ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: УРОВИЦА

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 246-249

              46. Уровица.1) Село је у северозападном делу Крајине, чији хатар заузима доњи ток Вратњанске Реке са сливовима Уровице и Буљевице, саставницама Уровичке Реке, које извиру на Великом Гребену и Мирочу. Само поред Вратњанске и Уровачке Реке је поље, где су и најбоље њиве и ливаде, а
____________________
              1) Испитивана 1912, 1914, 1920-1923 и 1925 године.

- 246 -

остало је земљиште брдовито. Куће су у долинама Уровице, Буљевице и Уровичке Реке. Куће нису плављене, јер су речна корита дубока и вода их испуњава само приликом наглог топљења снега и за време плаховитих киша. - Пије се вода из бунара, а зими и из река. У хатару има доста извора.
              Ораница је измешана са ливадама, браницима и другим имањима. Земљишни називи су: Мачја Глава (Мачиглава), Ималич, Плопи, Кравин Крак (Кракул Вака), Обршје, Куратура, Визурин, Боболош, Метериз (Мећериз), Копривар (Урзикар), Стрмочел, Велика Долина (Ваља Маре), Припор, Окрач, Сељиште, Поље (Къмпу), Чука (Чока), Вратњанска Долина (Ваља Вракна), Велико Брдо (Ђал Маре), Гудура, Блато (Лак) и Страна. Општинске су шуме: Буљевица, Српско Брдо (Краку Србјаска), Присоје (Фаца), Бачиште (Стниште), Слатински Поток и Дрењар (Корнет). Утрине: Рујево Брдо (Скумпилор), Стража, Гудура и Буљевица. Државна је шума у Мирочу.
              Уровица је збијеног типа и подељена је у крајеве: Уровица, Буљевица и Србија са циганским кућама. Уровица је с обе стране истоимене реке; Буљевица је такође с обе стране истоимене реке, а Србија с циганским кућама је на левој страни Уровичке Реке. Размак је између кућа у крајевима по 10-50, а између двадесетак кућа "на салашима" је размак много већи. У Уровици је испитано 54 рода са 491 кућом. - Гробље је више цркве на коси која је између река Уровице и Буљевице, на месту Стрњаку.
              Село је добило име по "урувинама" којих има много. У Мирочу има трагова од зидина које су остале од "Лаћина". Има два селишта: једно на Осоју, а друго у Падини Туркулуј. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости садашњег села.
              На Лангеровој карти је на месту садашњег села забележено насеље Ballowiz (данашњи крај Буљевица), а у близини су Storowiz и Brebowaz, који се више нигде не помињу нити су та имена позната у овом крају. На карти "Темишварски Банат" записано је насеље Orovitz, а 1736 год. Х8ровица је имала "35" кућа.1) Године 1784 забележено је село Urovicza2), а из истог времена Uranitza3). 1807 год. помиње се "кнез Мања Хуговица",4) 1811 год. село Уровица,5) а после приса-
____________________
              1) Споменик LII, 188.
              2) Споменик LXXIV, 122.
              3) Д-р Драг. М. Павловић: Србија за време последњег аустријско-турског рата (1788-1791), с. 112.
              4) М. Петровић: Финансије I, 86.
              5) М. Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894.

- 247 -

једињења ових крајева Србији записана је Ровица.1) Село је 1846 год. имало 250, 1866 год. 308, а 1924 год. 581 кућа2).
              По предању су "пре 200-300 година" сеоске куће биле на више места у хатару, а највише на Осоју, где су становали Срби, и на Падини Туркулај, где су становали "Унгурјани". Али како та растуреност сеоских кућа није била згодна тадањем спахији, то су све куће премештене на садашње место. Прво се преместио неки Кузмо, чија је породица изумрла, са још неким породицама са Осоја и засновали су садашњи крај Србију, где су се тада настанила и браћа: Милојко, Раша и Иван, који су добегли из Рготине у тимочкој Црној Реци. Унгурјани са Падине Туркулај и са других места, где је било и српских породица, преместили су се близу Србије и засновали крајеве Уровицу и Буљевицу.
              По предању најстарији су се родови доселили "од Косова", а то су: Чвркићи (Свркићи) и Милосављевићи (12 к., Св. Никола), један род; Павловићи (5 к., Св. Никола), Томићи и Џидар (6 к., Св. Никола), такође један род; Ранковићи и Ванча (16 к., Св. Никола), један род; Паунешти (10 к., Св. Никола); Матићи (6 к., Св. Никола); Богице (Милосављевићи, 8 к., Св. Никола) и Нешићи (2 к., Св. Тома). - У "Унгурјане и повлашене старе српске породице" се убрајају: Крстоњи (20 к., Петковица), Гуђоњи (20 к., Св. Арханђео), Греблоњи (8 к., Велика Госпођа), Траилоњи (18 к., Св. Арханђео), Борђоњи (20 к., Св. Алимпије), Крашиљешти (Крачуновићи, 8 к., Ђурђиц), Адамоњи (9 к., Петковица), Јоргоњи (22 к., Св. Арханђео), Стражујоњи (5 к., Св. Алимпије), Пероњи (8 к., Св. Арханђео), Војкешти (16 к., Св. Алимпије), Јовењи (Дукићи, 30 к., Св. Јован), Андреску (5 к., Св. Никола), Чочокоњи (3 к., Св. Арханђео), Брзоешти (3 к., Св. Никола), Кожочи (4 к., Св. Аранђео), Видеско (5 к., Св. Никола), Фигоњи (9 к., Св. Арханђео), Ристићи (5 к., Ђурђиц и Св. Алимпије), Баштинари (4 к., Петковица), Прцојевићи (8 к., Св. Никола), Куруце (4 к., Петковица) и Тунар (1 к., Св. Никола), чији је прадед Петар био "хајдук-Вељков тобџија." - Потомци добегле помен. браће Милојка, Раше и Ивана из Рготине су: Златојевићи Марјановићи, Перче и Ивковићи (15 к., Св. Јован). - Божироњи, Јонашоњи, Киријешти и Паунике (45 к., Св. Илија) су сви један род, али су се многи разродили. Прачукундед (старцу од 90 год.) је из Јесенице у Банату. - Гуџуганешти (14 к., Св. Јован). Чукундед је из Кривеља у Црној Реци. - Истудоровићи (12 к., Св. Никола) су "Унгурјани." - Маринкоњи
____________________
              1) М. Петровић: Финансије I, 769.
              2) В. у VI одељку Општег дела.

- 248 -

(8 к., Св. Никола) су из "Арђала". - Крстићи (4 к., Св. Никола) су из Бучја у тимочкој Црној Реци. - Тороцоњи (19 к., Св. Никола): прадедови дошли из Злота или Подгорца у Црној Реци. - Радулешти и Благојешти (20 к., Петковица) су један род. Прадед Марко с браћом дошао из Мосне у Поречу. - Фрјанци (2 к., Св. Никола). Прадед дошао из "Аустрије".
              Родови дошли у 19. веку:
              Првулешти (Костадиновићи, 10 к., Петковица и Ђурђиц) су из Балта-Верђи у Румунији. - Кршћени (Илићи, 8 к., Св. Јован) су са "Острова" (Велико Острво). - Здравкоњи (4 к., Св. Алимпије) су из Купузишта. - Матејице (5 к., Св. Арханђео и Св. Никола) су са "Острова". - Грујића (1 к., Св. Павле) дед Фирул је са "Острова". - Попјаски (6 к., Св. Никола). Отац (старцу од 75 г.) као поп дошао из Радујевца, а пореклом је из "Влашке". - Костадиновићи (5 к., Св. Никола) су Цигани коритари из неког крајинског села. - Пицигој (2 к., Ђурђевдан) и Урек (3 к., Ђурђевдан) су Цигани коритари из Салаша. - Марковићи (4 к., Св. Никола) су од Танасешта у Јабуковцу. - Пића (1 к., Ђурђевдан), Гаћа (1 к., Ђурђевдан) и Вадуј (1 к., Ђурђевдан) су Цигани коритари, дошли из околних села. - Гипсар (1 к., Св. Арханђео и Петковица) је из Јабуковца. - Петковић (1 к., Ђурђевдан) је од Пирота, а овамо се доселио из Кладова. - Јовановић (1 к., Св. Арханђео) је из Голубиња у Поречу.
              Сеоска је заветина Спасовдан, а црква слави Св. Николу.

- 249 -