ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: МИЛОШЕВО

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 208-209

               30. Милошево1). - Село је на обема странама Јасеничке Реке, где она, пошто је просекла видровачки плато, улази у неготинску равницу. Куће су на десној страни Јасеничке Реке и само су неке плављене, јер река има широко корито и високу десну обалу, те је плављено поље на левој страни. - Село узима воду из бунара, а зими и из реке; у синору је чесма Барбарош.
               Земља се скоро сва обрађује, јер је "црна смоница" и врло добре родности; око четвртине су откупили становници Неготина и околних села. Место на којима су њиве и ливаде су: Сељиште, Ограда, Конаци, Царак, Трша, Страна, Џеврин, Река, Мртваја (Мрфаја), Градиште, Једек и Смоница. Општинске утрина Излаз је велика 65 ха и она је око села. Шуме нема.
               Село је збијеног типа и није подељено у крајеве и махале. Куће разних родова су обично измешане и размакнуте по 20-50 м. Приликом испитивања нађено је 21 род са 164 куће. - Гробље је источно од "села", на месту Селиште.
               Крајем 19 века указом је село добило име Милошево, а дотле се звало Короглаш како, га још зову стари људи у Крајини. На левој страни Јасеничке Реке има доста очуваних развалина од једне црквице, која је "долетела из грешне земље Влашке".2) Поред ове црквице је старо гробље, на коме има много споменика, који су истесан од сарматског кречњака, од кога је зидана и поменута црквица. Многи стоје дупке, већина зарасла у трави и корову, или су потонули у земљу или на њој положени. На већини споменика су на врху изрезани крстови, а на многима урезана и имена, године смрти и др. На највећем, два метара високом, урезано је име Раща и 1775 г.; на другом Марько и 1776 г.; а на још старијем: "здѣ почиваєтъ Радакъ Живановићъ премин8 1768 лѣ".3) На једном старом камену пише: "здѣ почиваєтъ Јванъ Станоєвићъ погибє лѣто 1718.4) Сељиште је место где је прво било село.
____________________
               1) Испитивано 1912 и 1914 године.
               2) Опширније о овој цркви видети податке Мих. Ст. Ризнића: О старинама у округу Крајинском у Старинару V, бр. 3, за 1888 год., с. 103-108.
               3) Љуба Стојановић: Стари српски записи и натписи, књ. II, 228 и Старинар V, 1888 г., с. 105.
               4) Љ. Стојановић: пом. дело књ. II, 51, и Старинар V, 1888 г., с. 104.

- 208 -

               На аустриској карти ("Темишварски Банат") забелено је место Okrugliciz, а 1736 год. се помиње село Округлаш1). Село је 1783 год. имало "око 80 влашких кућа."2) 1784 село је забележено под именом Okruglacz3), а доцније Короглаш, сада Милошево. Короглаш је 1846 год. имао 54, а 1866 год. 78 кућа, 1924 год. Милошево је имало 124 куће.4)
               Непознато је време заснивања села у Сељишту, као што је непознато кад је село добило име Короглаш. Али је највероватније да је тај назив постао од погрешног румунског изговора старог имена Окр8глаш.
               Најстарији су родови пресељени из Сељишта, а већина је, веле, пореклом "од Косова." Матићи, Крстићи (11 к., Св. Арханђео и Св. Тривун). Паја, отац Матин, родио се у Сељишту. - Пајићи (6 к., Петковица). Чукундед је био врсник Пајин. - Стевановићи, Ђорђевићи (6 к., Св. Арханђео). - Недељковићи и Јовичићи (8 к., Св. Тривун) су један род. Чукундед Недељко и прандед Анђел рођени су у Сељишту. - Илићи (2 к., Св. Арханђео). Прадед Марко родио се у Сељишту. - Станковићи (3 к., Св. Арханђео) се презивају по прадеди Станку, чији је дед сахрањен у Старом Гробљу 1775 године. - Рајићи, Рашићи, Рајковићи (16 к., Св. Јован) су један род. - Петровића (3 к., Св. Никола и Петковица) чукундед је рођен у Сељишту. - Ђорђевићи, "Мађари" (3 к., Ђурђевдан) не знају зашто се зову "Мађари", а прадед Маринко родио се у Сељишту. - Сочани (Радуловићи и Димитријевићи, 5 к., Петковица) су из Сељишта. - Аврамовићâ (4 к., Ђурђиц) прадеда родом у Сељишту. - Из Сељишта су се преселили и ови родови: Недељковићи (6 к., Св. Никола), Кецуљешти (3 к., Петковица), Стоиљешти (3 к., Петковица), Черчелани (3 к., Св. Никола) и Барбуловићи (6 к., Митровдан). Непознатог су порекла, а прадедови су им имали српска имена: Недељко, Станоје и Стојан.
               Родови досељени у 19. веку. Танасешти (7 к., Петковица) су из "Влашке". - Ђорђевићи, "Бугари" (5 к., Св. Никола) су из "Бугарије" - Благојевићи (1 к., Ђурђевдан). Отац је из Јасенице, ушао у Матиће. - Николићи (1 к., Ђурђевдан). Отац је из Самариновца, а пореклом је "Унгурјан". - Раичићи (2 к., Петковица) као "уљези" дошли су из "Џањева" (Душановца).
               Заветина је Спасовдан.
____________________
               1) Споменик LII, 183.
               2) и 3) Глас CLIII, 25 и Споменик LXXIV, 122.
               4) В. у VI одељку Општег дела.

- 209 -