ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ВЛАШКИ ДО

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 85-88

8. Влашки До.

              Влашки До се налази на Свилајначком Друму, 13 км. јужно од Пожаревца, а на западној падини Браничевскоr Повијарца, благо нагнутој према Ресавчини. Кроз село nролази

- 85 -

десетак потока и сви извиру с поменутог повијарца и теку на запад, па се неки губе у селу, а јачи прелазе Свилајначки Друм и село и уливају се у Ресавчину. Потоци и извори ("кладенци") са севера на југ иду овим редом: Стрмовачки Поток, Влашкодолски, Јечмишки (по брду Јечмишту), Кочички (по Кочичкој Бари, отоки Ресавчиној, у коју утиче), Суви Поток, Бели Поток (са циганског насеља Точка а утиче у Чокордин); Кладенац, у Малом Селишту, у Старом Влашком Долу, у Љуљајки (са истоименим потоком), у Орашју (са истоименим потоком), у Дрењару, у Прлошцу (са истоименим потоком) и Тодорикин Кладенац. Делови сеоског атара зову се: Стрмова, Кленовац, Мало Селиште, Стари Влашки До, Јечмиште, Делнице, Дубрава, Локва, Прложац, Точак, Збеrовиште, Орашје Ђула, Суви Поток, Бели Поток, Џамине Баре, Суварна, Врања, Ташница, Средње Блато, Пијавиче, Кошарна, Радановица, Сенокоc, Масларка, Кочичка Бара, Куса Млака и Каонић.
              И ако збијеног типа није цело ceлo једнолико. Горња (јужна) половина села (као новије, друмско насеље) има више мачвански тип, а северна половина (старији део) задржао је ранији, тимочки тип. У селу има две мале: Cpпcкa и Влашка које су омеђене само етнографски. Од Српске Мале северазападни део зове се Водичарска Мала а и Влашка има одвојен део Кавнић (или Каонић). Има свега 471 кућа са 2813 дvша.
              Првобитно је Влашки До био западно од данашњег места, и то између Ресавчине и Мораве, на месту које се зове Прњавор. Ту је, по причању старих људи, пре 165 година било 12 кућа. Одатле су се због поплаве преселили источно од Ресавчине, нешто западније од места где је данас село. И овде нису дуго остали. По заповести кнеза Милоша, за казну, село је расељено и сељаци су се растурили и населили већином на брдовитим местима североисточно и источно од данашњег села (на Јечмишту, Малом Селишту, Точку и т.д.). Ево шта мештани причају о расељавању села. Кад је, једном приликом, кнез Милош путовао из Крагујевца за Пожаревац, пролазећи кроз Влашки До, сви су га, као обично, поздравили, само једна жена (Влахиња), пepyћи у кориту кошуље крај бунара, поред пута, била је окренута леђима кнезу. Кнез се на њу наљутио што се није окренула и одала му почаст, и имајући при себи дуњу, баци се њоме на ову жену да је удари и за-

- 86 -

поведи да се село одмах расели. Због овога случаја толико је био омрзнуо цело село, да није хтео ни да га види кад пролази друмом. Ускоро, кад је саграђен данашњи Свилајначки Друм, и кад су се друга околна села, по наредби, на њ преместила, допуштено је и Влашкодолцима да сиђу с брда и населе се поред друма на данашњем месту, Које је нешто источније од ранијег сеоског места. У насељу, које се зове Точак, остали су само Цигани, којих данас има 35 кућа. Влаха има сада четвртина од целокупног сеоског становништва, међутим када сам први пут вршио испитивања (пре 26 година) било их је половина од целокупног становништва, што значи да се Власи у овом селу постепено nосрбљују.
              Раније су се и у ношњи Власи разликовали од Срба, а сада се готово не разликују; само старије жене носе још влашку ношњу, док је млађе генерације одбацују као што се све више служе и српским језиком, мада и многи Срби знају влашки језик и понекад њиме говоре. Иначе међу Србима и Власима нема националне нетрпељивости. Они су од старине ступали у међусобне бракове без обзира на народност. Томе је допринела иста вера, на коју се код сељака полаже више него на народност.
              У Збеговишту, веле, да су живели некад због куге и турског насиља. У Точку је некад било Срба и Влаха, те и сад тамо постоји влашкодолско селиште. Кад су се Срби и Власи из њега преселили, населили су се у њему Цигани (пре 75 година). Ово су влашки Цигани, по занимању су коритари и земљорадници.
              Родови су:
              Лазићи 6 к. (Св. Трифун). Сматрају их за старинце. Куће су им у Српској Мали, у средини села. Најстарији људи из ове породице слушали су од својих старих да су се некад, у старо време, доселили из Вучитрна. Овај се род није умножавао но се постепено "затире". По нарави су пргави људи. - Mитpaшинци 5 к. (Св. Арханђел). Непознато порекло. Сматрају их за старинце. Kyћe су им у Српској Мали, у средини села. - Јованикићи а са њима су у сродству и истог порекла и ове породице: Рајковци, Црнопавловци, Симеунци, Флорешће и Даракари; има их 160 кућа (Св. Никола). Досељени су пре 120 година из Ресаве (из Исакова) и насељени су у Влашкој Мали, на јужном делу села. Претци су им при-

- 87 -

чали да су у селу биле само ове прве три фамилије, па су они позвали и друге влашке породице које су се почеле досељавати. - Крајинци 25 к. (Св. Јован). Срби су а досељени су пре 100 год. из Вел. Извора. - Жабарци 25 к. (Св. Никола); из Жабара. - Ивановци 40 к. (Св . Ђурђиц). Срби досељени из Кривоr Вира (бољевачки). - Белуганци 25 к. (Св. Стеван). Власи из Ердеља. - Миколовци 20 к. (Михољдан). Непознато порекло. - Лejићи 29 к. (Михољдан). Срби из Крајине. - Игњaтoвићи 10 к. (Св. Никола). Досељени су пре 70 год. из Трна (у Бугарској); називају их "Бугарима''. - Кујући 12 к. (Св. Ђурђиц). Срби; непознато порекло. Мисле да су старином са Косова. - Пауновићи 13 к. (Вел. Госпођа); из Рановца (Млава) пре 60 год. - Кaтapинићи 16 к. (Св. Никола); из Рановца. - Ердељани 25 к. (Св. Арханђел); из Ердеља пре 100 год. - Cтeфaнoвићи 5 к. (Св. Јован); Власи из Ердеља ; сада посрбљени. - Kypићи 15 к. (Св. Никола); из Црне Реке.
              Циганске породице у Точку (35 к.) су из околних села. Свима је слава Св. Арханђел. Поред ових у селу има још четири циганске куће. Сви су влашки цигани.
              Костић (Јања) 1 к. Слава Костантин и Јелена. Досељен из Грчке као кафеџија.
              Сеоска је слава Духови, а преславе имају две: Видовдан и Вртолома.

- 88 -