Аутор Тема: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)  (Прочитано 8989 пута)

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #15 послато: 06.06.2010. 01:47 »
To sam uvjek istakao, jer je to prosta nasa etnogeneza i istorija.
Znam. Samo što to i dalje spori velika većina tvojih krajišnika. Pogledaš li im samo prezimena, sve vrvi od romanizama  ;D
Najžešće je kad Drakulići i Mirčići negiraju da imaju išta sa Rumunima  :D
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Бошњанин

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Поруке: 40
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #16 послато: 06.06.2010. 01:51 »
Dobijena je direktiva iz MOSKVE, da smo Slavjani ;D
Lako je Srbina prevesti zedna preko vode :(

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #17 послато: 06.06.2010. 01:57 »
Dobijena je direktiva iz MOSKVE, da smo Slavjani ;D
Lako je Srbina prevesti zedna preko vode :(
Јеси ли читао Балканолошке студије од проф. др С. Георгијевића? Ниси ни свестан колико се у Вашем језику (говору крајишника и личана) среће трагова Вашег влашког порекла.
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Бошњанин

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Поруке: 40
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #18 послато: 06.06.2010. 02:04 »
Nisam, ali svakako cu naci i tu studiju
Ima dosto toga na istorijabalkana.com
Tu je jedan clanak na engleskom, o antropoloskom kontinuitetu dinarskih romano-ilira i danasnjih stanovnika
Inace sam juce napisao da su Radovan Karadzic, Vuk Karadzic, Jovan Cvijic i Zivojin Misic VLASI :D
Oni su svi iz plemena Drobnjaka, koji se u srednjovjekovnim dokumentima spominju kao Vlasi Drobnjaci
Pa kad Raso izadje iz haga, moga bih se i on kandidovati za Vlaski Nacionalni savjet, mozda bih Vlahe bolje vodio nego nas Krajisnike ;D

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #19 послато: 06.06.2010. 02:10 »

Oni su svi iz plemena Drobnjaka, koji se u srednjovjekovnim dokumentima spominju kao Vlasi Drobnjaci
Pa kad Raso izadje iz haga, moga bih se i on kandidovati za Vlaski Nacionalni savjet, mozda bih Vlahe bolje vodio nego nas Krajisnike ;D
Хе, хе...
Знам да су Дробњаци Власи. О томе је писао и Јиричек. Мислим да постоје и дубровачки извори који откривају да су у XV или XVI веку говорили исквареним латинским језиком.
Јеси ли знао да је деда Вука Караџића имао "надимак" Бандула што је чисто румунско презиме.
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Бошњанин

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Поруке: 40
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #20 послато: 06.06.2010. 02:15 »
To za Vuka nisam znao ???
Nas su htjeli da ubjede da je Vlah sinonim za pastira i da smo mi cisti Sloveni, ali odkud cistim Slovenima romanska prezimena

Ван мреже Vlad

  • Veteran foruma
  • *
  • Поруке: 1509
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #21 послато: 06.06.2010. 02:26 »
To za Vuka nisam znao ???
Nas su htjeli da ubjede da je Vlah sinonim za pastira i da smo mi cisti Sloveni, ali odkud cistim Slovenima romanska prezimena
Da su samo prezimena :D Sve vezano za stočarsku terminologiju - sve je latinsko. Imam rad Svetozara Georgijevića ali je loše kopiran pa ne mogu da ga OCR-ujem. Kada budem imao vremena, prekucacu ga. Pašćeš na dupe kada budeš video koliko romanskog ima u Vama a da toga niste ni svesni   ;D
Vlasi li Rumuni?

Na vlaškom:

Ja sam Vlah = Io mi-s Rumân

Ja sam Rumun = Io mi-s Rumân

Ван мреже Бошњанин

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Поруке: 40
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #22 послато: 06.06.2010. 22:58 »
To za Vuka nisam znao ???
Nas su htjeli da ubjede da je Vlah sinonim za pastira i da smo mi cisti Sloveni, ali odkud cistim Slovenima romanska prezimena
Da su samo prezimena :D Sve vezano za stočarsku terminologiju - sve je latinsko. Imam rad Svetozara Georgijevića ali je loše kopiran pa ne mogu da ga OCR-ujem. Kada budem imao vremena, prekucacu ga. Pašćeš na dupe kada budeš video koliko romanskog ima u Vama a da toga niste ni svesni   ;D

Da sve je to uredu, ali jezik koji ja sad govorim je mnogo blizi Trackom i Ilirskom nego Rumunski. Vi vjerovatno znate da se Indo-Evropski jezici djeli u dvi grupe, Kentum i Satem. Rumunski kao potomak Latinskog, koji je potomak jezika Italskoga, pripada Kentumskoj grupi Indo-Evropskih jezika. Srpski, odnosno Slovenski pripada Satemskoj gupi jezika; sudeci po toponimima koji su ostali od Dacana, Tribala, Moesa, Dardana i Tracana, bugarski lingvista Georgiev je utvrdio vrlo ogromnu bliskost izmedju ovih jezika i Baltickog, odnosno Litvanskog; slicnost je toliko frapantna, da se moze reci da su i Tracki i Dacki jezici pripadali, ili bili vrlo bliski Baltickoj grani Indo-Evropskog jezika, koja kao i Slovenski pripada Satemskoj Grupi. Inace Slovenski i Balticki su vrlo bliski, ali posto je Dacanski i Tracanski jezik bio blizi Baltickom nego Slovenskom, proto-slovenski jezik se razvio zapadnije od Trako-Baltickog. Uzeci ovo u obzir, proto-slovenski jezik se razvio kao prelazni idom izmedju Trako-Balticke grupe i Ilirsko-Panonske Grupe (misljenje jednog od najvecih lingvista i slavista, Olega Trubacova), u danasnjoj Backoj; ali je ipak Slovenski puno blizi Balto-Trackom nego Ilirsko-Panonskom. Slovenski je u velikoj mjeri Iraniziran, da ga mnogi lingvisti smatraju Iraniziranim Baltickim; to ponovo upucuje na Backu, koja nije potpala pod Rimljane, gdje su zivjeli Sarmati(Iranci) i robski sarmati(proto-sklaveni). Takodjer veliki postotak Indo-Evropskog gena R1a medju Slovenima (osim Srba, Bugara i Makedonaca) i Irancima, upucuje na simbiozu izmedju Iranaca i proto-sklavena.

Ван мреже Бошњанин

  • Пуноправни члан
  • ***
  • Поруке: 40
  • Углед: +0/-0
Одг: Etnogeneza Armnja (Etnickih Staro-Makedonaca, latinofona)
« Одговор #23 послато: 06.06.2010. 23:02 »
Evo nasao sam nesto i na rumunskom, o bliskosti Balta-Litvanaca i Tracana

http://www.enciclopedia-dacica.ro/heron/interviu.htm

Interviu cu Mircea Dogaru, istoric militar

VIII. V-am auzit dind exemple interesante, interesante pentru ca suna romaneste, din Lituania. Care este explicatia si legatura cu subiectul de fata?
 


               Tuturor autorilor de texte halucinante, care fac inconstient jocul unor interese straine, refugiindu-se intr-un trecut inexistent, cu mii de ani inainte de aparitia lui homo sapiens, tuturor celor care declara ca stramosii nostri daci i-ar fi invatat latina pe romani, le recomand sa-i gaseasca pe stramosii nostri nu la Roma, ci in... Lituania, intrucit exista citeva probe care nu pot fi contestate: de exemplu, Traian s-a deplasat de la Berzobis la Aizis. Berzobis in limba tracilor a devenit Berzovia in vremea romanilor si Birzava in vremea rominilor, care i-au spus riului respectiv si Repede la izvoare, ceea ce denota ca limba vechilor traci facea parte din grupul satem al limbilor europene, fiind foarte apropiat de limba vechilor slavi si a vechilor persani. In ceea ce priveste limba latina, facea parte ca si limba celta, ca si limba vechilor germanici, ca si greaca din grupul kentum, deci erau diferite familiile lingvistice. Mai mult decit atit, in Lituania, zeul pamintului pina in secolul 14 a fost Zemelkus.
               La traci, a fost Zamolxis. La slavi, pamintul este zemlia si in ziua de astazi, in timp ce la romani zeul a fost Jupiter. Noi avem doina, lituanienii au daina, noi avem riul Alutus-Olt, lituanienii au Aluta si in ziua de astazi, Lituania se numeste, de fapt, Litva, Tara de piatra, noi am avut o Litva si un Litovoi, duce al Tarii de piatra, care piatra nu poate fi alta decit Carpatul pentru lituanieni. Lituanienii au si azi un orasel care reprezinta un fel de Mecca a lor din punct de vedere al traditiei si care se numeste si astazi, dupa 2000 de ani, Trake, orasul tracilor. Deci cine vrea sa-si caute stramosii traci sa se duc in Lituania si sa vada daca intelege limba.