ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: БРЕЖАНИ

Započeo Volcae, 21.12.2010. 19:50

prethodna tema - sledeća tema

0 članova i 1 gost pregledaju ovu temu.

Volcae

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 128-131

31. Брежани.

               Сeло се налази на висоравни поред Моравске отоке Маџарске Баре и не бива плављено осим једног дела "Српске Мaлe" (кад је велика поплава). Потока и извора у селу нема. Атар Брежански пружа се за 300 хектара и преко Мораве, у месту званом Чентревиљ, које је до пре 90 год. било на источној обали па га је тада Mopaвa обишла и оставила на западној страни. По предању старих мештана и село Шалинац за време кнеза Лазара било је на источној страни Мораве а сад је на западној.
               Брежане је тимочког типа и дели се на три мале. Највећа је Влашка, па Српска па Прибић. Има свега 305 кућа са 1762 душе.
               Не може се утврдити кад је постало ово село. Изгледа да није старо као околна села која се помињу у повељи кнеза Лазара. Први помен о њему налазимо на аустријској карти почетком XVllI века, (забележено као Preschani и то на истом nоложају на коме је и сада). Стари људи причају да је прво насеље било на месту "Брежине" (до "Голог Брега"). Тада су били спојени са селом Батовцем и само су се делили на две мале: Батовачку и Брежанску. Доцније су се преселили у аду на место Татарин. Одатле се преселе на место Поману (опет у ади). Затим се помакну на оближње место

- 128 -

које се зове сада "Селиште", а из Селишта на данашње место. По причању најстаријих мештана, пре 120 година село је имало (на овом месту) само 8 кућа (6 српских и 2 влашке) и од тада се сељаци нису више досељавали (осим око 50 влашких породица које су пре 110 година дошле из околине Видина, па се због неслоге са Србима вратиле и опет се неки од њих поново доселили у ово село). Те прве куће биле су на јужном крају села, а више њих, на средини данашњег села, налази се старо гробље у које се одавно не сахрањују.
               Најстарији су родови српски, а влашки (сада посрбљени) су се доцније доселили.
               Родови су:
               Cтeфaновићи 10 к. (Св. Лука). Досељени су са Косова. Kyћe су им на јужној страни и то је најстарији део села. - Ђукићи 16 к. (Св. Арханђел). Досељени са Косова. Старијих 9 кућа налази се у најстаријем делу села1). - Шљивићи, 10 к. (Св. Јован). Не зна се одакле су досељени. - Ивановићи, 2 к. Досељени са Косова; имају једну кућу у ади. - Ивковићи, 9 к. (Св. Јевстатије (20 IX); из Бара (Стиг). - Cпacићи, 2 к. (Св. Никола); из Шапина. - Симићи, 3 к. (Св. Петковача); из Копривнице (Крајина). - Михајловићи, 13 к. (Св. Тома); из Рrотине (Крајина). - Вељковићи 3 к. (Св. Ђурђиц); из Копривнице (Крајина). - Aнтићи, 3 к. (Св. Мрата);из Топонице (нишки). - Жикићи 5 к. (Св. Јован); из Браћевца (Видинска област).
               Влашке или управо повлашене породице јесу:
               Дpaгyшићи 2 к. (Св. Арханђел), из Алова (Видинска област). - Угpинoвићи 9 к. (Св. Илија); из Чешљеве Баре (рамски): Угриновићи cу старином из Црне Горе. Призетили се у влашку кућу и порумунили се. - Туфегџићи (Адамовићи, а стари назив "Дулкани") 8 к. (Св. Петковица); из Каоне (код Кучева). Назив Туфегџићи носе по претку који је био туфегџија код кнеза Милоша. - Радојевићи (Дулићи) 4 к. (Св. Никола); из Алова (Видинска област). - Стануцевићи 11 к. (Св. Петковица); из Алова. - Ћocићи 14 к. (Св. Никола); из Алова. - Првуловићи 3 к. (Св. Никола); из Алова. Cтojкoвићи, Флоpићи и Јовановићи (браћа од стричева) 18 к. (Св. Петковица). Сви једни за другим досељивани из Николичева (Зајечар). -
____________________
               1) Од њих је патријарх Димитрије по oцy (а по матери је из Великог Села).
               Насеља                                                                                                       9

- 129 -

Недељковићи 6 к. (Св. Кузман и Дамњан); из Раброва (Видинска област). - Симеоновићи 12 к. (Св. Мрата); из Зеленике (голубачки). Kyћe су им на истоку, у мали која се зове Прибић. - Степановићи 10 к. (Св. Петковица); из Алова. - Лукшићи З к. (Св. Ђурђиц); из Царевца (пожаревачки). - Фируловци и Ванчићи (браћа од стричева). Први имају нанадимак "Цивуљани" што значи тврдице и имају 9 к., а други 4 к. (Св. Арханђел). Досељени из Николичева (Зајечар). - Cтaнojeвићи 8 к. (Св . Никола); из Злота. - Адамовићи 8 к. (Мала Госпођа); из Злота. - Toмићи 8 к. (Петковица) из Каравлашке. - Младеновићи 10 к. (Св. Алимпије); из Вуковића (Пек). - Pиcтићи 12 к. (Мала Госпођа); из Лубнице (Зајечар). - Пeткoвићи 6 к. (Св. Арханђел); из Млаве. (Најпре били у Рановцу, па у Старчеву и одатле дођу овамо). - Јаношевићи 5 к. (Св. Никола). Досељени из Каравлашке у околину Зајечара. Одатле се преселе у Берајку (у Ресави) и отуда пређу овамо. - Павловићи 1 к. (Вел. Госпођа); из Влашке (код Параћина). - Пауновићи 1 к. (Св. Никола); из Влашке (Параћин). - Cтojкoвићи 1 к. (Св. Никола); из Копривнице (Крајина). - Николићи ("Бузати") 4 к. (Св. Петковица); из Алова (Видин). - Гјормовићи (Фиранци) 2 к. (Митровдан); из Грљана (Зајечар). - Петковићи 1 к. (Св. Никола); из Прљите (Зајечар). - Петpoвићи 1 к. (Митровдан); из Мокрања (Видин). - Николићи 1 к. (Св. Никола); из Малајнице (Крајина). - Mиклићи 4 к. (Св. Јован); из Рановца (Млава). - Филиповићи 2 к. (Св. Алимпије); из Рановца (Млава). - Cтaнкoвићи 2 к. (Св. Никола); из Јасикове (Крајина). - Војиновићи 2 к. (Вел. Госпођа); из Јасикове. - Милосављевићи 1 к. (Св. Никола); из Копривнице (Крајина). - Радуловићи 2 к. (Св. Никола); из Зајечара. - Трајиловићи З к. (Св. Арханђел); из Зајечара. - Јаношевићи 1 к. (Митровдан); из Рановца (Млава). - Ђopђeвићи ("Гогоњеци"), 4 к. (Св. Петковица); из Каравлашке досељени у Старчево (Млава) и одатле овамо. - Араповићи 1 к. (Св. Петковица); из Грљана (зајечарски). - Јовановићи 4 к. (Св. Никола); из Прљите (Зајечар). - Милојевићи 2 к. (Св. Никола); из Рајца (Неrотин). - Павловићи (Брчићи) З к. (Св. Никола); из Рановца (Млава). - Mypгyлoвићи 4 к. (Вел. Госпођа); из Беренгија (Банат). - Рамјанци 2 к. (Св. Јован); из Глоговице (Крајина). - Алексићи 3 к. (Нова Година). Ову су славу узели кад су се тога

- 130 -

дана као турски Цигани покрстили; дошли су из Вражогрнаца. - Јовановић Живота 1 к. (Св. Петковица).

- 131 -