Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 289-290
17.
Манастирица1). - Источни, мањи део хатара је на површи Кључа, а западни, већи, на високим површима, до површи Мироча. У хатару је горњи ток потока Шајне, и њена притока Манастирички Поток, на чијим су странама и сеоске куће. У селу је Селски Извор, а у хатару су: Цероња, Мирша и други извори.
Најбоље су њиве на површи Кључа. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Калфа, Поље у Шајни, Војнаса, Попјаска, Шајна и Стриба. Утрина је Шарбанов Крак, а шума Манастирички Гај (Бранишће Манастир).
Село је збијеног типа и пошто је мало није подељено у крајеве и махале. Куће су размакнуте по 10-30 м. Испитано је 14 родова са 58 кућа. - Гробље је јужно од "села" на брежуљку Капела.
Село је добило име по недалеком манастиру Манастирици. О старој манастирској цркви, која је срушена крајем прошлог века и подигнута нова, нема помена из прошлости. По предању саградио ју је "св. Никодим". Сељиште у Шајни је, веле, од истоименог села, које је раније постојало, а Старо Гробље (Морминц Батрњ) је из прошлости села док је било у Великој Долини.
Манастирица се први пут помиње после присаједињења Србији. Год. 1846 имала је 27, 1866 год. 36, а 1924 год. 58 кућа
2).
По предању раније је поред потока Шајне било истоимено село, чији су се становници због "турског зулума" или "чуме" морали раселити. Неки су побегли у "Влашку", а неки у села Кладушницу, "Џеџерац" (Давидовац) и Сип, а неки се настанили на месту Велика Долина (Ваља Маре). Они из Велике Долине су се доцније преселили и засновали Манастирицу. Од данашњих родова само су преци
Чичиланешта и Калинешта (један род, 9 к., Св. Никола) и
Никешта (Никићи, 5 к., Петковица) становали и у Великој Долини, а доселили се из "Влашке". Остали су родови дошли у садашње село:
Паунешти ("Бугари" 5 к., Св. Никола) су од Ниша. -
Гушати (2 к., Ђурђиц): прадед из "Влашке". -
Јанкулешти (4 к., Св. Никола): из Скеле преко Дунава. -
Фнтарешти (4 к., Петковица): дед је из "Влашке". -
Вулпешти (3 к., Св. Арханђео): отац (старцу од 100 г.) је из Грљана код Заечара. -
Калафировићи (3 к., Св. Никола) су од Ниша. -
Табашешти (Радујкићи, 6 к., Св. Никола) су из "Џеџерца". -
Јовешти (2 к., Петковица): отац је "Унгурјан" из Бре-
____________________
1) Испитивана 1920 године. 2) В. у VI одељку Општег дела.- 289 -
стовца у тимочкој Црној Реци. -
Ђурешти (2 к., Св. Арханђео) су из Ћуреша у "Арђалу". -
Царани (4 к., Св. Арханђео) су из "Влашке". -
Унгурјани (4 к., Петковица): отац је из Бучја у Црној Реци. -
Србу (Ђорђевићи, 3 к., Св. Никола) су "од Косова", а овамо су дошли из Штубика у Крајини. -
Акимешти (2 к., Св. Никола) су из Велеснице.
Заветина је у четвртак по Духовима.
- 290 -
