Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 249-251
47.
Слатина.1) - Село је у сливу доњег тока Слатинске Реке, између Дунава и села Михаиловца, Уровице и Купузишта. Поред Дунава је шљунковита и песковита тераса, а на западу су брда Пискоње, Велико Брдо, Страже и Дрењар (Корнет). Куће су у најширем делу речне долине; како је већи део тла изложен поплави и покривен шљунком и песком, све су даље од реке, те нису плављене. - Село узима воду са извора, од којих је најјачи извор Сараорског Потока и из бунара, а зими и из реке.
Већи део хатара је на десној страни Слатинске Реке. Места са измешаним њивама, ливадама и гајевима се зову: Луг, Пискоње, Прлатури, Локури, Страже, Браник (Бранишће), Дуцу, Чука (Чока), Дрењар (Корнет), Србија, Дугачка Пољана (Поана Лунга), Блато (Лак), Поље (Къмпу), Риновац, Дунав (Дуњере), Цуцур, Велико Поље (Поана Маре), Приод,
____________________
1) Испитивана 1914, 1920-1923 и 1925 године.- 249 -
Њивара и Самар. Општинске су шуме: Дрењар и Страже. Утрине су: Пивнице (Пимнице) и Дугачка Пољана.
Село је збијеног типа, али је широком долином Слатинске Реке подељено у два краја: Осоје (Дос) и Присоје (Фаца). Кад је велика вода у реци прелаз за пешаке је преко дрвеног моста. Куће су размакнуте по 10-30 м, а највише их има поред пута Јабуковац-Брза Паланка. У Слатини је испитано 20 родова са 147 кућа. Гробље је на североисточној страни на месту Пискањи.
О Незнаном Гробљу (Морминц Парасиц) се ништа не зна. У Великом Пољу је било пет, а на Дрењару шест "бурдеља". На брду Стражи је била "турска караула". Поред данашњег Гробља је Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се укопавало пре 100 година.
Село је забележено на аустриским картама (Лангерова и Темишварски Банат) под именом
Slafina,
Zlatina. Год. 1736 у Слатини је било "44" куће,
1) а 1784 год. забележено је село
Szlatina.
2) Слатина је записана 1811 год.
3) 1846 год. је имала 135, 1866 год. 135, а 1924 год. 189 кућа.
4)
Прича се да је Слатина старије село и да је пре 200 година била пуста, јер је због "турског зулума" становништво "избегло у Влашку"; а кад се повратило засновало је садашње село. Неке су породице краће времена становале на месту "Бранишће". По предању су најстарије оне породице чији су преци бежали у "Влашку", али им је непознато даље порекло, а то су:
Мијешти (12 к., Петковица): зову се по деди (старцу од 75 г.), чији је отац рођен у Слатини после бежања у "Влашку". Старо кумство су имали у Ванчићима у Уровици. -
Гиљешти,
Гуџицешти,
Мартинешти и
Њенулешти (30 к., Св. Павле), сви су један род. На заједничко порекло указује слава и стара имања, која су у једном крају хатара. Прадед Тодосије и чукундед (старцу од 75 г.) рођени су после повратка старијих предака из "Влашке". -
Каланешти (Фусуљешти, 8 к., Св. Никола и Петковица) имали су кумство у Царанештима у Прахову. -
Опрешти (13 к., Ђурђиц): чукунбаба (старцу од 70 г.) је из "Влашке". Старо кумство су имали у Видровцу. -
Дуцешти (Бораганешти и Куткурићешти, 12 к., Велика Госпођа). Дед (старцу од 80 год.) Никола Волић рођен је у Слатини. -
Добрешти (6 к., Петковица) и
Пауљешти (6 к., Св. Арханђео). -
Јенешти и
Маринкешти (8 к., Св.,
____________________
1) Споменик LII, 189. 2) М. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894. 3) Споменик LXXIV, 122. 4) В. у VI одељку Општег дела.- 250 -
Никола) су један род. Прадед је рођен у садашњој Слатини, а кумство им је било у Ванчићима у Уровици.
После поменутих родова а пре 19. века доселили су се:
Грбицешти (4 к., Св. Алимпије),
Маркулешти (6 к., Св. Арханђео) и
Петрашкоњи ("Русу", 5 к., Петковица). Прва су два рода дошла из "Влашке", а прадед Петрашкоња је дошао из Русије.
Родови досељени у 19. веку:
Јапурешти (8 к., Петковица): из "Влашке", а овамо су дошли из Радујевца. -
Пиндичешти (6 к., Петковица и Св. Арханђео) су из "Влашке". -
Думитрашевићи (Радуловићи, 6 к., Св. Никола); дед се доселио из суседног села Купузишта. -
Пређешти (3 к., Св. Павле). Дед је из "Влашке", ушао у кућу Гиљешта. -
Фурулешти (5 к., Св. Павле) су један род са Грујићем у Уровици. Досељени из Михаиловца, а пореклом су са "Острова" (Велико Острво). -
Несторешти (4 к., Св. Никола) су из "Бордеља" (Љубичевца) у Кључу. -
Брндушани (3 к., Петковица) су Цигани ковачи. Отац је из Штубика. -
Цинцар (Ђорђевић, 1 к., Св. Никола) је из Гопеша. -
Јовановић (1 к., Св. Никола): из Калатина код Пирота. -
Јанковић (1 к., Петковица) је од "Унгурјана" у Луци.
Заветина је у четвртак после Ускрса; црква слави Св. Николу.
- 251 -
