје бижњицă ку кускриљи ноаштје...
Ку тот суфљету куноск кă синт ши дјај дје ăја, Румйњ честјиц, карје йш цйн љегăтура ку матица лор ка ши кум поштоје урма дје пăмйнт карје примисă њевољњићи дје моши лор смăтрујинд кă ар фи порчије њевăзутă кйнд йш ар да дос дји ја, ор кум фи ва аминтăрља.
Торкăтоарљи йнвăљеск о политикă спрјевăзутă, перфидă ши йнкă тот прја супцйрикă ши њедостојитă ал чинстјитулуј нумје. Ну је фăр дје значалă аја чје сă ар аструка романизација ка ун процес фршит пăнă йн ваку вакурилор, ку румйњизарја Влахилор актуелă филуитă ку мултје пофтје (ка „тоарта нашулуј“). Акум сă врăжјеск терминурј ној ка ши тоатје ворбиљи пăн акум врăжитје дјин рăдăчина ворбилор "рома", „роман“, „романик“ ујтйндуш кă постоја мулт мăј йнтйј Романиа аич дјекăйт Румйњија ка о државă пистă Дуњерје.
Ка сă вă фије мăј јасњикă чудјала мја дји ла йннчјепуту скрисулуј, оц вă фи ујтат кă Црна Гора јерја, йнкă дји ла йнчепутусу трајулуј, државă србјаскă тот кă ши йн времја лу П.П, Његош (сă нумја Срб). Црногорцй сă нумја кă сйнт вицă србјаскă трă чјерј ши кунуна мунцйлор принсă дјекйнд лумја ши пăмйнту ши кă о рăмйндја Србј пăнă ваку ши пăмйнту. Њимик йн противу Црногорцйлор, њимик йнпротиву бисăричи црногорцăштј ( ка кум стă йн пасусу ал дји ла йнчјепут) ши јар њимик ин против апелурљи лор политичјештј йн памйнту лор.
Црногорц авјем ши ној аич йн кйтја сатје, ка ши лумје дје алалт кăруја о ујтасă протагоњиштји идејилор румйњештј, сă сокотјим тот пје аăја чје љи сă обрăтјисă достојњику рабу Думњезăулуј финд патријарху србјеск Павле. Чје зминтă ар фи пинтру фије карје дакă Роми аскултдă дје поглаварју лор (ор ну)? Коментарју мјеу ши йн партја аја ши спрје партја воастă ар фи прја, прја дје тот- да ајдац тот ши дакă вă зйк, поатје оц вој дрјеџја.
Финкă ње тјинсасăм дје св. Сава, јел поатје светитељу восту ну о фи да, свйнт йн бисăричилор ортодоксăштј йн лунгу ши лату Балканулуј јестă. Вој авјец свинцй воштји ши јеу йн противу лор нам њимик. Цйн минтје биње кйнд ку мујка ње дучам ла бисăрикă йн зăуа лу с-тји Сава.Служба јерја пје србјештје (чје ну 'ја зминтјит) Дупă лăтургије кљисăру ње ймпăрца бомбоање финкă ње пречестујисăм, Пинтру кйцăва копи сăрач протјаса Магда (Мăђерицă) кјемала о партје ши скотја дјин сак кйта гардеробă тримјасă пистă круча рошије. Пинтру аја јо ну аш скимба пје њич о благă ефхаристија суфљецаскă йн пјепту копилăрјеск доспитă.
(верзија ворби ворбитă йн крају мјеу Слатјина-Праува-Рăдăјвăцу-Србовлашу ка шимăј пидје лăтурј)
