BESEDA EPISKOPA DANILA NA OSVEĆENJU KRSTA U MANASTIRICI (MLAVA)

[Paun]

Beseda episkopa Daniila iz Vršca na osvećenju mesta gde meštani vlaškog sela Manastirice u opštini Petrovac na Mlavi, žele da podignu crkvu, u kojoj bi se služilo na vlaškom jeziku. Osvećenje krsta obavljeno je u nedelju, 30. maja 2010. godine, na dan Svih svetih, na imanju meštanina Slobodana Jovanovića koji je dobrovoljno ustupio svoju parcelu za podizanje bogomolje, koja će biti pod jurisdikcijom rumunske pravoslavne crkve.

Prvi deo

http://www.youtube.com/watch?v=KK2fYu_9G-M

Drugi deo

http://www.youtube.com/watch?v=63AxEJbz7ZE

[Vlad]

Желео бих само да нампоменем да је Слободан Јовановић из Манастерице, на чијем се имању планира градња цркве, био електор на претходној Електорској скупштини, када је формиран Национални савет Влаха.
Куриозитет је свакако чињеница да је Слободан Јовановић био електор на листи "Б", коју су тада предводили велики борци против "румунизације", Зајкесковић и Пилу.

[Paun]

Beseda sveštenika Bojana Aleksandrovića na osvećenju krsta u selu Manastirici 
30. maja 2010. godine
1 deo

http://www.youtube.com/watch?v=QEOmjXVA-k0

2 deo

http://www.youtube.com/watch?v=x_Au66mdJNM

[Paun]

http://www.youtube.com/watch?v=7yyy4D-5tqk

[raleg]

Pravo na bogosluženje na maternjem jeziku je jedno od prava nac. manjina u Republici Srbiji. Ono je prema našoj etničkoj zajednici prvi put realno bilo moguće pokrenuti tek nakon donošenja zakona koji bi to predvideo. To je učinila vlada dr Zorana Djindjića. Tako da ukoliko peti oktobar mnogima nije ispunio željena očekivanja, za Zajednicu Vlaha barem u ovom segmentu, se to ne bi moglo tvrditi.

Kao i o ostalom korpusu manjinskih prava, prirodno je bilo da inicijativu za nalaženje modusa za eksploataciju ovog prava da NSVNM. Medjutim na drugoj strani(gotovo istovremeno), u vreme konstituisanja SAVETA, rasplamsale se tenzije oko crkve u Malajnici.
Pitao sam jednom prilikom u sedištu NS, "visokog" dostojnika ovog organa, zašto prosto i jednistavno NSVNM zvanično ne zatraži od Vlade RS, Ministarstva vera, Patrijaršije SPC i još nekih adresa, zajedničko  institucionalno traženje rešenja. Jer, mnoge pogodnosti su već tu na licu mesta, počev od pravoslavnih crkvenih objekata kojih ima gotovo u svakom vlaškom selu, sve do raznih verskih obreda koji, kako sam shvatio nisu u suprotnosti sa kanonoma pravoslavih crkava.
Odgovor je bio (iznenadio sam se) u obliku konrapitapitanja, i otprilike je glasio:-"Ej, pa zar ti zaista veruješ da bi nas ova država udostojila ikakvim odgovorom a kamoli traženjem rešenja".
Ubrzo sam shvatio da takav stav zapravo treba da bude hrana za matricu kako nam se jedno sveto pravo uskraćuje ali i alibi za osveštenja krstova(budućih bogomolja RPC).
Nisam vernik na način kako to propoveda crkvena dogma (po takvim merilima pre bih bio nevernik), zato ne bih puno o ovim pitanjima. Neka to budu pitanja aktuelnog sveštenstva i samih vernika. Medjutim, ako i kada ovakvi crkvenjaci besede, ne o Bogu i Svetim Apostolskim porukama, nego o onome što zalazi u politiku, i u situaciji kada  takav govor radja  sukob sa drugim nacionalnim ideologijama, to onda pravi problem. I tada ovakve besede ne stvaraju rešenja nego prave probleme.

Bogosluženje na vlaškom jeziku je potrebno i može se izboriti na suptilniji način. Ako ne zbog same vere, jer poznato je, Vlasi su više pagani a tek manje hriščani (sam ponekad se predstavljam pravoslavnim ateistim) onda bar zbog što dužeg očuvanja jezika.