ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: ДАВИДОВАЦ

Started by Volcae, 28.11.2010. 11:49

Previous topic - Next topic

0 Members and 1 Guest are viewing this topic.

Volcae

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 287-288

               16. Давидовац1). - Село је поред Дунава, западно од Кладушнице. Мањи део хатара поред Дунава заузима терасе где су и куће, а остало земљиште је на површи Кључа и на високим површима. - У хатару су многи извори, а у селу бунари, са којих се употребљава вода.
               Места са њивама, ливадама и шумом се зову: Караташ, Шајна, Кулија, Кисељиће, Грабовац, Гонишће, Будина Чука (Чока Буди), Селски Поток и Меуца. Неке породице од старине имају земље у Церибаши.
               Село је збијеног типа и дели се у два краја: Ново Село (Сату Ноу) и Старо Село (Сату Батрњ). У Новом Селу су куће ублизу и некима се скоро додирују стрехе. Крај ње куће су удаљене од Кладушничких по 400-500 м. У Старом Селу су куће размакнуте по 20-50 м. Већина их је на вишој тераси, а мало поред главног пута. Испитано је 23 рода са 103 куће. - Гробље је на Утрини, јужно од "села".
               Крајем прошлог века село је указом названо Давидовац, а дотле се звало Џеџерац. Ово је име, веле, постало од речи "џеџе" (смрзао), а прича се да су се некада ту смрзли неки "лађари". Најстарији су остатак зидине од града Караташ. Ово име, веле, значи "карадаш", јер се морало дати и "црно испод ноката" да би се могло проћи за Оршаву или за Кладово. Према тој рушевини у Дунаву је једно острвце, а ниже њега се, кад је мала вода, виде остаци зида
____________________
               1) Испитиван 1920, 1912, 1922 и 1923 године.

- 287 -

од куле, стражаре или града, који је Дунав ту просекао. Прича се да су у овим рушевинама налажени новци "од Јерине". Поврх села преко терасе водио је "турски пут", са којег је камен раснесен.
               Год. 1783 помиње се село Tisserutz (Џеџерац) са "30 влашких"1) кућа. На Вајнгартеновој карти забележен је Tisseraz2). 1846 г. Џеџерац је имао 69, 1866 г. 73, а Давидовац 1924 год. имао је 125 кућа3).
               Џеџерац је по предању заснован после суседне Кладушнице и са њом чинио једно село. Прво је засновано Старо Село, а пре 100 година Ново Село. Старо Село су засновали неки "лађари", који су кроз Ђердап извлачили лађе, а Ново Село су основали досељеници са "Острова", које је у Дунаву, према румунском селу Гура Вају. Родови који су основали село су: Степанешти (10 к., Петковица), Јордаке (8 к., Митровдан) и Корићешти (6 к., Петковица): пореклом су из "Влашке". - Стари су род и Шенани (Шенанешти, 5 к., Петковица): преци су им се преселили из некадашњег села у Шајни. После поменутих родова досељавали су се:
               Бонановићи (4 к., Митровдан): не знају одакле су се доселили. - Кржалије (Цугићи, 6 к., Св. Никола) су из Верчарове у Румунији, где имају род. - Фасујешти (2 к., Петковица), Сојкешти, Фифешти и Ристешти (18 к., Св. Јован) су један род. Прадедови и дедови су им са "Острова". - Курта (1 к., Петковица); прадед и дед са Острова. - Ступарешти (Заријешти, 12 к., Петковица) су из Пекије, а пореклом су из Јеловице у Румунији. - Долбочани (5 к., Св. Никола) су из Дубоке ("Длбоке") у Звижду, где још имају род. - Каломешти (3 к., Св. Никола) су из Брезнице у Румунији. - Ђурешти (4 к., Св. Арханђео) су из "Влашке". - Петровићи (2 к., Св. Никола): дед "лађар" је из Босне. - Бошњак (1 к., Св. Никола): дед је из Кастела код Текије, где је био у служби код Турака. - Адамешти (3 к., Петковица) су из Добре поред Дунава. - Србуловић (1 к., Св. Јован) не зна порекло. - Бађешти (3 к., Св. Никола), Кракешти (1 к., Св. Јован) и Дијешти (2 к., Св. Арханђео): дедови су им из "Влашке". - Чортанешти (2 к., Св. Никола): отац (старцу од 70 г.) је из Алинге у Румунији. - Адамешти (1 к., Св. Алимпије) је из Кладушнице, а пореклом из Скеле у Румунији. - Вељковић (1 к., Св. Арханђео) је из Лозовика код Смедерева.
               Заветина је на Св. Тројицу.
____________________
               1) Глас CLIII, 25.
               2) Д-р Н. Радојчић: пом. дело и карта.
               3) В. у VI одељку Општег дела.

- 288 -