Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 179-181
18.
Дубочане.2) - Сеоски је хатар већином по плећатој коси планине Дели Јована, између Глоговичке Реке и Беле Реке, а мањи је на површи преко Глоговичке (Воденичке)
____________________
2) Испитивано 1912, 1914 и 1920 године,- 179 -
Реке. Куће су у плиткој и пространој удолини, на десној страни дубоке долине Воденичке Реке, од које су најближе удаљене око 200 м, а на југу и југоистоку допиру до Кошевског Потока, преко кога је пространа утрина.
Село узима воду са Ладне Воде (Фитена Рече), са једне "чешмје" и из извора даском покривених, на обали Кошевског Потока, које зову "Извор" или "Кров". Мањи број кућа се служи бунарима. У синору су: "Чешмја", Тренчина Чесма и неколики извори.
Места са њивама, ливадама и Гајевима се зову: Џоферва, Барбулин Крак, Дудук, Висока Чука (Чока Ноалта), Самар, Врц, Визурин, Боринц, Велико Осоје (Дос Маре), Букова Глава, Дупађал, Бучинац, Јелашница, Велико Брдо (Ђал Маре) и Чешмја, Општинска шума и утрина су: Јелашница, Падина (Пађина) и Излаз.
Село је збијеног типа и куће су размакнуте по 10-20, а на искрајцима и по 50 м. Подељено је у крајеве: Водски Поток (Огашу Вадули), Кошевски Поток (Огашу Кошулуј), Тренчина Чесма (Фитена Тренча) и Динуловићи (Динулести). Три куће су се у новије време иселиле на "салаш." У крајевима има више родова са измешаним кућама. Испитано је 35 родова са 184 куће.
По народном казивању Дубочане је прозвано по дубоким долинама Воденичке Реке и њених притока. Под данашњим именом се село помиње тек у прошлом веку. Год 1866 имало је 172, а 1924 196 кућа.
1) Али на карти из 1723-1725 год. ("Темишварски Банат") овде је забележено место
Diboko свакако данашње Дубочане, а на истој и другој (Лангеровој) карти забележена су места
Bukinz,
Borins, о којима се данас не зна ништа.
Прича се да је пре 200 година село било на месту "Чешмја", одакле се убрзо преместило на југ од данашњег села. У половини 18. века, због "турског зулума", ово се насеље морало растурити и његови становници отишли једни "преко планине", други у "Бугарију", одакле су се доцније неки "повратили" и засновали данашње Дубочане.
Најстарији родови:
Патруцешти (8 к., Петковица). -
Динуловићи и Мијаји (10 к., Св. Никола), су један род. Преци оба рода су се "повратили" из "Бугарије". Стари је род
Фајдоњи (Фајдоњи, Јонићи, Симоновићи, Васелуњи, Јонцањи, Мла, деновић, Пиперчи-Новаковићи, Јоница, Трајлуци, Чолакови, Јовановићи, Пауновићи, Павлан, Јоникић, Ћотани, Флоран-Чукани, Васиљевићи, Митровићи, Илићи, Првуловићи, Гаврил,
____________________
1) В. у VI одељку Општег дела.- 180 -
Трујови и Јонаскешти, 30 к., Митровдан). Заједничко име Фајдоњи многи су заборавили, а неки се и кумством понова ородили. Родоначелник Јован Фајда са браћом "повратио се" из Слатине у Црној Реци.
Родови досељени пре 19. века. -
Унгурјани (Унгурјани, Јоновићи, Бурелешти, Миловани, Новаковићи, Предоњи и Биволани, 15 к., Петковица). Дошли су из Кривеља у Црној Реци, а пореклом су из Хомоља. -
Петачешти (Калиновићи)
и Боровешти (8 к., Св. Никола) су један род. -
Светоњи (Светоњи, Оприћи, Дирептаци, Димитровићи, Кршмари, Маринкоњи, Дурујешти, Ајдумитри, Дабуловићи, Врнујка и Николић, 15 к., Петковица) су из Раковице у Бугарској. -
Бугарешти (Бугарешти, Крчоба, Лицоњи и Недељковић, 12 к., Св. Никола) и
Бежујешти (4 к., Петковица) су из "Бугарије". -
Катруцани (3 к., Петковица) су од Хомоља. -
Попазешти (2 к., Петковица) су из Салчове у Бугарској. -
Рпанешти (5 к., Св. Никола),
Микулешти (Микулешти, Станкулови, Јовановић и Ђорђевић, 10 к., Петковица) и
Поповић (1 к., Петковица) не знају порекло.
Родови досељени у 19. веку. -
Митрујешти (Марјановић, 5 к., Св. Никола),
Пауновићи (5 к., Петковица),
Бркани (4 к., Петковица),
Ангелешти (2 к., Св. Никола),
Смадоњи (3 к., Петковица),
Беције (3 к., Петковица),
Цикоњи (2 к., Св. Јован),
Фируловићи (3 к., Петковица),
Бађићи (3 к., Петковица),
Бурмановићи (3 к., Петковица),
Оприцани (Цигани кввачи, 4 к., Св. Никола),
Голгојони (2 к., Петковица),
Андријешти (2 к., Петковица),
Човикани (3 к., Петковица) и
Шувејоњи (2 к., Петковица). "Сви су они Унгурјани". -
Првуловићи (3 к., Петковица), прадед Јован је дошао из Халова преко Тимока. -
Јовањи (Цигани ковачи, 2 к., Петковица), су дошли из неког села у Крајини. -
Станкула (Цигани ковачи, 4 к., Св. Арханђео), отац им дошао из Раковице у Бугарској. -
Флорић (1 к., Митровдан) је из Градскова преко Тимока, ушао у Фајдоње. -
Балан (1 к., Св. Никола) је из Глоговице, а пореклом је из "Влашке." -
Аврамовић (1 к., Св. Јован) је из Глоговице, а пореклом је из Чубре. -
Радојевић (трговац, 1 к., Св. Никола) је из Салаша, а пореклом је "са Косова." -
Иримањ (механџија, 1 к., Св. Никола) је из Глоговице, а пореклом "Унгурјан". -
Ђорћевић (ћурчија 1 к., Петковица) је из Неготина.
Заветине су Спасовдан и Петровдан.
- 181 -
