РЕЧ ДОМАЋИНА * VUORBA STAPÂNULUĬ

[Paun]

          

         Ко преза народу истину рећи, худ је да народ учи.
                                                Јован Стерија Поповић

         Форум ВЛАСИ СРБИЈЕ отворен је у оквиру сајта Музеја у Мајданпеку, установе која се афирмисала на разултатима систематског истраживања влашке традиционалне културе. После гашења сајта музеја, Форум је пребачен на сајт покретача Форума, кустоса етнолога Паун Ес Дурлића.
         Основни циљ Форума је да омогући што свестраније и јасније сагледавање влашке баштине, али у контексту савременог живота Влаха, у оквиру кога баштина опстаје као жива старина. Баштина није одвојен и изолован сегмент културе, попут неке појате у планини (у коју се одлази повремено, у одређеним данима и приликама), већ је то живи органски део без кога би душа била празна а тело обогаљено.
         Форум треба да буде место где радознали задовољавају своју знатижељу, јер жеђ за знањем покреће људски свет, место где љубопитљиви износе своја питања, јер запитаност тера човека да отвара дворац знања ... Овде богати треба своје благо да деле са свима, и у давању да се богате још више. Овде храбри треба да кураже страшљиве, смерни да кроте горде, хитри да бодре споре а спори да не дају хитрима да се отму и оду предалеко ... Од вајкада је форум место где се човек узвисује у једнакости са другима. Кавгаџије, зато, боље да не улазе, али су препирачи потребни као свежа крв.
         Циљ Форума је да истражује и открива истините чињенице, тачне детаље, уверљиве појединости, али и да указује на правила која повезују те чињенице у чврст и смислен ред који помаже да разумемо свет око нас, јер ништа није корисније за човека од целе истине. Али, истина је као тело у простору и човек, ма како широко гледао, не може да је сву обухвати погледом; потребно је да мења стајалиште или да свој поглед допуни гледиштем других, који за истином трагају идући са друге стране.
         Власи Србије су по много чему самосвојна и самоникла народна заједница, са коренима дубоко у старом Балкану, а гранама високо у румунском и српском етничком стаблу. Векове су надвладали само својом снагом, данас нам се откривају као народно биће са архаичном културом и двојним идентитетом. И док се многи народи тек сад, понегде на силу, свикавају на мултиетичност, мултикултуралност и толеранцију, Власима је то вековима свакодневни живот.
         И Власи су, као и сви данас на планети Земљи, пред раскршћем важних путева. А раскршће мами и прети истовремено, и Власи стрепе као што је стрепео Одисеј између Сциле и Харидбе када се враћао кући ...
         Али, где је сада кућа Влаха? И да ли се она затвара и празни, или прима нове станаре? Да ли остаје пуста, или се пуни грајом новога живота? И да ли ће потомци личити на претке, макар мало, или ће временом пасти у заборав тај који је ту некада живео?
         А ми, шта чинимо да они личе на нас, макар колико ми личимо на наше старе? Хоће ли се та нит, која траје тако дуго, прекинута баш у наше време, нашом кривицом, због наше небриге или погрешне одлуке?
         Кажу да треба ићи за својом епохом, али мудрац се пита шта ако епоха греши?
         Јесмо ли збиља на раскршћу па још увек можемо на неку страну, или смо на крају пута кад је свака прича о избору излишна?
         Свет се мења јер су само промене вечне. Које новине да примимо а да не изменимо свој лик толико да нас више нико не препозна? И шта да не дамо ником, ни по коју цену, и како то да чувамо?
       
         Хајде да одговор потражимо заједно!
         Почнимо одавде!
         http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=8.msg13#msg13
         Добро ми дошли!

         
         Паун Ес Дурлић, кустос етнолог
         Музеја у Мајданпеку
         Оснивач, дизајнер и домаћин Форума
         http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm

         KARTA: SVET VLAHA ISTOČNE SRBIJE

         

[Paun]

          Care nu-ndrazńaşće la lumĭe s-ăĭ spună-n uochi,
         nu cućadză ńiś sâĭ învĭaţă!                                                
                    Ĭovan Steriĭa Popović

         Forumu RUMÂŃI SÂRBĬEŞĆ đeşchis ĭe supt saĭtu lu Muzeĭu đin Măĭdanpec, care sa audzât đeparće cu lucrurĭ buńe în moşćeńiĭa alu Rumâńi đin Sârbiĭe. Dupa śe sa stâns saitu lu Muzei, cî la ńima nu ĭa fuost grijă đi ĭel, Forumu ĭe mutat la saĭtu lu custosu care şî la facut đin tâń.
         Forumu ĭe đeşchis pintru că să sa vadă măĭ viđerat moşćeńiĭa rumâńilor sârbĭeşć, pastrată pin traĭu al đ-acuma, ş-în care traĭaşće ca moşâĭa viĭe. Moşâĭa batrână nu stă-n cultură noă ca o coľibă đipartată-n munće, (la care ńi duśem numa cî ć-o dată, pi la sârbatuori şî la dźâľiľi marĭ), ĭa ĭe o bucată viĭe, fara care ĭe sufľitu gol da stato-l nostru śont.
         Forumu trăbe să fiĭe luoc unđe aĭ duorńiś đi şćire îş stâmpâră dorinţa, că aĭ satuoş đi şćire mână vilaĭtu lumi înainće, luocu unđe aăĭa śe-ntrabă - cuľeg raspunsurľi ca pi bucata cuaptă, că la lumĭa śe-ntrabă sa đeşchid uşâľi tuaće ... Aiśa-ĭ bogaţ trâabă s-anpartă bogaţâĭa cu totnat, şî pin dato-la sî sa bogatâască şî măĭ mult. Aiśa vićajî trăbe să-ndrazńască pi aĭ fricuoş, aĭ sârmań s-ăĭ pisadză pi aĭ îngâmflaţ, aĭ ĭuţ săĭ mâńe pi aĭ molavi, aĭ molavi săĭ stocńască pi aĭ ĭuţ să nu scâape prĭa đeparće ... Đi când lumĭa, forumu ĭe luoc unđe uomu crĭaşće bârbarit cu alţ uamiń. Arţaguoşî şî bâtaĭoşî, đ-aĭa, nau śe sî caće aiśa, d-aĭ  pildarĭ trăbuiţ sânt ca şî sânźiľe-l pruaspâd.
         Forumu vrĭa sî caće şî sî gasască fapće adeveraće, să scuată a ĭevi detaľurĭ în care sa crĭađe, dar şî să arâaće zacuańľi care rânduĭe fapći-ľa şî care ajută să-nţaľeźem tuot pi lume, ca măĭ mare dobânda đi uom ĭe când ĭe adaverĭa întrĭagă. Ama, adaverĭa ĭe ca un trup în vânt, şî uomu cât god đi larg sî sa uĭće, nol cuprinđe cu uochi; trăbe să muće luocu đi unđe sa uĭtă, or că să asculće şî pi aăĭa śe cată adaverĭa, uĭtândusa la ĭa đin parća-lalaltă.
         Rumâńi sârbĭeşć sânt, pi mulće care śe, o foarmă đi lumĭe crĭescută sângură, cu râdaśinľi în Balcano-l batrân, da cu crĭenźiľi sus înpľećiće în ľemnol rumâńesc şân ľemnol sârbĭesc. Vacurľi a-nfrâns numa cu pućarĭa lor sângură, acuma ĭes a ĭevi ca lumĭa cu o cultură batrână şî cu doă identiteturĭ întruuna. Şî pănă multă lumĭa tumu acuma, piunđeva şî la sâlă, s-an vaţă să traĭască cu alta lumĭe la un luoc, Rumâńi sârbĭeşć aşa traĭesc đin babalucu luor.
         Şî Rumâńi sănt, ca şî lumĭa-lalaltă pi pomânt, acuma la raspânćiśe. Da raspânća şî traźe, şî spomântă, şî Rumâńi s-anfricoşat cum a fuost înfricoşat şî Odiseĭ întra Sţila şî Haridba, când a drumait înapoĭ la casă ...
         Numa, unđe-ĭ acuma casa Rumânuluĭ? Şî dar sa va-nchiđa şî să va goľi, or că sa umplă cu căsătuorńiśi nuoĭ? Dar muţâăşće şî ramâńe pustîńe, or sa umplă cu graĭurĭ đi lumĭe viĭe. Şî dar o să samińe ńepuoţî nuoştri la parinţî luor, macra cât sâmanăm nuoĭ la parinţî nuoştri? Vrĭava firu-la care fu atâta đi lung, sî sa rupă baş în vrĭamĭa nuastră, đi đevina nuastră, đi ńepaza nuastră orcă đin aĭa că nuoĭ nam şćut śe să faśem?
         Sa dźâśe că totnat trăbe să mĭargă dupa vacu luĭ, ama vicľeńi-ntrabă śe o să fiĭe dacă vacu nu  mĭarźe-n parća bună?
         Dar ńis adaverĭe la raspânćiśe ş-înca măĭ pućem învr-o parće, orcă ńis la câpatăńu drumuluĭ când ĭe tota povasta gata?
         Lumĭa sa schimbă că numa schimbatu ĭe đi veśiĭe. Śe pronoiturĭ să luvăm da să nu schimbăm faţa nuastră atâta đi ńima ńiścând sâ nu ńi măĭ cunuască? Dar śe sî nu măĭ dăm la ńima ńiścănd, să ramăna numa-nuostru, şî cum aĭa să pazâm?

         Aĭde, să catăm raspunsu đ-ampreuna!
         Să-nśepĭem ăći đ-aiśa!
         http://forum.paundurlic.com/index.php?topic=8.msg13#msg13
         Bun aţ veńit!

         
         Paun Es Durlić, kustos etnolog
         la Muzeĭu đin Maĭdanpec, Sârbiĭa
         Stapânu Forumuluĭ
         http://www.paundurlic.com/paun_es_durlic.htm