ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ОРЉЕВО

[Volcae]

               Михаило Ј. Миладиновић, Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 113-115

20. Орљево.

               Орљево је на висоравни. У селу има 4 извора: Васиљев Кладенац и три на брду Топоровцу1), кроз које пролази Свињаревски Поток који се улива у Чокордин. Јужно од села налази се слаб извор Вркан који је некад био јак, па је за време Турака, по причању, "затрпан сланином" (а ово народно причање о затрпавању извора сланином може се чути у више cелa ове области). Обрађени делови сеоског атара јесу: Ва-
____________________
               1) Брдо и поток погрешно су на секцији rенeралшт. карте записани као Тополовац.
               Насеља                                                                                                                     8

- 113 -

карец, Топоровац, Стара Утрина, Бресница, Букова Бара, Крстаче и Велико Поље.
               Село је подељено на две мале: Доњу и Горњу, одвојене путем а по величини једнаке. Има свега 143 дома са 758 душа.
               Код данашње школе пронађено је старо сеоско гробље. Мисли се да је испод села (на истоку) био некада збег. Изгледа да је Орљево постојало и за време кнеза Лазара, са становништвом које се после растурило и село опустело, а само се име села сачувало. Ову претпоставку изводимо отуда што се међу селима овога краја, које је кнез Лазар дао Раваници, налазе и Орљани (Оьрлѩнїи)1), а другог села нема у овом крају са сличним именом, те се вероватно на њеrа односило. Вероватно је да се село у старо време звало Орлане и да су то име пренели косовски исељеници, јер и сад постоји на Косову, у лапском срезу, село са истим именом.
               Родови су:
               Удровци (Радуљешће) 14 к. (Петковица и Св. Алимпије). Досељени из Крајине. Kyћe су им у Доњој Мали. - Фуфуљеви ("Шушњари") 3 к. (Св. Алимпије); из Шарбановца (Црна Река). Има их и у оближњем Свињареву. - Пpатоpoњи (Праторовци) 12 к. (Св. Ђурђиц); из Злота (Црна Река). Kyћe су им и у Горњој и у Доњој Мали. Има их и у оближњем Свињареву. - Досани ("дошљаци") 5 к. (Св. Стеван); из Лукова (Црна Река). Kyћe су им у обема малама. - Велојоњи 6 к. (Св Никола); из Крајине. Зна се да им је прадед, по коме носе име, био Србин и звао се Веља; повлашили су се налазећи се у влашкој маси. Kyћe су им у обема малама. - Милицани 20 к. (Св. Никола); из Црне Реке. Kyћe су им између Горње и Доње Мале. - Герганци 18 к. (Св. Никола); из Јасикова (Крајина). - Из Црне Реке су: Maтejeвци 8 к. (Петковица), Maтaкoвцu (Матаци) 12 к. (Св. Никола), Гогојоњи 3 к. (Св. Алимпије) и Лунганци 8 к. (Св. Петковица). - Кочoњи 3 к. (Св. Петковица); из Злота (Црна Река). - Висилоњи 4 к. (Св. Петковица); из Лубнице (коју Власи називају Лугница) у Црној Реци. - Лaпaдaтoњи З к. (Митровдан); досељени из Црне Реке. Надимак "лападат" (значи "бачен") добили су због тога што је предак био као новорођенче бачен на улицу и кога је нашао он га је крстио.
____________________
               1) Monum. Serb., стр. 198

- 114 -

Ова промена кума извршена је да би се одржала деца у животу пошто су дотле умирала. - Калдарашоњи ("Калајџићи") 15 к. (Митровдан); из Доброг Поља (Црна Река). - Фрондзоњи З к. (Св. Петковица); из Црне Реке; надимак "фрондза" што значи "лист" добио је њихов предак због свирања у лист. - Cвeтoњи З к. (Петковица); из Црне Реке. - Бекоњи З к. (Св. Јован); из Крајине. У селу нема Цигана.
               Сеоска је слава Спасовдан а преслава Св. Пантелеј.

- 115 -