Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 236-238
42.
Мала Каменица.1) - Село је у сливу истоимене реке, осим најнижег њеног тока, који припада селу Михаиловцу. Куће су једна изнад друге на обема странама Каменичке Реке и најисточније су до 2 км удаљене од Дунава и пута Неготин-Кладово. - Пије се вода из извора и бунара, а у пролеће и у јесен и са реке.
Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Сели-
____________________
1) Испитивана 1912, 1921 и 1923 године.- 236 -
штјанц, Подножје (Фунду), Поље (Къмпу), Скупиниште, Сељиште, Велики Присој (Фаца Маре), Писк, Обрдоје, Бунџет, Раскоц, Дрењар (Корнет), Ливађе (Ливез), Тапија, Судом и Балушка. Општинске су шуме и утрине: Чука (Чока), Закатаре, Осоје (Дос) и Црквена Чука (Чока Бисерика).
Село је збијеног типа и подељено је Каменичком Реком у два краја: Осоје (Дос), на десној и Присоје (Фаца) на левој страни. Растојање између кућа је по 10-40, а на искрајцима села и по 50 м. Куће родова су доста издвојене од села. Испитано је 20 родова са 215 кућа. - Гробље је западно од "села" између места Реу и Фунду Кнпулуј.
Село је по казивању названо по камењару, који је на месту где је раније било село. Сељиште је место где је било село пре садашњег, а у близини је порушена црквица ("бисерика") и Старо Гробље (Морминц Батрњ) у коме се укопавало тадашње становништво. Друга два Стара Гробља су старија.
Каменица се први пут помиње 1736 год. када је имала 20 кућа
1), а како је 1723 год. "Јн8рiе ωстровска" имала 50 кућа,
2) свакако су ту урачунате и куће Мале Каменице, која је са Острвом чинила једну нурију.
Kamenicza3) је забележена 1784 год., а 1811 год. Каменица.
4) Год. 1846 село је имало 123, 1866 год. 136, 1924 год. 219 кућа.
5)
Садашња Мала Каменица је новије насеље. Старац од 90 година (Ђорђе Ликсарић) казивао је да су га као новорођенче родитељи донели из Старог Села, када се село из њега преместило на садашње место. Премештању села био је узрок оснивање суседног Михаиловца, чије је становништво заузело земље око ушћа Каменичке Реке, па су се Каменичани побојали да не заузму и од њиховог земљишта. По казивању поменутог старца Ђорђа он је као дечко слушао од својих старијих да је на данашњем месту било село и пре оног у Сељишту, где се због "турског зулума" морало преселити. Нема предања када је село прво било засновано, али се казује да су га засновали Срби, као и остала старија насеља, у која су могућно дошли и сви садашњи родови непознатог порекла, а то су:
Матићи,
Перешти и Мијаји (18 к., Петковица и Св. Никола), један род. -
Житарићи (Житарешти, 12 к., Петковица),
Васиљевићи (Васиљешти, 8 к., Ђурђиц и Ђурђевдан),
____________________
1) Споменик LII, 187. 2) Споменик XLII, 240. 3) Споменик LXXIV, 122. 4) М. Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894. 5) В. у VI одељку Општег дела.- 237 -
Сурдоњи (8 к., Петковица),
Траиловићи (Траилоњи, 8 к., Св. Арханђео и Св. Јован),
Патруцешти (Патруцићи, 8 к., Петковица),
Стојановићи (3 к., Ђурђевдан и Ђурђиц),
Гергеновићи и Магунешти (18 к., Велика Госпођа),
Писмађешти (5 к., Ђурђевдан и Ђурђиц),
Ликсаревићи (Ликсарешти, 5 к., Петковица),
Жукешти (3 к., Ђурђевдан и Ђурђиц),
Трујкешти (Трујкићи, 12 к., Петковица),
Здрупешти (5 к., Ђурђевдан и Ђурђиц),
Лазаревићи и
Лупешти (16 к., Св. Никола),
Ангелешти и
Симешти (8 к., Ђурђевдан и Ђурђиц),
Пајићи (Пајешти) и
Ибрешти (8 к., Св. Врачи),
Паунешти (Пауновићи, 4 к., Св. Никола),
Микрулешти и
Тршешти (8 к., Св. Врачи),
Болдешти (4 к., Митровдан),
Рајцешти (8 к., Св. Врачи) и
Черчелешти (4 к., Св. Алимпије). Како многи ови родови имају исту славу верује се да су неки од једног рода, али су то заборавили и разродили се.
Родови досељени у 18. и 19. веку:
Радомирешти (Радомировићи, 6 к., Петковица). Прадед се "повратио из Влашке", а дед и отац су рођени у Старом Селу. -
Никоцешти (Царанешти, 8 к., Петковица). Прадед је из Папука у Румунији. -
Тодорешти (Тодоровићи) и
Рашешти (Рашићи, 5 к., Петковица) су један род; прадед им се доселио из "Турске". -
Ратарешти (Милошевићи, 7 к., Петковица) из "Влашке". -
Будешти (5 к., Ђурђевдан): из Вратне. -
Пурчелешти (5 к., Св. Никола). Прадед звани "Рус" се доселио из Русије. -
Костадиновићи (2 к., Петковица) су Цигани ковачи: дед и отац су са "Острова" (Велико Острво). -
Боцокић (Царановић, 1 к., Св. Никола) је са "Острова", а овде се доселио из Михаиловца. -
Франулешти (1 к., Петковица) се доселио из Михаиловца, а пореклом је са "Острова". - Пешић (1 к., Св. Врачи) је из Базовика код Пирота. -
Младеновић (1 к., Ђурђевдан) је старином из "Влашке", а овде се доселио из Јабуковца.
Сеоска је заветина о Спасовдану.
- 238 -
