ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ЛУКА

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 183-185

               20. Лука.1) - Ово је најзападније село у Крајини, оно
____________________
               1) Испитивана 1912 и 1914 године.

- 183 -

је јужним огранцима и венцем планине Дели Јована скоро потпуно одвојено од ње. На западу је високи Сто; јужни је део хатара у изворишту Беле Реке, а северни у изворишту Поречке Реке. Куће су на странама Мале (Лучке) Реке, изворишта Беле Реке, а на левој њеној страни пењу се на развође ове и Поречке Реке.
               У селу су три "чешмје" са којих се пије вода; зими се пије вода и из река; у синору има доста извора.
               Лука има велики хатар, већином под шумом и утрином. Место са њивама, ливадама и шумом се зову: Мало Поље (Къмпол Мика), Гиндуша, Црња, Грош, Плоштина, Зелено Брдо (Кракул Верђе), Стојково Брдо, Требућ, Сељиште, Ливађе (Ливез), Крастовички Поток, Јастребовац, Ујовички Поток, Чиста Буча, Павлов Поток, Велико Поље (Къмпол Маре), Празноврећа и Присак. Општинске су шуме и испаше: Блц, Топла, Двизак (Визак) и Свињеч. Државна је шума под Црним Врхом на Дели Јовану.
               Село је збијеног типа и куће размакнуте по 15-20, а негде и до 50 м. Подељено је у Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Око 20 кућа су на "салашима." У селу је испитано 36 родова са 265 кућа. - Гробље је на брду источно од "села".
               Најстарији је остатак из прошлости Сељиште, које је испод Стола где је, по предању, била прво Лука. Има два стара гробља: старије је више данашњег гробља, а новије је у Доњем Крају села, на коме има само један споменик од "сиге", али без натписа.
               На Лангеровој карти је забележено насеље Luca, а на карти "Темишварски Банат" Lucée. У 1736 год. Л8ка је имала кућа,1) а 1784 год. записано је село Luke.2) Год. 1807 помиње се "Преда лучки кнез",2) а 1811 год. село Луке.4) 1846 год. село је имало 121, 1866 год. 178 кућа, а 1924 год. 280 кућа.5)
               По предању његови су оснивачи били Срби и само српски говорили. Прво је село засновано у Сељишту и његови су оснивачи "пре 200-300 и више година дошли од Косова." Преселивши се на данашње место прво је заснован Доњи Крај, где су и данас у већини родови српског порекла, а тек доцније је заснован Горњи Крај, од досељеника "преко планине," чије је порекло из "Арђала" (Ердеља).
               У најстарије родове досељено од Косова убрајају се:
____________________
               1) Споменик LII, 187.
               2) Споменик LXXIV, 122.
               3) М. Петровић: Финансије I, с. 87.
               4) М. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894.
               5) В. у VI одељку Општег дела.

- 184 -

Радованешти (7 к., Св. Јован), - Ивоњи (5 к., Св. Арханђео), - Станкули, Живковићи и Стијоњи (11 к., Митровдан) су један род, - Милојкоњи и Благојевићи (7 к., Св. Арханђео) и Костадиновићи и Јовањи (8 к., Петковача) су један род. Старији су родови Црнојевићи и Његроњи (Живковићи и Ђуроњи, 20 к., Петковица), који су дошли из неког села у тимочкој Црној Реци. У досељенике "преко планине", чије је порекло из "Арђала", долазе: Мартиновићи, Калиновићи и Предићи (10 к., Св. Арханђео) су један род; Бибани (9 к., Петковица); Линдроњи (5 к., Петковица); Јеринићи и Иринешти (3 к., Св. Арханђео) су један род; Јагодићи (Радосављевићи, 8 к., Петковица), Савоњи (8 к., Петковица), Благојоњи (8 к., Петковица), Гуџугани (8 к., Св. Јован), Кинежоњи (8 к., Петковица), Зипешти (3 к., Петковица), Милканешти (3 к., Петковица) и Паулешти (8 к., Петковица). Прадед првог рода је био "Преда лучки кнез," а прадедови Савоња (Петар), Кинежоња (Иван) и Милканешта били су "војници" Хајдук-Вељкови.
               После поменутих родова и до краја 19. века су се доселили:
               Чевртани (5 к., Св. Алимпије). - Чукани и Стојкоњи (18 к., Мала Госпођа) су један род, преци су им дошли "од планине". - Никешти, Милићи и Жикићи (20 к., Св. Арханђео) су један род. Чукундед Никеш је дошао из Алмаша. - Здравкоњи (20 к., Петковица). Чукундед Здравко као слуга дошао је из Сикола и ушао у Његроње. - Златојевићи (12 к., Св. Никола) су из Сикола, где имају рођаке (Караџиће), чије је порекло из Црне Горе. - Симонешти и Стојкоњи (Николићи, Јовановићи, Стевчићи и Голубовићи, 22 к., Ђурђевдан) су један род. Прадедови су од "старинаца" у Сиколу. - Тренкешоњи (5 к., Св . Арханђео) су из Дебелог Луга у Поречу. - Дед Ивановићâ (3 к., Св. Никола) је из Топле преко Стола. - Ђуркоњâ (Ђурићи, 14 к., Св. Никола) дед Ђорђе и његова браћа су из Алмаша. - Кирице (Цигани ковачи, 5 к., Петковица) су из Горњана у Поречу. Имају рођаке у Нересници, Волуји, Лозници, Жагубици и у неким другим селима пожаревачког краја. Кирице у Малајници су од овог рода и отселили се од Луке. - Стевановић (трговац, 1 к., Петковица) је дошао из Танде у Поречу. - Маринковић (1 к., Петковица) је из Топле.
               Заветине су на Биљани петак, на Спасовдан и на Петровдан.

- 185 -