ПОРЕКЛО СТАНОВНИШТВА: МАЛА ВРБИЦА

[Volcae]

               Коста Јовановић, Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, стр. 279-280

               12. Мала Врбица1). - Село је у североисточном куту дунавског Кључа, а хатар му се простире по дунавским терасама и мало по површи Кључа. Куће су на високој тераси поред Дунава.
               У селу се служе водом са извора и бунара на точак (рота). У горњем су крају и два извора: Миљенков Извор и Мијајлов Извор.
               Село нема шуме, а места на којима су њиве и ливаде се зову: Блато (Балта), Смрдан, Осојна (Дос), Коркан, Димитријево Брдо (Гринду Димитру), Голо Брдо, Визурин, Гај, Риљак, Врташка, Падина (Пађина), Бунари, Корбовски Пут, Садови, Лава, Церибаша, Сељиште, Долина (Ваље), Гламеја и Конопљиште (Кенепиште).
               Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 10-30 м. Подељено је у три краја: Горњи Крај (Ђал), Средина (Мижлок) и Доњи Крај (Ваље), где су куће највише груписане. Испитано је
____________________
               1) Испитивана 1921 и 1922 године.

- 279 -

34 рода са 138 кућа. - Гробље је јужно од "села" на Утрини.
               У Сељишту је некада било село, а из тога је времена и Старо Гробље (Морминц Батрњ). Најстарији помени о селу су на аустриској карти "Темишварски Банат" и помени из 1736 и 1783 год. (види Велика Врбица). Год. 1846 Мала Врбица је имала 76, 1866 год. 110, а 1924 186 кућа1).
               Прича се да је Мала Врбица постала независно од Велике Врбице. Прво је заснована у Сељишту, одакле се на садашње место преместила пре 100-150 година. Предање о заснивању села у Сељишту није очувано, али се зна да су у њему становали многи данашњи родови, чији су се преци "повратили или дошли из Влашке". Ти су родови: Лупулешти (Димитријевићи, 2 к., Петковица), Микуљешти (2 к., Св. Арханђео), Бобешти (4 к., Св. Никола), Ђурешти (2 к., Св. Никола), Урлешти (6 к., Св. Арханђео), Траканешти (Костадиновићи, 9 к., Св. Никола), Суфлешти (3 к., Св. Арханђео), Чердосанешти (3 к., Св. Никола), Пулаце (4 к., Св. Арханђео), Мајкаљешти (7 к., Св. Никола), Попешти (6 к., Св. Јован), Тртанешти (2 к., Петковица), Ницуловићи (2 к., Св. Арханђео), - Анђелоњи2), Фикешти, Пуничешти, Буделешти, Ротапачешти и Фалчешти (28 к., Св. Стеван). Мисле се да су свих 28 кућа један род, али су се разродили.
               Родови дошли до краја 19. века. - Шарбановићи (4 к., Петковица): прачукундед или чукундед је из "Влашке". - Бондошешти (20 к., Митровдан): чукундед са браћом се доселио из Бондука у Румунији. - Паулешти (6 к., Св. Арханђео): из Рткова, а пореклом из "Влашке". - Голоцешти (Курвићи, 3 к., Петковица) и Цагуљести (5 к., Петковица) су из "Влашке". - Даскалешти (5 к., Св. Арханђео и Петковица): дед Јон (старцу од 70 г.) као "даскал" дошао из Кладова, а пореклом је из Мехадије у Банату. - Никола Поп (4 к., Св. Никола): дед је из "Македоније". - Броскарешти (2 к., Св. Никола): дед лончар је из "Бугарије". - Из "Влашке" су се доселили дедови ових родова: Траилештâ (2 к., Петковица), Србулештâ (6 к., Св. Арханђео), Дојештâ (2 к., Св. Јован), Коркацештâ (2 к., Св. Арханђео) и Царанештâ (2 к., Божић). - Росовљановић (1 к., Св. Никола): из Молдаве, а рођен је у Мајдан-Пеку. - Чоконарешти (2 к., Св. Никола) су из Чокоњара. - Стројешти (1 к., Св. Никола) је из Вајуге.
               Заветина је на Тројице, а преслава у четвртак по Ускрсу.
____________________
               1) В. у VI одељку Општег дела.
               2) По баби Анђелији.

- 280 -