Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 168-169
13.
Вељково.1) - Село је у североисточном крају велике заравни, на којој су Рогљево, Смедовац и Рајац. Куће су на заравни изнад железничке пруге и леже на терцијерном песку и кречњаку.
Село пије воду са једне "чешмје" и из више бунара.
Осим мало поља поред Тимока и испод Чуке (Чока) и Високе остала је земља на заравни и слабе родности. Места њива и винограда се зову: Воденички Крај (Котуј Мори), Бљувановачки Крај (Котуј Бљувановац), Висока, Рогљевско Брдо (Ђал Рогљева), Пољана (Поене), Сврачер, Сељиште, Крст (Круча), Вркањ, Ајдучке Пивнице (Пимнице) и Ајдучка Кућа. Општинске су шуме: Коса (Коаста) и Таван, а утрине Излаз и Марђан.
Вељково је збијеног типа; куће су размакнуте по 15-40 м. Подељено је у два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). Неколико родова имају куће у оба краја, а обично су измешане. Испитивано је 24 рода са 99 кућа.
Гробље је северозападно од села на брду Марџињу.
Село је, крајем прошлог века, указом названо Вељково, а дотле се звало Бљувановац, како га и данас зову старији људи у Крајини.
Најстарији су остаци из прошлости зидови од тесаног кречњака и опека, а и рбине од великих земљаних судова, под врхом брда Чуке, који су по предању из времена "Лаћина." Под Чуком је "Незнано Гробље" (Морминц Парасиц), али се на њему налазе споменици из почетка прошлог века. У Сељишту је прво засновано село. Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости данашњег села и на њему је пре 50-60 година била капела.
Први помен о Бљувановцу има на Лангеровој карти, где је на десној страни Тимока забележен
Plivanaz, а тек у 1811 год. записано је село
Благовановац2). 1846 год. Бљувановац је имао 58, 1866 г. 68, а 1924 год. 105 кућа.
3) По предању Бљувановац је заснован пре 150-200 година, али се не зна кад је село засновано у Сељишту. Из Сељишта се преселило на данашње место "пет брдеља," а остали су становници избегли у "Бугарију." Од ових оснивача села нема потомака. За данашње најстарије родове се каже да су досељени у Бљувановац. Најстарији је род
Миљешти (15 к., Петковица), чији су преци дошли из Валакоња у Црној Реци. Убрзо после њих су дошли из "Бугарије":
Мандоњи (12 к., Петковица),
Андријешта (5 к., Св. Стеван),
Чороканешти (4
____________________
1) Испитивано 1912, 1914 и 1920 године. 2) М. Милићевић: Кнежевина Србија, с. 894. 3) В. у VI одељку Општег дела.- 168 -
к., Петковица),
Јерчоњи (3 к., Петковица) и
Агугурешти (3 к., Петковица). Мандоњи су имали старо кумство у Брегову преко Тимока, а Чороканешти у Мокрањи.
Родови досељени после најстаријих досељеника, а пре 19. века:
Пашоњи (6 к., Св. Никола): не знају порекло. Име су, веле, добили по једном претку који је имао доброг коња и, кад га виде да јаше, сваки би казао: "Ево паше." -
Његојевићи (3 к., Св. Никола) су из Брегова. -
Шуркоњи (4 к., Петковица); не знају порекло. -
Брндуши (3 к., Св. Никола) по баби Брндуши, Каћунки су од Видина. -
Ванчин (1 к., Петковица); неки предак дошао из Брегова.
У 19. веку су се доселили остали родови:
Цицирешти (3 к., Св. Никола) су из Велике Јасикове, а пореклом су из "Влашке." -
Љебкојићи (5 к., Петковица) су из Ракитнице у Бугарској. -
Паунешти (2 к., Петковица) су из Злота у Црној Реци. -
Предићи (6 к., Св. Никола) су из Радујевца. -
Филиџани (3 к., Св. Арханђео); то је презиме изумрлог рода у који је ушао досељеник из Мокрања, а порекло му је из "Влашке." -
Недељкоњи (3 к., Петковица) су из Балта Верђи у Румунији. -
Туфеџићи (6 к., Петковица) су из Дељена у Бугарској. -
Врфани (2 к., Св. Никола) су из Врфа у Бугарској. -
Никулешти (Тудороњи (3 к., Митровдан) су из "Бугарије." -
Милошевићи (2 к., Св. Јован). Отац им је дошао из Јошанице у Хомољу; пореклом је од "Малог Косови"; ушао у изумрле Цојкеште. -
Васиљешти (3 к., Петковица). Отац им из Табаковца, ушао у Јерчоње. -
Балћан (1 к., Петковица) је из Велике Јасикове, а старином из "Влашке". -
Барбулешти (1 к., Петковица) из Мале Јасикове; пореклом из "Влашке".
Заветина је Спасовдан.
- 169 -
