Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 256-258
50.
Река1) - Село је између Брзе Паланке, села и планине Мироча. Земљиште је брдовито и захвата слив Реке, осим њенот најнижег тока, који припада Брзој Паланци. Кућу су већином на малом долинском тлу Реке, а највише на њеној левој страни, изнад којих се издижу брда: Чуке (Шаул, Кошере и Меуца), Ступин и Крстин Крак. Пошто Река често плави долинско тло скоро половина кућа су измештене "на салаше", који су на површи. - У селу су "Чешмја" и један безимени извор; зими се употребљава вода из реке; у хатару су многи извори.
Обарђена земља је растурена по хатару на местима: Чука (Чока), Бродарија, Топла Бара, Велики (Маре) Понор, Велики (Маре) и Мали (Мика) Бељан, Рамна Река, Бабин Крак, Дуга Пољана (Поана Лунга), Мала Пољана (Поана Мика), Пештерин Крак, Врело и Стрњак. Шуме и утрине су:
____________________
1) Испитивана 1914, 1922 и 1923 године.- 256 -
Присој (Фаца), Миуца, Чука Шаул, Кусати Поток и Пештерина Чука. Државна је шума у Мирочу.
У селу су куће размакнуте по 10-30 м, а "на салашима" 100-200 м. У Реци је испитано 21 род са 60 кућа. - Гробље је иза Кртста, јужно од "села".
Село је, веле, добило име од реке. Најстарији су остаци из прошлости из времена Римљана. Поред потока Соколовице има трагова од зидина које су остале од "Лаћина". "У римско време пут из Пореча преко Мироча се спуштао у Кључ више Брзе Паланке долином речице Реке, која у Дунав утиче више Б. Паланке. Остаци од калдрме тога пута још се и данас могу видети. У Мирочу на превоју му се распознају трагови утврђења, који су прелаз и пут бранили"
1). - Незнано Гробље (Морминц Парасиц) је, веле, из доба кад није било садашње село, а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из његове раније прошлости.
На Лангеровој карти на месту садашње Реке забележено је
Pototschat, а доцније се то име нигде не помиње. Тек после присаједињења ових области Србији забележено је село Река, а 1846 год. Река, када је имала 33 куће. Год. 1866 Река је имала 42, а 1924 год. 97 кућа.
2)
Становништво не зна да прича о ранијој прошлости села. У суседној Грабовици се прича да је село старијег постанка. Што се није развило у веће насеље веле да је узрок његово неподесно и планинско земљиште и што се због "турског зулума" морало растурати. Данашње је становништво досељено, а најстарији родови су дошли пре 200 година.
Најстарији родови.
Баланешти (3 к., Петковица) и
Костоњи (Морари, 6 к., Св. Алимпије): преци им дошли из "Влашке". -
Царанешти (2 к., Петковица): чукундеда дошао из "Влашке". -
Макалоњи (3 к., Петковица) пре 120 година дошли из Волује у Звижду.
Родови досељени у 19. веку.
Лучани (Траилоњи, 6 к., Св. Никола) су "добегли" из Луке, а пореклом су из Црне Горе. -
Тобџоњи (Младеновићи, 5 к., Мала Госпођа): дед је из Малајнице, а старином из "Арђала". -
Капацинешти (3 к., Петковица): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке". -
Жикоњи (2 к., Петковица): из Луке, а пореклом из "Влашке". -
Миловани (3 к., Св. Алимпије): дед и отац (старцу од 75 год.) дошли из Мале Врбице у Кључу. -
Савешти (2 к., Св. Јован): од Цукуловића у Плавни. -
Минђешти (4 к., Св.
____________________
1) В. Карић: Србија, с. 902. 2) В. у VI одељку Општег дела.- 257 -
Никола): дошли из Грабовице, а пореклом из "Влашке". -
Трујоњи (2 к., Св. Никола): из Малајнице. -
Првулешти (2 к., Петковица): из Малајнице, а пореклом из "Влашке". -
Маркоњи (2 к., Мала Госпођа): из Малајнице, а пореклом из "Арђала". -
Симеон (1 к., Петковица) је "Унгурјан", а овамо дошао из Луке. -
Бибани (2 к., Св. Никола): из Малајнице. -
Оларовић (1 к., Петковица): из Грабовице, а пореклом из "Влашке". -
Станичењи (2 к., Св. Никола): из Малајнице. -
Здравкоњи (2 к., Петковица): из Брзе Паланке, а пореклом из "Аустрије". -
Царан (Траилоњ, 1 к., Петковица): из Девесиља у Румунији. -
Дедауца (1 к., Петковица): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке". -
Новаковић (Филиџан, 1 к., Св. Никола): од "Унгурјана" у Плавни. -
Унгурјан (1 к., Св. Никола): из Грабовице. -
Иваноњи (2 к., Митровдан): од Бађоња у Плавни, а пореклом из Метовнице у Црној Реци. -
Ликоњ (1 к., Св. Арханђео): из Брзе Паланке, а пореклом из "Влашке".
Сеоска је заветина Спасовдан.
- 258 -
