Коста Јовановић,
Неготинска Крајина и Кључ, СКА, Београд 1940, 258-261
Грабовица - Ово је најјужније кључко село, између крајинске Реке и Брзе Паланке, Дунава, кључких села Љубичевца, Велеснице, Велике Каменице и површи Мироча. Источни је део хатара у равници (дунавска шљунковита тераса), а западни је брдовита површ. Куће су у равници, с оне стране пута Неготин - Кладово и северно од потока Мрфаје, а око двадесет кућа су растурене „на салашима".
Село пије воду из бунара, а у хатару су Чешмја и извори: Брезница, Пимница и многи други који немају имена.
Најбоља је земља у равници. Места са њивама, ливадама и гајевима се зову: Живица, Биљевина, Папратиште (Фериге), Дунав (Дуњере), Конопљиште (Кенепиште), Ливађе (Ливез), Јасењар (Фрасиниште), Каменити Поток (Огашу Пјетра), Брезница, Широка Долина (Ваља Лаћеш), Пивнице (Пимнице), Пивничка Долина (Ваља Пимница), Грбова Чора, Черниш, Троица, Гробар, Поточица, Врело, Пољана (Поене), Припар, Ибабара, Мртваја (Мрфаја), Јонина Чука и Киломе. Државне су шуме: Мичариз, Пречиц, Чомин Крак, Корита, Мечкин Крак (Кракул Урсули), Понор, Добра Вода, Вртеч и Грабовица.
[Стр. 258] Село је збијеног типа; куће су размакнуте по 15-40 м. Пут Неготин-Кладово пролази средином села и од њега бочно иду „сокаци", који граниче крајеве села. На десној страни пута је крај Србија и махале: Кисерешти, Туцешти, Видојешти, Гајешти, Иванешти, Добешти и Јованешти. На левој страни пута су махале: Пређешти, Геранешти, Мартинешти, Драгићешти, Стојикешти и Маринкешти. Куће „на салашима" су размакнуте по 100-200 метара. У Грабовици је испитано 59 родова, са 263 куће. - Данашње Гробље је источно од „села" на месту званом Поље.
Грабовица је, веле, увек била на садашњем месту. Старо Гробље је из раније прошлости, а не зна се кад се у њему укопавало.
На аустриским картама (Лангерова и „Темишварски Банат") насеље је забележено под именом Grawowiz, Graboviiz. Год. 1723 има „Јен8рiи Грабовичка хлѣбови 43"), а 1736 год. „Въ ен8рiи у Грабовцу 103") куће; 1783 год. има „Grabowatz преко 100 влашких") кућа. Год. 1846 Грабовица је имала 171, 1866 год. 240, а 1924 год. 320 кућа)
Предање о заснивању села није очувано. Прича се да оно никада није било пусто, јер се због „турског зулума" већина становника склањала у збегове, у његов брдски крај, а неки су бежали преко Дунава, одакле би се повратили чим би прошла опасност. Порекло већине садашњих родова није довољно познато. По предању су преци већине становника међусобно говорили српски, а мање „влашки". Доцније, нарочито после повратка избеглих родова из „Влашке", крајем 18. века, отпочело је становништво говорити „влашки", чему је допринело мешање са „повлашеницима" и новодосељеним „влашким" породицама. У родове чији су старији преци међусобно говорили само српски, веле, долазе ови родови:
Иванешти (Ивановићи),
Солдати (Ђурђиц),
Згрку (Св. Никола),
Видојешти,
Јованешти (Петковица) и
Лазароњи (Св. Арханђео), сви су били једног порекла (40 к.). Данас се презивају по браћи, чукундедовима*). -
Дабешти [Стр. 259] (15 к. Ђурђиц) су потомци Крсте Дабеска, чије је порекло било из „Дабије у Турској". -
Туцешти, Кесерешта, Балеј, Туфан и
Дина (40 к., Св. Арханђео) су српског порекла и један од родоначелника је Туца Кесера. -
Гајешти и
Мирошу (8 к., Митровдан) су један род: пореклом из „Србије". -
Трујков (Поповић, 1 к., Петковица) чукундед, поп, био је Србин. -
Млађин (1 к., Митровдан). -
Попилицешти, Маринкешти и
Перчоњи (15 к., Св. Никола) су један род. -
Стојкоњи и
Букури (6 к., Петковица) су један род. -
Жолицешти (Николицешти, Николице) и
Стојичешти (9 к., Св. Лазар) су један род.
Драгићеити (5 к., Петковица). -
Геранешти (3 к., Св. Никола). -
Бутар (колар) и
Мерђен (2 к., Св. Алимпије) су један род. -
Пређешти (3 к., Ђурђиц). -
Жукуљешти (6 к., Митровдан). -
Јовицешти и
Гркљан (4 к., Св. Јован) су један род. -
Предићи (Кукуљешти, 6 к., Петковица). -
Турлика и
Тујкешти (8 к., Петковица и Митровдан) су један род. -
Милутиновићи (2 к., Петковица). -
Гушику (2 к., Св. Арханђео). - Лазароњи (2 к., Петковица). -
Пујићи (2 к., Ђурђиц). - Млађинова је мајка била Српкиња, а дед Првул је био „војник" Хајдук-Вељков. Прадедови Попилицешта, Стојкоња и неких других родова „бежали су у Влашку".
У родове чији су и старији преци међусобно говорили „влашки" долазе:
Лупеско (2 к., Митровдан),
Снђешти (2 к., Св. Ааханђео),
Туфиши (2 к., Петковица),
Конди (Џоџика, 5 к., Св. Никола),
Дилешти (5 к., Св. Арханђео), Њење (3 к., Митровдан),
Фиру (1 к., Петковица),
Журјака (1 к., Петковица) и
Наталешти (1 к,, Петковица).
Непознато је којим су језиком говорили старији преци нових родова:
Мартинешти (4 к., Митровдан),
Дору (2 к., Св. Арханђео),
Матеји (2 к., Петковица),
Вирјани (2 к., Митровдан),
Гоге (2 к., Св. Арханђео),
Јенче (3 к,, Петковица),
Јонашкоњи (2 к., Св. Јован),
Шћопулешти (4 к., Св. Арханђео),
Пурце (3 к., Св. Никола),
Паул (1 к,, Св. Јован) и
Дујкешти (1 к., Петковица).
После поменутих родова, а до краја 19. века, доселили cv се:
Будимири (2 к., Ђурђиц): из пожаревачког краја. -
Царани и
Цига (10 к., Св. Никола) су један род: досељени из „Влашке". -
Аврамешти (2 к., Петковица): из Голубиња у Поречу. -
Брложани (1 к., Св. Никола): дед дошао из „Брлоге" (Милутиновца), а пореклом је из Кривине у Румунији. [Стр. 260] -
Томешти (2 к., Св. Никола) су из „Бугарије". -
Маркоњи (3 к., Св. Никола) су од Пасаринешта у Малајници, а пореклом су из „Арђала". -
Унгунрјан (1 к., Св. Алимпије) је „Унгурјан". -
Буфан (1 к., Св. Арханђео) је из Баната.
Милорад (1 к., Петковица): отац дошао из пожаревачког краја. -
Јаковљевић (1 к., Ђурђиц): из Неготина -
Арсеније (1 к., Ђурђиц): из пожаревачког краја. -
Барјактаровићи (3 к., Св. Никола): из Брзе Паланке, а пореклом из „Влашке".
Балачика (1 к., Св. Арханђео): из „Влашке". -
Ројбу (1 к., Св. Никола): из Фламанде у Румунији. -
Јанку (2 к., Св. Никола),
Божин (1 к., Ђирђиц) и
Пича (1 к., Св. Никола): сви из „Влашке". -
Дачићи (3 к., Св. Никола): „од Косова", а овамо дошли из Штубика. -
Џановљан (Танасијевић, 1 к., Петковица) је из „Џањева" (Душановца).
Заветина је Спасовдан, а сеоска преслава је Ђурђевдан. Црква слави Св. Николу.
[Стр. 261] ----------------
*) По породичном предању после смрти свога мужа, који је погинуо у борби с Турцима, прачукунбаба Марија, с малим сином Лазаром, побегла је у Извор у Румунији, где је родила сина Ивана. Лазар је остао у Извору, где и данас има његових потомака, а млади Иван и његови другови: Крста, Дабеско и Туца Кесера су прешли на ову страну Дунава и „хадуковали", док најзад нису добили „ферман од цара" да се могу настанити у Грабовици. Ивана су, веле, за време „хајдуковања" били ухватили Турци и повели на
[стр. 259] вешала, али су га у последњем тренутку спасли Дабеско, Кесара и остали другови. Иван, Крста и Туца носили су старинско одело, „чакшире с великим туром и оружје за појасима". Ивану је кумовао неки Црногорац, те се мисли да је он пореклом био из Црне Горе.
[Стр. 260]
ТАБЕЛАРНИ ПРЕГЛЕД ЕТНИЧКОГ САСТАВА СЕЛА (По К. Јовановићу, стр. 92-93)
| С Т Р У Ј А | БРОЈ РОДОВА | БРОЈ КУЋА |
| Старинци | – | - |
| Досељеници непознатог порекла: | 11 | 26 |
| Румунско-српска (од Румуна и пор. Срба): | 18 | 40 |
| Косовско-метохијска струја: | | 120 |
| Динарска струја: | 1 | 40 |
| Браничевско-тимочка струја: | 4 | 6 |
| Шопска струја: | 1 | 2 |
| Моравско-вардарска струја: | 1 | 15 |
| Инверзне миграције: | 1 | 4 |
| Унутрашња кретања: | 1 | 1 |
| С В Е Г А: | 59 | 263 |
