Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 293-295
19.
Сип.1) - Ово је село поред Дунава, између Давидовца, Петровог Села и Текије. Земљиште је стрмено и врло неравно. Од самог Дунава почињу узане и високе терасе изнад којих је површ Мироч. Река Косовица је дубоко усекла корито и земљиште јако издробила. Куће су на најнижој тераси и допиру до Дунава, а неколике су на левој страни Косовице.
У селу се употребљава вода обично са три безимена извора. Али многе куће узимају воду са бунара, а за неке потребе се копају извори у песку на Дунаву.
Земља је врло неподесна за обрађивање, па је земљорадња сасвим незнатна. И привредне прилике су уопште веома неповољне. Шуме су за време светског рата много исечене. Њиве, ливаде и шуме су на местима: Караташ, Сељиште, Пољане (Поене), Грапчин Луг (Лунка), Вељково Поље, Драгич, Чука (Чока), Мало Поље и Кулмја. Утрина је поред Дунава. Шуме су: Змирјак, Миљештево Присоје (Фаца Миљешти), Косовичино Осоје (Дос Косовица) и Приод.
Сип је збијеног типа, јер се неким кућама додирују и срехе. Највећи је размак између кућа око 10 м. Село је по-
____________________
1) Испитиван 1920, 1921 и 1922 године.- 293 -
дељено у два краја: Горњи Крај (Ђал) и Доњи Крај (Ваље). У крајевима су куће разних родова јаче измешане. Испитано је 20 родова са 121 кућом. - Гробље је на брежуљку јужно од села.
Име селу је постало, веле, по томе што је некада река Косовица наносом засипала село. Друго је мишњење да је од речи "съп", што значи песак. А оно је дошло од песковитог земљишта на коме је раније било село. У Сељишту је било прво село и ту су ископаване опеке остале од "Лаћина". Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из времена када је село било у Сељишту.
Сип је старије насеље. На Лангеровој карти
Sip је забележен као паланка, а на карти "Темишварски Банат" обележено је истим именом.
Сипь је 1736 год. имало 40 кућа
1), а 1783 било је "6-8 тур. и 10 влашких"
2). Село Sip забележено је и на Вајнгартеновој карти.
3) Год. 1846 село је имало 63, 1866 год. 84, а 1924 год. 134 куће
4).
Предање о оснивању Сипа није очувано. Село је прво било у Сељишту, па је пре 200 година обновљено на садашњем месту, када се повратило избегло становништво из "Влашке". Последње деценије прошлог века тадашњи сеоски свештеник, Петар Милошевић, говорио је да су оснивачи Сипа у Селишту били пореклом од "Шаре", одакле су испред Турака добегли до Дунава и доцније прешли на његову другу страну. Кад је турска власт и тамо допрла, они су се повратили и у овом заклоњеном и шљунковитом крају обновили Сип. Прво су се повратиле неколике породице и, како су се преко Дунава задржале кратко време, очувале су и све одлике њихових предака. Доцније су се повратиле и остале породице, али су оне већ биле доста "повлашене". Досељавањем нових "влашких и повлашених" породица и прве су се породице "повлашавале", али су задржале своја стара презимена. Дедови данашњих стараца још су знали да причају о старој српској прошлости. У ове "повлашене" или из "Влашке" дошле родове долазе следећи. -
Томићи и Маринковићи (12 к., Св. Никола) су један род. -
Благојевићи5) (5 к., Св. Јован),
Кленцоешти (8 к., Св. Никола),
Женешти и Кршобешти (6 к., Св. Арханђео) су један род. -
Керечешти (3 к., Митровдан). -
Медуцешти (Јонцићи и Дерамађешти, 9 к., Св. Арханђео). -
Дуцешти (5 к., Св. Стеван). -
Дуранешти (3 к.,
____________________
1) Споменик LII, 190. 2) Глас CLIII, 25. 3) Д-р Н. Радојчић: пом. рад и карта. 4) В. у VI одељку Општег дела. 5) По Чукундеду Благоју.- 294 -
Св. Никола). -
Скаулешти (16 к., Петковица),
Карабешти и Наумашешти (12 к., Св. Арханђео) су један род. -
Брендићи (Брендешти, 5 к., Св. Арханђео): чукундедови су им из "Влашке". -
Добрићи (7 к., Петковица): чукундед дошао из Баната. -
Калинешти (4 к., Петковица) су из Слатине у Крајини.
Родови дошли у 19. веку:
Букукешти (2 к., Св. Никола). Прадед се преселио са Голог Брда (Ђал Голи) у Текији. -
Ђиљешти (Савићи, 4 к., Св. Арханђео): дед из Адакала, где је био "пандур". -
Брнајешти (2 к., Св. Јован) су из Жидоштице у Румунији. -
Микулешти (Дамитријевићи, 2 к., Петковица): дед од "Унгурјана" у Великој Каменици. -
Жујанешти (2 к., Св. Никола): доселио се дед, али не знају одакле. -
Бугарешти (2 к., Св. Јован): дед је из Неготина. -
Грабовчани (2 к., Св. Јован): отац (старцу од 80 г.) од Снђешта у Грабовици. -
Перинешти (2 к., Петковица) су из Велике Каменице. -
Куркани (2 к., Петковица) су од Фасујешта у Давидовцу. -
Буракешти (3 к., Св. Јован) су из истоименог рода у Кладушници. -
Барбулешти (1 к., Петковина): отац из Гура Ваја преко Дунава. -
Колцић (1 к., Св. Арханђео) из Грабовице и
Туфан (1 к., Св. Јован) из Кладушнице. Оба су рода пореклом из "Влашке".
Заветина је на Петровдан, а црква слави Св. Николу.
- 295 -
