Љубомир Јовановић, МЛАВА, Српски етнографски зборник, књ. V, Београд, 1903
Аљидово
[Стр. 421-422]
Положај села.- Аљидово је у равници, оивичено Бубњем са десне стране те изгледа као да је у котлу. Куће сеоске налазе се с обеју старна Витовнице, али их је више на левој но на десној. Куће су подигнуте на решном наносу. Река плави село скоро сваке године, те су се због тога неки почели исељавати више села, северно-источно у брдо, где има дивне изворске воде. У селу нема извора, већ пију воду са бунара, који се у јесен и у зиму напуне водом из реке.
Земље и шуме.- Земља је за рад око села и по кључевима које сваке године затрпавају потоци, сносећи муљ са брда, која су сасвим гола. Шума немају ни мало. Некада су Бубањ и Аљивадско Брдо били пошумљени, али сад нема нигде дрвета. Греју се сламом. (стр. 421)
Тип села.- Аљидово је збијено село. Куће су његове поређане поред Витовнице с обе стране и она га дели на два краја. У једном крају има 30 кућа, а у другом 10. Кроз село пролази и новопросечни пут из Рановца у Мало Црниће. Сеоска је слава Св. Тројица.
Приче о имену села.- Село је добило име по имену неког спахије, који је овде живео. Његове куће и конаци били више данашњег села у равници ка дивљачкој воденици. Спахија овај звао се Алија, па како се влашки место "ли" каже "љи" то ово место по томе имену прозову Аљидово.
О постанку села.- Село није било на овом месту, већ ближе ка манастиричком атару, до дивљачке воденице, али су их Манастиричани отерали, јер су им чинили штету. Прича се да су Аљидовци досељеници из Баната и Влашке и да су овде нашли пусту земљу, па се населили.
Занимање становништва.- Главно је занимање земљорадња. Кукуруз и жито су им навиднији производ, али и тога само толико имају, да се исхране. Многи иду у службу по оближњим селима и служе за 6-8 дуката од Ђурђевдана до Митровдана.
