Михаило Ј. Миладиновић,
Пожаревачка Морава, СЕЗ XLIII, НИПС 25, СКА, Београд 1928, стр. 106-107
16. Шљивовац.
Шљивовац лежи на коси која се пружа са истока од брда Буковца. У селу има 4 извора од којих два (Горњи и Доњи) образују поток који тече јужно од села и примајући поток из Топонице, улива се у Млаву. Изворе који чине поменути селски поток називају и Рибник. Брда у атару зову се: Велико Поље, Мајдан, Трифунов Крак, Циганске Заграде,
- 106 -
Падина, Бучарско и Липовачко Брдо и Лак. Делови атара зову се: Рит на Салашу, Гробаљски Крак, Ножица и Балтак. Село јо тимочкоr типа. Има 64 куће са 346 душа.
И ако су мештани већином влашког и повлашеног порекла, ипак код њих постоји традиција о Косовском Боју, коју су наследили или од предака или од ранијег становништва овог села. Причају да је поред села пре 50 год. била велика шума, али у њој није било ни једно дрво право већ сва крива, а то због тога што је на том месту Вук Бранковић, кад је полазио на Косово, заклео војску на верност, па каква му је била заклетва таква су и дрвета.
За време Кочине Крајине, веле, да су у Шљивовцу биле 3-4 колибе. Оснивање села, по причању мештана, пада у другу половину ХVIII века. Међутим изгледа вероватније да је село постало почетком XIX века.
У селу су ови родови:
Пayнoвићи 13 к. (Петковица); из Злота (тимочки). -
Миливојци ("Немци") 2 к. (Петковица); из Ердеља. -
Журкићи 5 к. (Св. Алимпије); из Аталије (Ердељ). -
Maртинoви 8 к. (Св. Арханђел); из Шарбановца (околина Зајечара). -
Живкoвићи 4 к. (Св. Никола); из Букурешта. -
Антонијеви 4 к. (Св. Никола); из "Аустро-Угарске". -
Caвићи 7 к. (Св. Арханђел); из Ракове Баре (Звижд). -
Фиранци (Василијевци) 4 к. (Петковица); из Грљана (Црна Река). -
Лазаревићи 6 к. (Велика Госпођа); из Крајине. -
Пауновићи 3 к. (Св. Никола); из "Аустро-Уrарске". -
Бабићи 4 к. (Св. Никола); из Каоне (Звижд). -
Пeтрићeви 4 к. (Св. Арханђел); из Тополовника (рамски).
Год. 1818. Шљивовац је имао само 7 кућа са 14 арачких глава
1) Те су кyћe биле од прва три рода, а остале су се доселиле после тоrа времена. Сеоска је слава Духови а пpeслaвa Мала Госпођа.
____________________
1) М. Петровић, Финансије књ. II, стр. 472.- 107 -
