Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 181-183
19.
Глоговица.1) - Село је на огранцима планине Дели-
____________________
1) Испитивана 1912, 1914 и 1920 године.- 181 -
Јована и на површи која се испод брда Русмана пружа Салашу и Сиколу. Куће су на доста стрмим странама Глоговичке Реке, а на југу су око 0,5 км удаљене од дубочанских кућа.
У селу су Аврамовића Чешмја, Германовића Чешмја, Бучина и Миленковића Чешмја и многи бунари и један "шмрк"; у синору су многи извори и стублине ("шћуби").
Зиратна земља је средње родности. Многи имају винограде у селу Чубри. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Периш, Кошери, Ветриње, Чукица (Чокица), Бучја Глава, Добра Вода, Падина (Пађина), Под Осојем (Субдос), Врф, Чешмја, Шиљик (Ђалулуј), Казарне, Брсан, Капела, Ливађе (Ливез), Русман (Руцман) и Сељиште. Општинске су шуме Осоје и Русман, а утрина Ђалуц.
Глоговица је збијеног типа са кућама размакнутих по 10-30 м, а на искрајцима и до 50 м. Подељена је у четири махале: Миљешти, Јордачевићи, Гимишешти и Барбуловићи. У махалама има више родова са измешаним кућама. У селу је испитано 27 рода са 219 кућа. - Гробље је на брду источно од "села".
На Русману, у Гиндуши и у Дубокој Води су налажене златне жице, које су "остале од топионица из времена Лаћина." Сељиште је источно од Русмана, где је, по предању, било старо село.
На Лангеровој карти забележено је насељено место
Glogoviz, а на карти "Темишварски Банат" пусто место
Glokovitz и место
Vellisatz, које се нигде више не помиње нити је такво место познато у селу.
Glogovicza1) је село и 1784 год. 1807 год. помиње се "Стан глоговички кнез"
2), а село Глоговица
3) је забележено 1811 год. Год. 1846 село је имало 117, 1866 год. 199, а 1924 год. 260 кућа.
4)
По предању кад је народ у Крајини због "турског зулума" напустио своја села и склонио се у збегове (а већина отишла "преко планине") преци неких данашњих родова су се склонили у овај, тада пуст и шумовит крај. Прво су се настанили на месту Унц, у Мириној Шуми, која је између Салаша и Сикола, а после су се преселили у Сељиште испод Русмана, а много су се доцније настанили на данашњем месту. И из Глоговице је било "бежаније", а вратили су се неки међу којима су најстарији они родови што су били избегли из Чубре, а пореклом су "од Косова". У ове долазе:
____________________
1) Споменик LXXIV, 122. 2) М. Петровић: Финансије, I, с. 86. 3) М. Ђ. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 394. 4) В. у VI одељку Општег дела.- 182 -
Миљешти и Кикирешти (15 к., Св. Јован) су један род,
Пиперчи (3 к., Св. Арханђео),
Плешоњи (Ђулачи, Гицоњи, Лицоњи и Кројтари, 25 к., Митровдан),
Аврамовићи и Ницулоњи (8 к., Св. Јован) су један род и
Барбуловићи,
Гагићи,
Нујкуловићи и Матејићи (22 к., Св. Јован) су један род. Драгомир, прачукундед Барбуловића-Матејића, добегао је из Чубре; родоначелници осталих родова су непознати. Мисли се да су из Чубре:
Радумиљ,
Божидароњи,
Чочоњи и Буртићи (20 к., Св. Јован) који су један род и
Тодорешти (12 к., Св. Јован). Тодорешти се зове по прадеди, који је рођен у Глоговици; имали су старо кумство у Сиколу.
Родови досељени до краја 19. века:
Гимишешти и Сурдоњи (12 к., Св. Јован); чукундед им је дошао из "Влашке." -
Вељешти,
Маркоњи и
Иримањи (15 к., Св. Никола) су један род и
Забовоњи,
Његојевићи и
Крљешти (9 к., Св. Јован) су један род; пореклом су сви "Унгурјани." -
Вељарешти (8 к., Св. Никола) и
Паулешти (7 к., Св. Јован) су из "Влашке". - Прадед
Пајкана (4 к., Ђурђиц) је из Рашанца у пожаревачком крају. -
Попешти (4 к., Св. Никола), прадед, поп Петар, доселио се из "Влашке." -
Буроњи и
Лазароњи (5 к., Св. Никола) су један род. Прадед Костадин је из Балта Верђи у Румунији. -
Трујкоњи (8 к., Св. Јован), прадед је дошао "од Златибора." -
Монешти (2 к., Св. Арханђео) су из Балта Берђи. -
Вељкоњи и Уцани (7 к., Петковица) су један род; досељени из неког села "преко планине". -
Абраши (7 к., Св. Никола) су из Кривеља у Црној Реци. -
Германи (2 к., Св. Арханђео) су из Горњана у Поречу; неки веле да су потомци рудара, који су овде копали злато. -
Првоњи и Милојкоњи (4 к., Св. Никола) су један род; досељени су из Халова преко Тимока. -
Топљани (2 к., Св. Никола) дед (старцу од 70 г.) дошао из Топле преко Стола. -
Пандарешта (2 к., Петковица) је дед из "Влашке" -
Дошљаци (5 к., Митровдан) су од Хомоља. -
Миловановиђи (Цигани ковачи, 3 к., Петковица) су из неког села у Крајини. -
Јовешти (4 к., Св. Јован) су од Фируловића у Дубочану. -
Жукоњи (2 к., Св. Јован) су из Слатине у тимочкој Црној Реци. -
Бешојешти (1 к., Св. Јован) је од "Унгурјана" у Дубочану. -
Богдановић (1 к., Св. Никола) је из Неготина.
Сеоска је заветина о Тројицама. Црква је заједничка са Дубочаном, коју је подигао Ђ. Вајферт, а посвећена Св. Ани.
- 183 -
